Izvor: B92, 03.Nov.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bor crna tačka
Beograd -- Ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Oliver Dulić kaže da je Bor, što se tiče vode, vazduha i zemljišta, najzagađenija "tačka" u Srbiji.
Dulić je na sednici Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine, predstavljajući izveštaj o stanju životne sredine za prethodnu godinu, rekao da je Bor "najcrnja ekološka tačka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Srbiji". On je najavio da će ministarstvo i dalje strogo kontrolisati najveće zagađivače u Srbiji i da su, pored Bora, najzagađeniji Pančevo i Veliki bački kanal.
Što se tiče Pančeva, ministar je naveo da je ključno rešenje problema u tom gradu privatizacija Rafinerije i investiranje u novu tehnologiju.
Vazduh u Pančevu noćas i jutros bio je zagađen benzenom, toluenom i ugljovodonicima, a uzrok su bile otpadne vode Rafinerije i jedan od rezervoara u Petrohemiji, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.
U izveštaju o stanju životne sredine u 2007, koji je Odbor za zaštitu životne sredine i usvojio, navodi se da je prethodne godine poraslo trošenje energije, što je dovelo i do porasta industrijskog zagađenja i emisije štetnih gasova.
Dulić je kazao da je u 2007. godini primećen i problem otpadnih voda, a da je za "smanjenje pritiska na vode" potrebno uložiti 10 miliona evra.
Kvalitet vode u Srbiji, prema izveštaju za prethodnu godinu, može se oceniti kao odličan, vrlo dobar i dobar u tri četvrtine slučajeva, rekao je Dulić.
Prema njegovim rečima, najviše ekoloških akcidenata u 2007. godini dogodilo se u oblasti industrije i nešto manje u transportu.
Dulić je naveo da je pitanje otpada danas "goruće pitanje" i da je jedan od najvažnijih planova tog ministarstva za narednu godinu izgradnja pogona za odlaganje opasnog otpada.
Prema njegovim rečima, u Srbiji se godišnje proizvede ukupno tri miliona tona otpada, koji u najvećoj meri završi na deponijama, a manji deo na divljim deponijama.
Među planovima svog ministarstva za narednu godinu, Dulić je naveo donošenje sedam zakona koji su sada u skupštinskoj proceduri, a vezani su za tu oblast, kao i 60 podzakonskih akata koji će pratiti te zakone i izrada još šest predloga zakona.
Kao probleme sa kojima se suočava, Dulić je označio nenamesnko trošenje sredstava ekoloških fondova u lokalnim samoupravama, neadekvatnu stručnost ili nepostojanje lokalnih ekoloških inspekcija, zloupotrebu prilikom izdavanja građevinskih dozvola na lokalnom nivou i korupciju i kao najveći problem - mala budžetska izdvajanja za ekologiju.
Sadašnja budžetska izdavanja su 0,24 odsto, rekao je on, dodavši da je evropski prosek od 1,3 do 1,5 odsto budžeta.
