Izvor: Politika, 21.Dec.2010, 18:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan ka­da ste vi­de­li „sve”

Šta je je­dan dan u na­šim ži­vo­ti­ma da ga ne bi  po­klo­ni­li pre­sto­ni­ci ne­ka­da pr­ve ko­lo­ni­jal­ne si­le sve­ta, Španije. Ko­li­ko  mo­že da pru­ži, za­pra­vo, za dan, glav­ni grad ove po­no­sne ze­mlje. Te­ško je na­pra­vi­ti iz­bor, su­žen i sku­čen a da se Ma­drid do­ži­vi u bi­lo ka­kvom sve­tlu.

Sre­ćom, ve­ći deo tu­ri­stič­kih atrak­ci­ja pre­sto­ni­ce kon­cen­tri­san je iz­me­đu Re­ti­ro >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << par­ka (ne­ka­da kra­ljev­ski park, uto­či­šte od bu­ke i užur­ba­no­sti gra­da) i Kra­ljev­ske pa­la­te (pre­sto­na pa­la­ta špan­skog kra­lja). Za­to, ako ima­te sa­mo je­dan dan za Ma­drid, kre­ni­te iz cen­tra.

Poč­ni­te od tr­go­va „Pla­ca Ma­jor” bez sum­nje, naj­lep­šeg re­ne­san­snog evrop­skog tr­ga sa 114 ar­ka­da i 377 bal­ko­na i po­čet­ne po­zi­ci­je za tu­ri­stič­ko raz­gle­da­nje Ma­dri­da. Tu je i Pu­er­ta Del Sol – nul­ta tač­ka od ko­je se ra­ču­na­ju sve uda­lje­no­sti u Špa­ni­ji ali i mu­zej Re­i­na So­fi­ja.

Greh bi bio po­su­sta­ti, zbog ma­lo vre­me­na, pa ne upi­ja­ti le­po­tu ma­drid­skih bisera. Bi­lo da je to u ze­le­ni­lu i sun­cu oku­pa­nom Re­ti­ro par­ku na 110 hek­ta­ra ozo­na i vo­de u sa­mom cen­tru ovog za­no­snog me­sta ili po­ma­lo oho­lom, raz­u­zda­nom sme­hu de­vo­ja­ka na Grand Via, uli­ci šo­pin­ga, še­ta­ča, pe­sme, kr­vo­to­ku Ma­dri­da. Ne­ka­da­šnje pro­dav­ni­ce uglja „Kar­bo­nes” iza Tri­bu­na­la (me­tro sta­ni­ca), su sa­da mon­den­ski ka­fei i klu­bo­vi. Raz­li­ku­ju se po red­nom bro­ju i ko­li­či­ni za­ba­ve ko­je nu­de go­sti­ma u ve­čer­njim sa­ti­ma. Da li je  je to ži­va svir­ka ne­kog od sto­ti­ne ulič­nih fla­men­ko gi­ta­ri­sta ili ples igra­či­ca drev­ne igre Ibe­rij­skog po­lu­o­str­va, tek  Ma­drid pred­sta­vlja spoj kla­sič­nog i mo­der­nog. Kra­ljev­ske pa­la­te, ze­le­ni­lo par­ko­va, je­zu­it­ski ma­na­sti­ri, tr­go­vi, fon­ta­ne.

Da­ni­ma mo­že­te da ho­da­te i upi­ja­te tra­go­ve isto­ri­je ko­ja je za­ča­ra­la sva­ki deo gra­da. Ali, vi ima­te sa­mo je­dan dan. Me­đu stva­ri­ma ko­je se ne sme­ju pro­pu­sti­ti sva­ka­ko je mu­zej Pra­do. Po svom umet­nič­kom fon­du sa vi­še od 8.600 sli­ka, od ko­jih je iz­lo­že­no ma­nje od 2.000, spa­da u naj­bo­ga­ti­je mu­ze­je na sve­tu. Po­se­du­je jed­nu od naj­va­žni­jih zbir­ki umet­nič­kih de­la pa je sva­ko­dnev­no me­ta re­ke tu­ri­sta ko­ji po­se­ću­ju Ma­drid.

Pra­do je po­znat po kra­ljev­skim zbir­ka­ma iz 16. i 17. ve­ka, de­li­ma naj­ve­ćih špan­skih sli­ka­ra: Ve­la­ske­za, El Gre­ka, Go­je, Mu­ri­lja. Sva­ka­ko se pri­dru­ži­te blic tu­ri, obi­la­sku mu­ze­ja u tra­ja­nju od tri sa­ta, u okvi­ru ko­jih će­te vi­de­ti 100 naj­lep­ših umet­nič­kih de­la ko­ja se ču­va­ju u ovom mu­ze­ju. Me­đu nji­ma su i Di­re­rov auto­por­tret i „Adam“, Ru­ben­so­ve „Tri gra­ci­je“, kao i de­la Ti­ci­ja­na i Bo­ti­če­li­ja. Dok pri­la­zi­te Pra­du, ulič­ni gi­ta­ri­sti, aku­sti­ča­ri, svi­ra­ju hi­to­ve „Džip­si King­sa”, ne za­staj­kuj­te, jer će bi­ti ma­nje vre­me­na za Pra­do.

Mu­zej sa­vre­me­ne umet­nost i ču­ve­nu „Ger­ni­ku” osta­vi­te za kraj fa­sci­nant­nog da­na da bi­ste se usre­sre­di­li na ovu mo­nu­men­tal­nu Pi­ka­so­vu sli­ku. Kad pad­ne mrak i usta­no­vi­te da ste po­pi­li sa­mo fla­ši­cu vo­de i u ho­du po­je­li sen­dvič sa šun­kom ne oča­ja­vaj­te. Jer, Ma­drid je za­ča­rao sa­mo još jed­nog „ver­ni­ka” ko­ji će mu se uvek iz­no­va vra­ća­ti.

I. De­kanj

objavljeno: 21/12/2010

Nastavak na Politika...