Izvor: Politika, 18.Avg.2015, 12:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dani pravoslavlja u Segedinu

Dobrotvornom manifestacijom nastoje da sakupe novac za novo crkveno zvono, a magnet za posetioce su i roštilj i trubači

 Se­ge­din – Dru­gi Da­ni srp­skog pra­vo­sla­vlja, odr­ža­ni u por­ti Cr­kve Sve­tog Ni­ko­le u cen­tru Se­ge­di­na od 13. do 16. av­gu­sta, bi­li su jed­na od ret­kih pri­li­ka da se, mi­mo ve­li­kih cr­kve­nih pra­zni­ka, oku­pi srp­ska za­jed­ni­ca. Da­ne je otvo­rio Ti­bor Ge­reg, po­ča­sni kon­zul >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sr­bi­je i je­dan od po­kro­vi­te­lja ma­ni­fe­sta­ci­je.

Se­ge­din je da­nas gra­đa­ni­ma Sr­bi­je pre­u­zeo ulo­gu ko­je su ra­ni­je u šo­ping ru­ta­ma ima­li Trst ili Is­tan­bul, a ma­nje je po­zna­to da ovaj grad u svo­jim isto­rij­skim slo­je­vi­ma ima is­pi­sa­ne i ne­za­o­bi­la­zne vred­no­sti srp­ske kul­tu­re. Hram Sve­tog Ni­ko­le, po­sle sta­re Si­na­go­ge, naj­sta­ri­ja je cr­kva u gra­du, po­dig­nu­ta 1778. go­di­ne na te­me­lju pre­đa­šnje cr­kve iz 1732. go­di­ne. Iko­no­stas je sta­ri­ji od sa­me cr­kve, ura­dio ga je 1761. go­di­ne ču­ve­ni iko­no­pi­sac Jo­van Po­po­vić za po­tre­be sta­re cr­kve, a zbog nje­go­ve je­din­stve­ne le­po­te, jer je ura­đen u bo­ga­tom ro­ko­ko sti­lu, pre­net je i u no­vi hram.

Pr­o­to­na­me­snik Pa­vle Ka­plan, pa­roh se­ge­din­ski, ob­ja­šnja­va nam da su Da­ni srp­skog pra­vo­sla­vlja orga­ni­zo­va­ni ka­ko bi se pri­ku­pio no­vac za iz­li­va­nje no­vog zvo­na na cr­kvi.

–Na hra­mu je bi­lo pet zvo­na, ali su stra­da­la u ve­li­kom po­ža­ru 1825. go­di­ne. Srp­ska za­jed­ni­ca us­pe­la je da na zvo­nik vra­ti če­ti­ri zvo­na, ali ih je 1916. go­di­ne dr­ža­va sva od­u­ze­la zbog po­tre­ba ma­đar­ske voj­ske u Pr­vom svet­skom ra­tu i za njih pla­ti­la 10 pfe­ni­ga, što ni ta­da ni­je vre­de­lo go­to­vo ni­šta. Uči­nje­no je to tek da se ne ka­že da su od­u­ze­ta bez na­kna­de – ob­ja­šnja­va nam pa­roh Ka­plan.

Pu­nih 90 go­di­na ni­je se ču­lo zvo­no s pra­vo­slav­ne cr­kve u Se­ge­di­nu. Uz kraj­nji na­por, 2006. go­di­ne po­sta­vlje­no je pr­vo zvo­no, te­ško 115 kg, a od 1,5 mi­li­o­na fo­rin­ti za nje­go­vo iz­li­va­nje, mi­li­on je dao grad Se­ge­din.

– Na­ša že­lja sa­da je da po­sta­vi­mo i dru­go zvo­no, a ono bi, zbog ton­ske har­mo­ni­je, tre­ba­lo da te­ži naj­ma­nje 200 kg. Iz­li­va­nje zvo­na sta­je nas 18 evra po ki­lo­gra­mu – ob­ja­šnja­va da­lje Ka­plan i ka­že da je do sa­da pri­ku­plje­no oko dve hi­lja­de evra.

