Izvor: Politika, 24.Jul.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Goldman Saks” snima naš investicioni teren
Srbija pogodan partner za ulaganja u formiranje obaveznih rezervi naftnih derivata, dokapitalizaciju RTB Bor, ali i u agraru
Delegacija „„Goldman Saksa”, jedne od vodećih svetskih investicionih banaka, od juče boravi u Srbiji ne bi li se na licu mesta uverila u mogućnosti ulaganja u energetiku, metalurgiju i poljoprivredu. Danas bi trebalo da se sastanu sa Aleksandrom Vučićem, potpredsednikom vlade, a potom da posete rudarsko topioničarski basen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bor, gde će se upoznati sa poslovanjem ovog preduzeća i planiranim razvojnim projektima.
Stručnjaci te banke juče su razgovarali sa Zoranom Mihailović, ministarkom energetike, koja je ujedno i domaćica čelnicima američkog investicionog giganta. Potom su se susreli i sa Goranom Kneževićem, ministrom poljoprivrede, predstavnicima Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Direkcije za robne rezerve, kao i sa poslovodstvom preduzeća „Transnafta”, „Žita Srbije” i „Žita Vojvodine”.
Jedna od glavnih tema razgovora, kako je navedeno u saopštenju Ministarstva energetike i životne sredine uoči dolaska predstavnika banke, trebalo bi da bude formiranje obaveznih rezervi naftnih derivata u Srbiji, kao i moguća dokapitalizacija kompanije RTB Bor. Pored toga, biće reči i o mogućnostima za saradnju u oblasti finansiranja proizvodnje, izvoza i uvoza žitarica, šećera i metala.
U delegaciji kompanije koja bravi u Srbiju su Rijad Jusuf, direktor za tržišta u razvoju u sedištu „Goldman Saksa” u Njujorku, Dejvid Galager, direktor za robu u kancelariji za međunarodne odnose u Londonu i Leor Seder, direktor za lokalno poslovanje klijenata za tržišta u razvoju u Londonu.
Mihajlovićeva se sa delegacijom te investicione banke prethodno sastala 6. juna ove godine u Beogradu, na inicijativu predstavnika „Goldman Saksa” koji su se interesovali za projekte predstavljene u knjizi prioritetnih projekata iz oblasti energetike i zaštite životne sredine.
Ekonomista Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da su energetika, metalurgija i poljoprivreda privredne grane, koje u Srbiji imaju perspektivu i vredne su ulaganja. On naglašava da se velike svetske investicione banke poput „Goldman Saksa” uglavnom interesuju za dokapitalizaciju kompanija. Po principu kao što je to uradila Evropska banka za obnovu i razvoj. Ona je u Srbiji dokapitalizovala Komercijalnu banku i „MK grupu” i na taj način postala njihov suvlasnik.
I da se jedna od tih investicija ostvari za nas je odlično jer dolazak „Goldmana Saksa” je dobra reklama za Srbiju.
– Njihov cilj je da postanu manjinski vlasnici onih kompanija za koje ocene da mogu da posluju profitabilno i višestruko vrate uloženo. Kada je reč o Srbiji, pretpostavljam da su zainteresovani za one privredne oblasti u kojima smo najjači. Interesovanje za RTB Bor je sasvim opravdano jer se pokazalo da on ima potencijal, da ima dovoljno rude i da ona ima visoku cenu – navodi Nikolić.
On smatra da je oblast energetike posebno interesantna investitorima, jer je to oblast u kojoj teško mogu da izgube. Strani investitori i finansijeri posebno bi trebalo da se zainteresuju za oblast energetike. Naša zemlja raspolaže potrebnim zalihama uglja i vodnih tokova, a struja je, kako kaže, proizvod koji uvek može naći kupca na tržištu i investitor ne mora da brine da li će moći da je proda.
Nikolić, takođe, uverava da se ulaganje u poljoprivredu višestruko isplati pošto je hrana u svetu realno poskupela 40 odsto.
– I da se jedna od tih investicija ostvari za nas je odlično, jer dolazak „Goldmana Saksa” je dobra reklama za Srbiju. U tom slučaju naša zemlja bi se našla na njihovim listama, što bi bio dobar signal i za ostale investitore – kaže Nikolić.
Milan Prostran, savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, kaže da je potpuno razumljivo interesovanje „Goldman Saksa” i drugih investitora za ulaganje u proizvodnju žitarica jer ta ulaganja nisu velika, ali njihov krajnji efekat može da bude i te kako povoljan za investitora.
– Mi imamo značajne viškove kukuruza i pšenice koje možemo da izvozimo, a to je berzanska roba, za koju uvek može da se nađe adekvatan kupac širom sveta. S obzirom na to da imamo veću proizvodnju nego što je potrebna za podmirivanje potreba domaćeg stanovništva, jer imamo viškove od milion tona pšenice i dva miliona tona kukuruza, upravo je to oblast u poljoprivredi na koju treba da se koncentrišemo, jer može da nam pruži velike rezultate i privuče ozbiljne strane investicije – zaključuje naš sagovornik i dodaje da ne treba zanemariti ni mogućnost ulaganja u koštunjavo i jagodičasto voće.
M. Avakumović
objavljeno: 25.07.2013.
