Izvor: Politika, 05.Mar.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra zarada od bakra
U prošloj godini borski kombinat uvećao proizvodnju za 30 i dobit za 17 odsto, a izvoz udvostručio
Bor – Prošla godina ostaće u borskom kombinatu upamćena po ulaganjima u novu topionicu bakra i rudarsku opremu, vrednim oko 200 miliona evra, ali i po izuzetnom poslovanju i ostvarenoj dobiti od 3,05 milijardi dinara ili 41,7 miliona dolara. Tome je doprinela dobra proizvodnja, uvećana za 30 odsto (25.250 tona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bakra iz sopstvenih sirovina, 1.032 kilograma zlata, 4,5 tona srebra i 74.000 tona sumporne kiseline) i natprosečno povoljna cena bakra na svetskom tržištu – veća od 8.000 dolara za tonu metala.
U izjavi za „Politiku” Mirjana Antić, zamenica generalnog direktora za ekonomska pitanja, kaže da posebno ohrabruje što se, posle godina krize, kontinuitet uspešnog poslovanja nastavlja, dve godine uzastopno. Stvoreni su izvanredni uslovi da se i ovogodišnja proizvodnja uveća za trećinu, jer su u poslednje dve godine raskrivena ležišta sa većim sadržajem bakra i drugih pratećih metala u bakarnoj rudi. Prošlogodišnja dobit u poslovanju veća je za 17,2 odsto nego u 2010. godini, a izvoz je uvećan više nego dvostruko. Prošle godine izvezeno je 47 odsto bakra i bakarne žice, a minulih godina u izvoz je odlazila samo petina ovih proizvoda. (Zlato se ne izvozi, jer se u celosti predaje Narodnoj banci Srbije.)
Ohrabruje i što se uvećava broj kupaca proizvoda borske kompanije. Među njima je od prošle godine i poznata švajcarska kompanija „Glenkor”, koja je od Bora kupila 6.200 tona bakarne žice.
Svakodnevno se, kaže Antićeva, stvaraju uslovi za veću proizvodnju bakra koja će se, kako je planirano, posle 2014. uvećati do 70.000 tona godišnje i biće gotovo tri puta veća od prošlogodišnje. Sa obnovljenom rudarskom mehanizacijom, koja je do pre tri godine bila gotovo potpuno amortizovana, znatno se povećava ukupna količina iskopina (rude i jalovine) u čemu se, u godinama velike krize, mnogo kasnilo.
Sve manje se kasni i sa otplatom dugova, posebno komercijalnim poveriocima iz sveta. Početkom ove godine potpuno je izmiren dug ruskoj „Evroaksis banci” vredan 12,85 miliona dolara, koji najvećim delom datira iz perioda od pre 2000. godine. Nedavno je i londonska Standard banka prihvatila otpis 51 odsto potraživanja od borske kompanije. Otpisano je 39,8 miliona dolara, a ostatak duga će, nakon dvogodišnjeg grejs perioda, biti otplaćivan narednih pet godina. Antićeva veruje da će uskoro, po istoj metodologiji, biti dogovorena i otplata duga grčkoj kompaniji „Mitilineos”.
Dugovi prema državnim poveriocima, a oni u ukupnom dugu borske kompanije učestvuju sa 72 odsto, uveliko se konvertuju u ulog države kao titulara tih poverilaca. Tako državni poverioci, a to su javna preduzeća i snabdevači repromaterijalom, postaju vlasnici borske kompanije, srazmerno veličini potraživanja.
S. Todorović
objavljeno: 06.03.2012.
.jpg)
