Izvor: B92, Beta, Tanjug, 03.Feb.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić: RTB Bor ostaje državni
Bor -- Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić kaže da će Rudarsko topioničarski basen (RTB) Bor do daljeg ostati državno preduzeće.
Topionicu plaća država, a rudarski deo ide na tender
Odlučeno je da država investira 130 miliona dolara u izgradnju potpuno nove topionice bakra, kazao je Dinkić nakon sastanka sa poslovodstvom i predstavnicima reprezentativnih sindikata RTB Bora. "To je rak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rana građana Bora s obzirom da je postojeća Topionica građena još 1941. godine", rekao je ministar.
Prema rečima ministra ekonomije, procena je da bi nova topionica mogla biti izgrađena za tri godine, a država će novac obezbediti robnim kreditom proizvođača opreme za topionicu. Dinkić je dodao da će rudarski deo RTB Bora biti ponuđen na novom tenderu eventualnim investitorima koji su spremni da investiraju najmanje 120 miliona dolara u novu opremu.
"Topionica i rudarska delatnost biće spojene u jedinstveno preduzeće, država će svoje dugove pretvoriti u kapital, tako da će država biti većinski vlasnik Bora, a na tender ćemo pozvati potencijalne investitore za rudarsku delatnost da se jave i da u srazmeri sa svojim ulogom postanu manjinski vlasnici Bora", rekao je Dinkić i objasnio da se menjaju uslovi na tenderu za izbor strateškog partnera koji je u toku i da će sada moći da se prijave samo investitori koji su zainteresovani za rudarsku delatnost, ali i da postanu manjinski vlasnici u RTB-u.
Dinkić je rekao da će pravo da konkuriše za kupovinu rudnika imati sve kompanije koje se bave ovom delatnošću, pa čak i austrijski Atek i rumunski Kuprom, koji na dva prethodna tendera kao najbolji ponuđači nisu obezbedili novac za kupovinu RTB-a. Ministar ekonomije nije isključio da budući manjinski partner postane čak i većinski vlasnik RTB-a, ukoliko prihvati otplatu kredita za Topionicu.
Inače, rok za otkup tenderske dokumentacije produžen je do 16. februara, a za dostavljanje ponuda do 27. februara, jer do 16. januara kada je bio prethodni rok nije bilo zaianteresovanih kupaca. Slaba zainteresovanost za RTB rezultat je teške situacije u kojoj su se našle velike rudarske kompanije zbog svetske ekonomske krize i znacajno umanjenih porudžbina iz inostranstva.
Kako je Dinkić ranije kazao, novom strategijom za RTB Bor nije predviđeno raspisivanje novog tendera za to preduzeće. "U momentu kada je kriza u industriji prerade bakra, procenjujemo da neće biti moguće pronaći strateškog partnera koji bi investirao toliko da postane vlasnik u zajedničkom preduzeću. Zbog toga, mi nećemo prodavati Bor", rekao je tada Dinkć.
Dinkić je dodao i da će tri fabrike iz sastava RTB Bor, Belorečki peščar, Kisikana i Zagrađe, koje imaju oko 200 radnika biti ponuđene odvojeno kao imovina na privatizaciju strateškim partnerima.
Vršilac dužnosti generalnog direktora RTB-a Blagoje Spaskovski kaže da će Topionica biti izgrađena po tehnologiji iz Australije ili Finske sa iskorišćenjem bakra od 98 odsto.
Predsednik Samostalnog sindikata RTB Bor Dragan Aleksić izjavio je da su radnici zadovoljni potezom države. "Sigurno je da je ovom ponudom ministar Dinkić obradovao sve ljude u Timočkoj krajini, a naročito one u Boru i Majdanpeku. Nadam se da će ovo biti i realizovano i da su oni koji su koristili ovu ekonomsku krizu sa nekim ucenjivačkim ponudama izbrisani, a da će doći samo oni strateški partneri za manjinski deo koji žele da ozbiljno ulažu", rekao je Aleksić.
On je ocenio da je za RTB Bor najbolje da ostane u državnom vlasništvu s obzirom da je reč o proizvodnji od strateškog značaja i naglasio da će biti posla za sve radnike.
Tenderom je bilo predviđeno da novi vlasnik RTB-a dobije 67 odsto udela u toj fabrici, dok bi država ostala manjinski vlasnik. Osim toga, budući vlasnik bio bi u obavezi da investira 300 miliona dolara koji bi bili upotrebljeni za saniranje ekoloških problema, modernizaciju pogona i isplatu poverilaca.
Prethodna dva tendera u toku dve godine proglašena su neuspešnim, jer najbolji ponudjači, rumunski Kuprom i austrijski Atek, nisu u zakonskom roku obezbedili novac za to preduzeće. Cena tone bakra na londonskoj berzi metala tada je iznosila oko devet hiljada dolara po toni, ali je od oktobra ove godine u stalnom padu i sada je tri puta niža.
