Izvor: MC Bor, 04.Jan.2012, 13:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DJAK PEŠAK UČI UZ SVEĆU
Bor, 4. januar
Vrlo dobra učenica Keli Genčić(17) iz Bora živi u pukoj bedi brinući o teško bolesnoj majci
Autor: B.Filipović
Životna sudbina Keli Genčić, učenice trećeg razreda Tehničke škole u Boru, započeta je u Austriji, gde je rođena, a sa pet godina preseljena je u Mađarsku odakle dolazi u Srbiju, u selo Brestovac, nadomak Bora. U trošnoj kućici, bez vode i struje, sa teško bolesnom majkom, bez oca koji je neobjašnjivo ostao >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << u Austriji, svakodnevno se bori za preživljavanje. Od socijalne pomoći (5.200 dinara) nemoguće je obezbediti bar hranu… Uči uz sveću, pešači četiri kilometra do škole u Boru. Kad dođe raspust, odlazi u nadnicu, najčešće seče drva u šumi sa muškarcima. Kad stigne, pomaže po kućama.
-Volela bih da imam bar nekoliko kvadrata stana i toplu vodu, da učim uz sijalicu. i da majku pogledam bar jednaput nasmejanu. Ovih deset kvadrata naherene kućice sa polupanim staklima, nije dom. Zimi je najgore. Strahujem da se ne sruši i pri lakšem vetru. Zašto ćutim već deset godina? Nemam odgovor, valjda sam takva. Eh, volela bih da upoznam oca. Jedino znam da mu je ime Viktor Osagije, da živi u Austriji i da je Nigerijac. Ne krivim ga ni za šta, jer možda i njemu nije lako. Ja sam srpski državljanin, po nacionalnosti Srpkinja, kao i moja majka Dragica-priča Keli skrivajući pogled, ali i spremno dodajući da igra rukomet, da je član Aero-kluba, da je jedina u školi prošla na audiciji za moderni ples “Srbija u ritmu Evrope”. Lepo uči, jako je vrlo dobra, životna želja je da upiše fakultet.
Snežana Stanojević, nosilac projekta Centra za regionalni razvoj Bora “Briga o starim i bolesnim osobama u selu Brestovac” upoznala je Keli i njenu majku pre dve nedelje i od tada ne miruje. Gleda na sve strane i mimo projekta (projekat podržavaju Svetska banka i naša Vlada) da crnoputoj devojčici pomogne.
-Obratila sam se medijama. Odziv naših ljudi je mimo svakog očekivanja. Iz Vojvodine Keli nude kuću, neki traže žiro-račun da pošalju novac, najviše ih apeluje na razumevanje Opštine Bor. Otvorićemo uskoro račun, ali Keli bi najlepše bilo da ovde završi srednju školu, da nastavi sa sportom i da bude uz majku. Bilo bi od koristi i da joj se otac javi. Spremna sam i lično da pomognem koliko god mogu. Moja firma “Starprim” sakupila je malo para da joj kupimo novu odeću, jer ne može u školu pocepana. Razgovarala sam sa njenom razrednom. Oni nisu znali da ova marljiva i primerna učenica živi u tako groznim uslovima-priča Stanojevićeva.
Šta bi želela da postaneš, kojim poslom da se baviš, pitamo Keli.
-Verujte, najviše bih volela da završim Policijsku ili Vojnu akademiju. Srbija je moja otadžbina. Ovo je divan narod, zemlja moje majke čiji su preci ratovali u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Majka je rodom iz susednog sela Šarbanovca, iz familije Petrašković.
Poliglota
Keli odlično, sem srpskog, govori engleski i španski, služi se francuskim i mađarskim jezikom. Majka joj je, odlaksom iz Autrije u Mađarsku, radila kao prevodlac nemačkog jezika. Zašto su došle u Srbiju? Keli kaže da su majci volšebno nestala dokumenta i da je morala nazad u Srbiju, gde nije imala ništa. Uselile su se u napuštenu, bezvrednu kućicu u Brestovcu. Prezime Genčić je ostalo od majčinog prvog supruga sa kojim se nije razvodila i sa kojim ima dva sina. Keli je braću odavno upoznala, žive u Zaječaru.
Snežana Stanojević
