Izvor: Politika, 01.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bor duplira proizvodnju

Ulaganjem 15 miliona evra iz sopstvenih izvora u prošloj i ovoj godini, ukupna proizvodnja od 13.000 tona u 2008. biće uvećana na 24.000 tona bakra u narednoj godini

Bor – Krajem minulog meseca u „Velikom Krivelju”, najvećem borskom rudniku bakra, počela je, posle višegodišnje stagnacije i krize, obnova borskog rudarstva. Puštanjem u rad i treće sekcije flotacije, septembarska mesečna proizvodnja u svim borskim rudokopima uvećana je na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1.360 tona bakra u koncentratu, što je za polovinu više od proseka u minulim mesecima. U toku iduće godine biće obnovljena proizvodnja u rudniku „Cerovo” i povećana proizvodnja u „Jami” (spuštanjem u novo ležište „Borska reka”), pa će ukupna proizvodnja od 13.000 tona u ovoj biti uvećana na 24.000 tona bakra u koncentratu u idućoj, odnosno na 35.000 tona u 2010. godini.

Koliko do juče, činilo se da se višegodišnja kriza, kao i godišnja proizvodnja bakra u „Boru” od samo 10.000 tona iz ovdašnjih rudokopa, neće skoro prebroditi. Ipak, ulaganje od 15 miliona evra u prošloj i ovoj godini, i to iz sopstvenih izvora, već ohrabruje.

Dragan Bojović,direktor preduzeća Rudnici bakra „Bor”, kaže da je u toku program stabilizacije i da će u idućoj godini biti uloženo još 15 miliona evra sopstvenog novca. Biće i novih ulaganja u „Cerovo primarno”, novi veliki rudokop, veličine „Velikog Krivelja”, što bi već 2013. godine donelo proizvodnju od oko 70.000 tona bakra u koncentratu.

Obnova kapitalom kompanije

To će zavisiti od toga da li će tu investiciju država pomoći garancijom za inostrani kredit ili će novac za to obezbediti novi poslovni partner, koga će država Srbija potražiti novim tenderom, sredinom oktobra.

– Srećna je okolnost što nam naruku, već četiri godine, ide izuzetno povoljna cena bakra na svetskom tržištu, između 7.000 i 9.000 dolara za tonu – kaže direktor Bojović. – Tako smo uspeli, bez ičije pomoći i zaduživanja, da krenemo u investicije za povećanje proizvodnje. Tempo obnove borskog rudarstva bio bi i brži da nam je država prenela na korišćenje 13 miliona evra od garancija koje su u minule dve neuspele privatizacije uplatili rumunski „Kuprom” i austrijski „A-tek”. Ali, mi i danje računamo da će taj novac uskoro stići u „Bor”.

Bojović kaže da će stabilizacija proizvodnje, kratkoročna i dugoročna, sigurno povoljno uticati na uspeh privatizacije. Ima više izgleda da će „Bor” dobiti pravog partnera ukoliko više i bolje proizvodi. A još bi bolje bilo da je obnova krenula ranije. Da su uz pomoć države – davanjem njene garancije na zaduživanje kod proizvođača rudarske opreme u inostranstvu – „Krivelj”, „Cerovo 1”, „Cerovo 2” i „Jama” već sada, ili nešto ranije, obnovljeni i otvoreni. Bile bi i mnogo veće plate i veće interesovanje najpoznatijih svetskih kompanija da ulažu u „Bor”.

Značajnija uloga države

– Ipak, dobro je i to što je država promenila strategiju privatizacije i odlučila da odustane od koncepcije prodaje celokupne imovine – ističe Bojović. Novim, trećim tenderom tražiće se investitor koji će, zajedno sa državom, ulagati u „Bor” i „Majdanpek”. Sve dok godišnja proizvodnja u borskoj topionici ne bude opet između 90.000 i 100.000 tona katodnog bakra, kao do pre dvadeset godina. Borska kompanija ima dobru perspektivu: ima otkrivene rezerve od 7,8 miliona tona čistog bakra, gotovo dvostruko više nego što je tog metala proizvedeno u minulih 105 godina.

Za direktora Bojovića je ipak najvažnije to što će država biti učesnik u privatizaciji i garant proizvodnje. Najidealnije bi bilo, kaže, da država kao većinski vlasnik sama upravlja svojom najvažnijom strateškom sirovinom, u interesu Bora, Timočke krajine i Srbije. Ili bi jedan deo tog kapitala, u vidu akcija, država mogla da proda domaćim i inostranim partnerima borskog kombinata, a drugi, i to veći, da zadrži. Deo akcija, do dvadeset odsto vrednosti kombinata, mogli bi dobiti radnici i penzioneri Bora i Majdanpeka.

-----------------------------------------------------------

Ko će biti direktor

U iščekivanju novog tendera za privatizaciju kombinata, dok se intenzivno ulaže u njegovu obnovu, u Boru se sa velikom znatiželjom iščekuje izbor novog generalnog direktora. Tu funkciju će, sasvim je izvesno, napustiti njen dosadašnji prvi čovek Miodrag Conić, sedmi po redu od oktobra 2000. godine.

Borani podsećaju da nije bilo dobro što vlada Srbije do sada nije pitala stručne ljude u Boru i Srbiji ni o čemu. Ni kada su u oktobru 2000. godine krizni štabovi promenili 200 „nepodobnih” stručnjaka, kada je u novembru 2001. godine uvedena prinudna državna uprava, ni kada su postavljani i smenjivani generalni direktori.

Sada Borani zahtevaju od Vlade Srbije da oni sami predlože stručne ljude za koje veruju da će, na čelu sa novim generalnim direktorom, dugoročno uspešno voditi njihov kombinat. I da kompanijom rukovode oni čiji je doprinos njenoj stabilizaciji sada najveći.

Stojan Todorović

[objavljeno: 02/10/2008]

Nastavak na Politika...