Izvor: Kolektiv.co.rs, 28.Nov.2015, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugo čekana snežna belina
BOR. – Zahvaljujući novoj topionici i fabrici sumporne kiseline jutros smo mogli da fotografišemo ono što nismo mogli decenijama. Industrijski Bor, doskora jedna od najcrnjih ekoloških tačaka u ovom delu Evrope, osvanuo je pod belim pokrivačem bez trunke čađi. Bila je to bajkovita slika čekana decenijama i potvrda veličine nedavno okončanog ekološko-ekonomskog poduhavata! Svi borski dimnjaci su tu, nova postrojenja rade punom parom, ali je zahavljujući najmodernijoj tehnologiji, moćnim filterima i zatvorenom procesu, na samo nekoliko stotina metara od pogona – kod robne kuće, na pijaci, u gradskom parku, kod Maksija… – sneg zadržao prirodnu belinu. Beli se kao na Stolu, Velikom kršu, Dubašnici ili Crnom vrhu, gde su Borani minulih decenija jedino mogli da ga vide onakvog kakav je dolepršao iz oblaka. Sve dok ga bude, neće im biti potrebni ni sajtovi ni dijagrami da se uvere koliko je čisto u gradu. Biće dovoljno samo da pogledaju pred noge, pored sebe. A, svi koji imaju bar dve-tri decenije žvota u gradu bakra znaju kako je nekad bilo. Samo jedna noć bila je dovoljna da snežni pokrivač nestane pod tonama čađi i tako ostane do proleća. Ledene gomile topile su se tek na aprilskom suncu a prljavi potoci jurili ka davno mrtvoj Borskoj reci odlažući njeno oživljavanje. Borani su vedro dočekali jutrošnju snežnu sliku svoga grada jer su je dugo priželjkivali. Na putu do pijace sretosmo jednog deku sa unukom na sankama. Iz obližnjih zgrada uputili su se na uzvišenje usred gradskog parka da se poigraju na prvom snegu. Najpre razmeniše grudve, pa sedoše na sanke, a ubrzo im se „pridruži“ i Sneško Belić. Za razliku od nekadašnjih, koji su po pravilu bili „crnpurasti“, ovom Beliću crni dugmići su lepo odudarali od bele bunde.
