Izvor: TimockeVesti.net, 05.Feb.2014, 21:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekskluzivno za „Kolektiv“ Boris Dragović, predsednik UO RTB-a

To pitanje sve govori o značaju borske kompanije za državu i mislim da je RTB Bor definitivno najveće blago koje imamo u Srbiji, kaže Dragović. – Jedan od mojih prvih poteza na čelu borske kompanije bio je vezan za javne nabavke, revizorske izveštaje i usklađivanje sa računovodstvenim standardima jer je to veoma bitno za transparentnost poslovanja koja je sada više nego potrebna „Boru“. – Finansijska situacija u zemlji je veoma teška i država više nije u mogućnosti da >> Pročitaj celu vest na sajtu TimockeVesti.net << daje garancije za dodatno zaduživanje Basena kako bi se investiranje nastavilo dosadašnjim tempom. Ipak, planovi kompanije govore da postoji mogućnost zaduženja kod komercijalnih banaka i bez državnih garancija, pre svega za završetak nove topionice, a jedan od glavnih zadataka novog Upravnog odbora kompanije biće upravo završetak ovog projekta do kraja ove godine
Ekskluzivno za „Kolektiv“ govori dr Boris Dragović, predsednik UO RTB-a BorBEOGRAD. – Doktor Boris Dragović, predsednik Upravnog odbora RTB-a Bor, inače šef kabineta ministra finansija Lazara Krstića, u ekskluzivnom intervjuu za „Kolektiv“ po završetku sednice u novom sazivu, priznaje da je funkciju prihvatio zbog izazova i da je u „problematiku“ RTB-a Bor ušao neopterećen predrasudama. Želja mu je da poslovanje kompanije učini transparentnijim jer smatra da joj je upravo to u ovom trenutku najpotrebnije. Zato je, kaže, njegov prvi potez bio vezan za javne nabavke, revizorske izveštaje i usklađivanje poslovanja sa računovodstvenim standardima.
Prioritet Vam je, dakle, bio da RTB Bor počne da primenjuje Zakon o javnim nabavkama i to ste inicirali i pokrenuli sa nulte tačke. Da li je RTB bio obavezan da taj zakon primenjuje i dosad?
Ekskluzivno za „Kolektiv“ govori dr Boris Dragović, predsednik UO RTB-a Bor-Bilo je veoma diskutabilno da li „Bor“ podleže tom zakonu jer je kompanija u restrukturiranju – kaže dr Dragović. Ipak, insistirao sam na njegovoj primeni pre svega što zakon sadrži određene odredbe koje bi u svakom slučaju trebalo da pospeše efikasnost i kvalitet nabavki. Znači, bilo da je „Bor“ po tumačenju Zakona o javnim nabavkama naručilac ili nije, postoje neka načela, poput efikasnosti, kvaliteta i cene, koje treba poštovati i pridržavati ih se prilikom kupovine opreme, sredstava, materijala, energenata i svega ostalog. Na ta načela moramo da se fokusiramo tim pre što je RTB u restrukturiranju. Zato, i pored nekih tumačenja da RTB pravno-formalno ne podleže odredbama Zakona o javnim nabavkama, on treba da primenjuje taj zakon. To mišljenje dele svi novi članovi Upravnog odbora kompanije.
Ekskluzivno za „Kolektiv“ govori dr Boris Dragović, predsednik UO RTB-a BorTo je razlog što je jedan od mojih prvih poteza bio vezan za javne nabavke, ali i za revizorske izveštaje – dodaje Dragović. Revizor je, primera radi, za 2012. godinu imao uzdržano mišljenje, stavio je primedbe koje su bile validne i odnosile su se na neka bazna dokumenta i pravilnike koje je trebalo doneti. A, bez tih baznih dokumenata ni revizor ni neko treći ne može da utvrdi pravilnost finansijskih izveštaja. To usklađivanje sa računovodstvenim standardima koji su dobro poznati veoma je bitno za transparentnost poslovanja koja je sada više nego potrebna RTB-u. Novi Upravni odbor insistirao je i na usaglašavanju sa Zakonom o privrednim društvima u kontekstu modernizacije načina upravljanja kompanijom i strukture njenih upravljačkih organa. Hteli smo da zaokružimo taj pravno-regulatorni okvir i da vidimo kako on najlakše može da se implementira u Boru i da uvedemo najbolje prakse, one koje su formalizovane zakonima, a koje dosad nisu primenjivane.
