Izvor: B92, 09.Apr.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Conić: Raskid zbog kršenja ugovora
Beograd -- Vlada Srbije odlučiće na sutrašnjoj sednici da li će prihvatiti preporuku Odbora za restrukturiranje i privatizaciju RTB Bora i raskinuti ugovor o prodaji sa Atekom.
Raskinuti ugovor sa Atekom, preporučio Odbor za restrukturiranje i privatizaciju
Odbor je danas jednoglasno odlučio da vladi preporuči da raskine ugovor sa tom austrijskom kompanijom, koja je tražila produženje roka za uplatu celokupne sume od 466 miliona dolara. Atek je u međuvremenu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saopštio da je obezbedio 220 miliona dolara da uplati odmah, kao i garanciju austrijske vlade da će preostalih 86 miliona uplatiti do 7. maja.
Odbor je doneo jednoglasnu odluku o raskidanju ugovora sa tom kompanijom, koja je tražila produženje roka za uplatu celokupne sume od 466 miliona dolara, a Vlada bi na sednici trebalo da tu odluku potvrdi.
Prema rečima ministra ekonomije Mlađana Dinkića, dogovoreno je da se pregovori nastave sa drugoplasiranim na tenderu ruskom kompanijom SMR, koja je deo Bejzik elementa Olega Deripaske. Dinkić je rekao da i pored činjenice da je Vlada Austrije stala iza Ateka, predstavnici sindikata i RTB nisu hteli da ulaze u rizičan posao.
Dinkić kaže da SMR jeste ponudio više novca za investicije, ali i loš ugovor, koji mora drastično da se popravi ukoliko drugorangirani želi da dođe do zaključenja tog ugovora. Dinkić je objasnio da SMR mora da se strikno drži pravila za zaštitu životne sredine i da pruži ozbiljne garancije da će graditi novu topionicu.
Atek je do sada isplatio deo cene u iznosu od 150 miliona dolara i taj novac će mu biti vraćen, kaže Dinkić i dodaje da su propisi dozvoljavali da se Ateku produži rok za isplatu ugovorene cene, ali da je na njegov predlog doneta odluka o raskidu ugovora jer nisu bila osigurana uveravanja te kompanije da će isplatiti preostali deo cene, kao i ispuniti investicioni plan.
"Najkraći rok koji je Atek nudio za isplatu cene bio je kraj aprila", naveo je Dinkić i dodao da bi možda drugačija odluka Odbora bila da je kupac RTB-a ponudio da do danas isplati ukupnu cenu.
Dinkić je dodao da će SMR-u biti upućen poziv da pregovara o kupovini RTB-a i dodao da se nada da će ta kompanija popraviti svoju ponudu. "Ponuda za sada nije prihvatljiva, ali očekujem da će ona u pregovorima biti popravljena, kao i da će SMR produžiti rok licitacione garancije", naglasio je Dinkić.
RTB Bor kao KAP?
Na pitanje šta se može očekivati od SMR-a, imajući u vidu da Deripaska kao vlasnik KAP-a u Podgorici nije ispunio ništa od predviđenih investicija, Dinkić je kazao da ne bi trebalo generalizovati investitore i da je svaki slučaj za sebe.„Deripaska ima šansu da pokaže da može. Dobiće tu šansu. Da li će biti u stanju da je iskoristi i da li želi da je iskoristi to je ono što ćemo videti. Ukoliko se sklopi sa SMR-om ugovor, biće takav da štiti Srbiju. Ne može biti sa SMR-om ugovor drugačiji od onog sa Austrijancima, a onda se on mora poštovati. Dakle, tražićemo i garancije za poštovanje ugorova. Ukoliko Deripaska želi ozbiljno da ulaže u Bor mora ozbiljno da popravi ugovor. On to može, on ima novca. Da li hoće i želi to ćemo videti", dodao je ministar ekonomije.
Rok za sklapanje ugovora o prodaji RTB-a sa drugorangiranim ponuđačem bio bi 30 dana od započinjanja pregovara, a može da se produži na još mesec dana. "Ako pregovori sa SMR-om ne budu uspešni ostaje mogućnost trećeg tendera za RTB", dodao je Dinkić. SMR je za RTB Bor ponudio cenu od 370 miliona dolara i investicioni program od 414 miliona dolara.
Sednici Odbora za restrukturiranje i privatizaciju RTB Bor su pored ministara i direktorke Agencije za privatizaciju Vesna Džinić prisustvovali i predstavnici rukovodstva RTB Bor i predstavnici svih reprezentativnih sindikata tog preduzeća.
Ekonomski novinar Mijat Lakićević rekao je ranije da Austrijancima treba izaći u susret. „Mislim da je Atek ozbiljnija kompanija koja bi više učinila od drugoplasirane na tom tenderu. Takođe, kad se moglo koncesionarima za autoput Horgoš – Požega dati dodatnih dva ili tri meseca, to isto može dati i Ateku pošto su u suštini tu uzroci za kašnjenje u ugovoru u politčkoj nestabilnsoti u Srbiji", objašnjava on.
Lakićević je rekao da se "politička zloupotreba ni ovde ne može izbeći, bez obzira da li će Vlada dozvoliti ili ne. U slučaju da ugovor sa Atekom propadne, čini mi se da će se partije u Vladi optuživati za to ko je kriv što taj posao nije uspeo".
Ekonomisti različito o predlogu Odbora
SMR čeka poziv na pregovore
Predstavnici ruske kompanije SMR nisu želeli da komentarišu mogućnost započinjanja pregovora o kupovini Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Iz te kompanije je saopšteno da će se oglasiti kad dobije poziv nadležnih institucija u Srbiji da pregovara o kupovini RTB-a.
Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da odbijanje zahteva austrijskog Ateka da mu se odloži rok za isplatu kupoprodajne cene za Rudarsko-topioničarski basen Bor nije dobra odluka.
"Bolje bi bilo da su još jednom izašli u susret Ateku, produžili rok i tako pokušali dobiti punu cenu koja je bila najpovoljnija i na osnovu koje je Atek izabran za privatizacionog partnera", rekao je Kovačević i podsetio da je Atek predložio da plati do iznosa koji je ponudio drugi ponuđač SMR, a da ostatak od manje od 100 miliona evra plati 7. maja.
"Ako se sada pređe na pregovore sa drugoplasiranim onda se sad gubi tih blizu 100 miliona evra, koliko je niža cena ponuđena od drugoplasiranog, a i ulazi se u rizik da li će se i šta moći zadržati od onoga što je platio Atek", naveo je Kovačević.
Direktor Centra za visoke ekonomske studije Vuk Đogović ocenio je da je odluka Odbora doneta u skladu sa zakonom, jer Atek nije uplatio novac na vreme. On je kazao da nije dobro da se prave izuzeci kada je reč o poštovanju postavljenih uslova, jer kada se jednom napravi presedan, teško je kasnije ponovo uvesti red.
Prema Đogovićevim rečima, politička situacija u Srbiji nije jedini razlog zbog kojeg se preduzeća suočavaju sa teškoćama da dobiju sredstva za velike poslove. "U svetu je velika finansijska kriza i likvidnost je smanjena, zbog čega banke koje su bile spremne za finansiranje velikih projekata traže veće garancije", kazao je on.
