Izvor: Kolektiv.co.rs, 22.Feb.2018, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Članovi konzorcijuma projekta INTMET posetili RTB Bor
Bakar iz sekundarnih sirovina B. Spaskovski: Proći će bogata, oksidna ruda, ostaće ogromna količina sulfidnih ležišta „sitne“ koncentracije čija eksploatacija neće biti isplativa konvencionalnim načinom, već isključivo metodom kojom se vi bavite, a to je bioluženje. – K. Frias: Nova topionica je savršena za trenutnu preradu, ali će se kombinat bakra u budućnosti verovatno sretati sa kompleksnijim i siromašnijim rudama i zato je dobro imati alternativna rešenja i tehnologije. – B. Stojadinović: Ovaj projekat je veoma važan za nas zato što se razvijaju nove tehnologije koje će iz siromašnih rezervi i otpadnih materijala izvući korisne komponente, pre svega, u obliku bakra, zlata i srebra RTB. – Tridesetak predstavnika 11 velikih evropskih i jedne južnoafričke firme, koje sa Institutom za rudarstvo i metalurgiju Bor učestvuju u projektu „Integrisani inovativni metalurški sistem koji će se efikasno koristiti za polimetalične, kompleksne i siromašne rude i koncentrate“ (INTMET), posetili su 21. februara Rudarsko-topioničarski basen Bor. Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB-a, primio je članove konzorcijuma ovog projekta i upoznao ih sa postojećim tehnologijama koje se koriste u eksploataciji i preradi rude u kombinatu bakra. Poželeo im je dobrodošlicu u kompaniju koja sarađuje sa svim institutima i institucijama, posebno sa Institutom za rudarstvo i metalurgiju Bor, čijem menadžmentu je čestitao na opremi koju je nabavio, kadrovima koje stvara, a posebno što je okupio ovoliko vrsnih, svetskih stručnjaka. – Geološke rezerve od 1,355 milijardi tona predstavljaju bogatstvo države Srbije, a sigurno još toliko neistraženih, neoverenih rezervi na većim dubinama. Na ovakvu konstataciju upućuje novootkriveno ležište „Čukaru Peki“ nadomak Bora. Bogatstvo Bora predstavlja i skoro milijardu tona raskrivke koja je deponovana prethodnih 50-60 godina, zapravo potencijal zbog koga ste vi okupljeni ovde. Kada kažem milijardu ne mislim uopšte na količine koje se nalaze u flotacijskim jalovištima koja će sigurno biti isplativa sirovina za 30, 40, 50 godina. Eksploatacija bakra nikada neće prestati, a s obzirom na to da njega ima u ograničenim količinama, moraćemo da pronalazimo nove tehnologije i „izvlačimo“ bakar iz sekundarnih ili tehnogenih sirovina. Ovo što radite vi i Institut upravo upućuje na obavezu da se moraju stvarati dobri stručnjaci i raditi na opremi koja je dobavljena iz Japana. Proći će bogata ruda, proći će oksidna ruda, ostaće ogromna količina sulfidnih ležišta „sitne“ koncentracije čija eksploatacija neće biti isplativa konvencionalnim načinom, već, ubeđen sam, isključivo metodom kojom se vi bavite, a to je bioluženje – naglasio je Spaskovski. Gosti iz inostranstva su potom posetili „kafić“ u borskoj jami i komandnu sobu nove topionice. Karlos Frias, koordinator projekta INTMET, podelio je sa novinarima „odlične utiske nakon posete postrojenjima RTB-a“. – Razvijamo ovaj projekat u saradnji sa Institutom za rudarstvo i metalurgiju Bor, a vezano za iskorišćenje metala iz siromašnih ruda. Naravno, ova postrojenja su pogodna za preradu bogatijih ruda sa većim sadržajem bakra, ali kada imate siromašnu rudu i kompleksnu rudu, onda su vam potrebne nove tehnologije. I to je pristup koji mi pokušavamo da razvijamo svi zajedno u ovom konzorcijumu. Moji utisci su veoma pozitivni zato što vidim veliku zainteresovanost Bora za ovaj projekat. Takođe je i kompanija RTB izrazila veliko interesovanje, jer ova topionica je novo postrojenje i savršeno rešenje za preradu koncentrata. Ona je savršena za trenutnu preradu, ali će se kombinat bakra u budućnosti verovatno sretati sa kompleksnijim i siromašnijim rudama i zato je dobro imati alternativna rešenja, alternativne tehnologije. Značaj i neophodnost novih tehnologija potvrđuju i u borskom institutu koji je zahvaljujući učešću u projektu INTMET nabavio prototip eksperimentalnog postrojenja za kontinualno luženje rude – jedinstvenog takve vrste u Srbiji. – Ovaj projekat je veoma važan za nas zato što se razvijaju nove tehnologije, traži zajednički pristup i način da se dođe do najprihvatljivijih tehnologija koje će iz siromašnih rezervi, otpadnih materijala i svega što postoji na našem terenu izvući maksimum, odnosno izvući korisne komponente, pre svega, u obliku bakra, zlata i srebra. I, to nije zanemarljivo. Osim toga, Institut kao član konzorcijuma, ima izuzetne benefite. Pored toga što su ljudi uposleni u projektu i daju svoj doprinos ukupnoj realizaciji, mi smo zahvaljujući njemu dobili izuzetno vredno postrojenje za bioluženje koje danas nema niko u Srbiji – rekao je Borivoje Stojadinović, izvršni direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor. Članak Članovi konzorcijuma projekta INTMET posetili RTB Bor se pojavljuje prvo na Kolektiv.
.jpg)
