Izvor: B92, 02.Jan.2012, 07:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se lije borsko zlato?
Bor -- Da bi borski topioničari prošle srede izlili dve zlatne poluge, morali su prvo da sakupe 24 tone taloga istopljene rude bakra.
Zatim da je isprže, samelju, provuku kroz elektrolizu i ubace u visoku peć koja je iscedila zlato.
"To vam je kao da pravite tortu sa zlatnom korom, s tom razlikom što se ovaj naš slatkiš kuva čitavo jutro. Čim masa počne da beli od usijanja, vadi se iz peći i presipa u spremljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kalup, da se ohladi i zakori".
Ovako tehnolog Rudarsko-topioničarskog basena „Bor", sa zlatnom kosom i tajnim imenom zbog bezbednosti, opisuje šta ćemo videti kada uđemo u borsku livnicu. U prostoriju dugu samo četiri, a široku dva i po metra uvodi nas ova dama, koju smo nazvali Zlatica.
RTB „Bor" proizveo je ove godine 28.000 tona bakra i više od 320 kilograma zlata. U sefu RTB „Bora" leži nekoliko zlatnih poluga, koje čekaju da se isporuče Narodnoj banci Srbije. Naš domaćin nije bio raspoložen da nam pokaže to zlato. Samo se našalio: "Važno je da borsko zlato uvek sija i nikad ne tamni!”.
Pored visoke peći sa usijanim kotlom za topljenje zlata na 1.200 stepeni posluju dvojica topioničara. Dugim kleštima hvataju kotao i prenose ga do stola na kome je čelično-grafitni kalup. Dobro uvežbanim i sinhronizovanim potezom topioničari lagano sipaju tečno zlato. Dok se sjajna i vrela žuta masa slegala iz kalupa se dizao crveni plamen.
"Temeperatura zlata u tom trenutku pada na 800 stepeni. Kolega topioničar vrelim fenom pokušaće da stvori koru na površini odlivka, kako bi se zlato što pre stvrdlo i istreslo iz kalupa. Posle toga zlatnu polugu operemo i žigošemo oznakom RTB „Bor" ", komentariše nam Zlatica dalji proces proizvodnje zlatne poluge čije je livenje trrajalo samo 59 sekundi.
Pored još trojice topioničara, ovde je i naš domaćin Boban Todorović, direktor Topionice i svetski ekspert za bakar.
"Ko uspe da podigne ovu polugu jednom rukom može da je nosi kući”, našalio se zadovoljan zbog dobro obavljenog posla.
Zlatna poluga teška je 12,5 kilograma i, kako nam rekoše topioničari, do sada su je od njihovih gostiju jednom rukom podigli samo pokojni general Nikola Ljubičić i jedan mađarski ambasador sa ogromnim prstima.
"Sadašnja Topionica zlata u Boru otvorena je 1963. godine. Radi po finskoj tehnologiji i daje zlato čistoće 99,99 procenata. Do danas smo proizveli 180 tona zlata. Berzanska vrednost poluga ove jeseni je bila čak 750.000 dolara. Srbija je jedina zemlja na Balkanu koja sama lije zlatnu podlogu svoje valute. Zlato predajemo Narodnoj banci Srbije”, objašnjava Todorović.
Zlatni grad u Boru i okolini ima bakarne rude i zlatnih žila za još 100 godina kopanja i topljenja. U međuvremenu su otkrivena još tri ležišta zlata, čime se stvara šansa da Bor postane prvi zlatni grad na Balkanu.
On kaže da borski topioničari zarađuju mesečno 60.000 dinara i da se u ovom gradu može veoma dobro da se živi od livenja zlata.
"Kod nas nema grumenja i zlatne prašine, koji mogu da se nose na rukama ili odeći kući, ali i pored toga kontrola zaposlenih je neophodna. Mi smo ljudi zlatnih ruku, ali svojim ženama prstenje i minđuše kupujemo u zlatarskim radnjama. Ove mere bezbednosti smatramo normalnim”, kao da se izvinjava kaže direktor Boban Todorović, dok sa njim napuštamo Livnicu.