Srp­ska za­jed­ni­ca u Se­ge­di­nu da­nas je ve­o­ma ma­la – po po­pi­su iz 2011. go­di­ne oko 1.400 gra­đa­na iz­ja­sni­li su se kao Sr­bi. Ipak, tek ime­na njih 124 su na sve­šte­ni­ko­vom spi­sku onih ko­ji po­vre­me­no do­đu u hram. Na ve­čer­njoj slu­žbi za Da­ne pra­vo­sla­vlja u hra­mu je bio sa­mo Mi­loš Ko­jić. To mu je srp­sko ime, ko­je ret­ko ko­ri­sti, kao i je­zik, pa ra­di­je raz­go­vor na­sta­vlja na ma­đar­skom i ob­ja­šnja­va da se zo­ve Ka­tai Mi­kloš, da je pre 40 go­di­na do­šao u Se­ge­din iz rod­ne Ba­ta­nje, i da je u nje­go­voj po­ro­di­ci on po­sled­nji član ko­ji još po­ma­lo go­vo­ri srp­ski je­zik.

Po­vo­dom Da­na pra­vo­sla­vlja u cr­kvi je orga­ni­zo­va­no ne­ko­li­ko iz­lo­žbi. Tu su ču­de­sne fo­to­gra­fi­je Iva­na Jak­ši­ća, deo nje­go­ve ve­li­ke iz­lo­žbe „I bi sve­tlost”, ko­ju je pri­ka­zao u Bu­dim­pe­šti, po­tom ra­do­vi čla­no­va sli­kar­ske gru­pe „Krug”, a po­seb­no su za­ni­mlji­ve iko­ne na dr­ve­tu Šan­do­ra Jo­sa­i­ja, ko­ji je pre­šao u pra­vo­sla­vlje. Zbog ove ma­ni­fe­sta­ci­je cr­kva je bi­la stal­no otvo­re­na, a mla­di prav­nik Da­mir Mu­sta­ba­šić oba­vlja ulo­gu vo­di­ča ko­ji na srp­skom i ma­đar­skom je­zi­ku po­se­ti­o­ci­ma, me­đu ko­ji­ma je mno­go Se­ge­di­na­ca, go­vo­ri o isto­ri­ji hra­ma.

Pred cr­kvom u uli­ci je mno­go ve­se­li­je. Srp­ska za­jed­ni­ca za do­ma­će sta­nov­ni­štvo ima ga­stro­nom­ski „mag­net” – bu­rek i ro­štilj, a oko štan­da s hra­nom ti­ska se naj­vi­še sve­ta. U jed­nom tre­nut­ku pr­o­la­ma se zvuk tru­be – „Gu­čan­ski par­ti­za­ni”. Ni­su sti­gli iz sr­ca Sr­bi­je, već sa obli­žnjeg džez od­se­ka mu­zič­ke aka­de­mi­je. Du­va­či su na­pra­vi­li krug oko kvar­ta u či­jem je cen­tru srp­ska cr­kva, da i ova­ko po­zo­vu one ko­ji­ma je pr­o­ma­kao mi­ris me­sa sa ro­šti­lja da se pri­dru­že Da­ni­ma pra­vo­sla­vlja.

 An­tr­fi­le

Pre­ko pu­ta cr­kve na­la­zi se zgra­da ko­ju su bo­ga­ti Sr­bi za­ve­šta­li pa­ro­hi­ji. U njoj je da­nas sve­šte­nič­ki stan, ali i se­di­šte me­sne sa­mo­u­pra­ve Sr­ba u Se­ge­di­nu. Bo­ri­vo­je Rus, pred­sed­nik me­sne sa­mo­u­pra­ve i sa­vet­nik Ze­malj­ske sa­mo­u­pra­ve u Ma­đar­skoj, ka­že da je u nji­ho­voj orga­ni­za­ci­ji ak­tiv­no sa­mo oko 80 čla­no­va.

– To su uglav­nom Sr­bi ko­ji su iz ma­njih ma­đar­skih me­sta do­šli da ži­ve u Se­ge­din sre­di­nom pr­o­šlog ve­ka – ka­že nam Rus.

Sr­bi u Se­ge­di­nu ima­ju ob­da­ni­šte, a iako ga po­ha­đa 30 ma­li­ša­na, mo­žda sa­mo pe­to­ro zna srp­ski. U srp­skoj osnov­noj i sred­njoj ško­li srp­ski je­zik se uči fa­kul­ta­tiv­no, a ima­ju i ka­te­dru za srp­ski je­zik pri Se­ge­din­skom uni­ver­zi­te­tu, ko­ju upi­su­ju ve­ći­nom Ma­đa­ri.

A. I.
Pogledaj vesti o: Bor

Nastavak na Politika...