Da li se u ovih mesec dana, otkad ste na čelu Upravnog odbora Basena, promenila ukupna slika koju ste imali o kompaniji?
Ekskluzivno za „Kolektiv“ govori dr Boris Dragović, predsednik UO RTB-a Bor-Suviše je to kratko vreme za detaljan ulazak u finansije kompanije – kaže predsednik UO RTB-a. Reč je o kompleksnom sistemu. Ne mogu da govorim o tome da li su se moja očekivanja ispunila ili nisu jer ih nisam ni imao, pošto slika o Basenu nije bila detaljna. Zato je želja novog Upravnog odbora da se uvede pravno-regulatorni okvir koji je moderan i transparentan i koji će sutra svakom sledećem ko bude u organima upravljanja omogućiti da brzo uđe u ceo kontekst i „snimi“ slučaj, što sada nije bilo moguće.
Ono što jeste transparentno i sasvim izvesno jeste da će RTB do 30. juna ove godine morati da izađe iz restrukturiranja.
Ekskluzivno za „Kolektiv“ govori dr Boris Dragović, predsednik UO RTB-a Bor-Da, aktivno smo počeli da radimo i na tom polju i da razmatramo različite modalitete izlaska kompanije iz restrukturiranja. To mora da se desi do 30. juna, što je prilično kratak rok. Pod jedan – zato što ono što je dosad urađeno nije mnogo, pod dva – zato što je sistem veoma kompleksan, a pod tri su dugovi kompanije iz nekog prethodnog perioda. Najveći deo tih starih dugova, od blizu milijardu evra, vezani su za državne poverioce. Međutim, ono što „gori“ jesu obaveze prema stranim poveriocima, gde kod jednog, reč je o grčkom Mitilineosu“ imamo pokrenutu drugu arbitražu, a sa „Standard bankom“ vodimo pregovore i ona je spremna da izađe na arbitražu iz istih razloga zbog kojih je to učinio i Grk. Pokušavamo da sa nivoa Vlade Republike Srbije pronađemo održivi modalitet za reprogramiranje tih dugova. U svakom slučaju, za izlazak iz restrukturiranja potrebno je ići ili na dobro utemeljen proces izrade UPPR-a (unapred pripremljen plan reorganizacije), gde bi se poverioci klasfikovali i precizno definisala njihova potraživanja. ili na pronalazak strateškog partnera ili na privatizaciju. Jedno od ta tri rešenja biće primenjeno do 30. juna ove godine.
Koje rešenje je, po Vama, najrealnije?
Ekskluzivno za „Kolektiv“ govori dr Boris Dragović, predsednik UO RTB-a Bor-Veoma je teško prejudicirati jedan od tih modela u ovom trenutku. Ako pogeldamo strukturu dugova državnih poverilaca, videćemo da tu imamo i neke banke koje su u stečaju, pa je pitanje da li će ti poverioci u pregovorima biti spremni da, recimo, konvertuju svoja potraživanja u kapital novog preduzeća. Svi misle da je to lako postići jer je reč o državnim poveriocima, ali nije. Ne kažem da se to neće desiti, ali je potrebno pregovarati. Bitno je reći da strani investitori kada dođu u Srbiju danas, pitaju samo za dve stvari – za „Bor“ i „Telekom“ ili obrnutim redosledom, svejedno. Zato odgovorno moramo da priđemo iznalaženju finalnog modela za RTB jer je on najveće blago koje imamo u Srbiji.
Pa, da li, onda, uopšte treba razmatrati model privatizacije?
Ostavljam sve opcije otvorene. Treba reći da je finansijska situacija u Srbiji veoma teška i da država više nije u mogućnosti da daje garancije za dodatno zaduživanje koje je, u svakom slučaju, potrebno da bi se investiralo onakvim tempom kakav bi idealno omogućio RTB-u da ostvari maksimalan profit. Ono što sam video jeste da „Bor“ napreduje u količinama iskopane rude, iako postoje određeni problemi vezani za kvalitet. Teško mi je još uvek da sagledam koji bi to model bio idealan za RTB dok se ne upoznam sa ekonomijom cele kompanije, a tu mislim i na svih 15 lokacija i planovima vezanim za njih, kao i ulaganjima koja su potrebna da se dođe do rude dovoljnog kvaliteta za njenu ekonomsku isplativost. Nemam još uvek dobro viđenje svih ekonomskih elemenata, ali znam da postoji problem finansija. Kako god da okrenemo, ni država ni RTB nisu u mogućnosti da investiraju onoliko koliko je potrebno da bi se maksimizovala proizvodanja u najkraćem roku. Planovi koje sam dosad video govore da postoji mogućnost dovoljnog ulaganja uz zaduženje kod komercijalnih banaka bez državnih garancija, i uz sposobnost da se dugovi otplate, a da proizvodnja, prihod i profit budu održivi. Ali, ako želimo maksimalno da iskoristimo taj resurs, možda je potrebno i dodatno zaduživaje koje „Bor“ ne može da priušti. Država će odlučiti u svakom slučaju i ona će biti ta koja će reći „dobro, razvijaćemo se sporijim tempom nego što bi bilo moguće, ali ćemo biti održivi“ ili „imamo odličnog strateškog partnera koji donosi tehnologiju, znanje i kapital, mi to ne možemo da priuštimo, a država RTB i radnici će tako bolje proći nego što bi to bilo na neki drugi način“ – objašnjava dr Dragović.
Kojoj odluci je država bliža?
-Ne razmišljam o tome. Znam samo da nam ne treba strateški partner da bismo završili novu topionicu. Po informacijama koje sam dobio od menadžmenta, nadzornog organa i izvođača radova, potrebno je nekih 60 do 70 miliona evra da se taj projekat završi do kraja ove godine. „Bor“ ima bogatstvo koje može da založi za taj obim finansiranja, dakle, postoji potencijal odakle se može finansirati završetak projekta. Bitno je da postoji interesovanje za RTB, dolaze razne investicione banke, ali dosad nismo ušli u pregovore ni sa jednom od njih.
Kako ocenjujete saradnju sa menadžmentom RTB-a i čelnim čovekom Blagojem Spaskovskim?
-Saradnja je veoma korektna. Koopretaivni su i svi novi članovi Upravnog odbora i postoji međusobno razumevanje o najbitnijim ciljevima. Očekivao sam više izazova kod primene Zakona o javnim nabavkama, ali smo tu naišli na nivo saradnje koji je bio dobar u smislu da je učinjeno sve što je za ovo kratko vreme bilo moguće u jednom takvom sistemu kako bi se definisao plan javnih nabavki. Na sednici Upravnog odbora dogovorili smo da u naredna tri meseca radimo na usaglašavanju sa zakonom, formiraće se komisija koja će nagledati javne nabavke, a u isto vreme i asistirati zaposlenima u RTB-u da obave tu tranziciju ka zadacima u skladu sa zakonom. Dogovoreno je, dakle, da taj tranzicioni period traje tri meseca, iako je u nekim drugim društvima to trajalo šest meseci, pa i do godinu dana. Izuzetno sam zadovoljan time, ali i rezultatima koji su dosad pokazani prilikom izrade plana javnih nabavki, agilnošću koju je pokazao menadžment na ovom polju i to uprkos svim ostalim tekućim poslovima koje je trebalo uraditi za ovo kratko vreme.
Lična karta kompanije je jedan od tih poslova?
-Da. Jedna od bitnih stvari za izradu lične karte jeste procena fer tržišne vrednosti imovine i mi smo upravo na ovoj poslednjoj sednici prihvatili aneks ugovora sa kućom koja je radila procenu likvidacione vrednosti preduzeća. Oni će uraditi i procenu fer tržišne vrednosti i očekujem da će to u kratkom roku biti završeno a sa tim će i lična karta RTB-a biti kompletna.
Na kraju, šta sledeće planirate da uradite sa pozicije predsednika Upravnog odbora RTB-a?
Želim da se fokusiram na reviziju za 2013. godinu, da se tu otklone svi nedostaci koje je revizor naznačio i da plan poslovanja kompanije uskladimo sa nekim preporukama koje smo doneli na sednici Upravnog odbora. To zbog toga što ta dva dokumenta služe kao osnov da sa njima izađemo pred finansijske institucije, jer su banke danas veoma obazrive kako, kome i pod kojim uslovima odobravaju zaduženja, ali i pred investitore, ukoliko odlučimo da sa njima razgovaramo o određenim modelima strateškog partnerstva. Drugi važan zadatak Upravnog odbora jeste usredsređivanje na završetak izgradnje nove topionice, jednog od ključnih projekata RTB-a Bor.
Izvor KOLEKTIV

Pogledaj vesti o: Bor

Nastavak na TimockeVesti.net...