Izvor: Politika, 02.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bakar bez stečaja
U uspeh trećeg tendera i obnovu borskog kombinata veruju i u Boru i u državi
Bor – Svetska kriza stigla je u oktobru i u Bor. Cena ovdašnjeg bakra na svetskoj berzi je prepolovljena, ali ovde kao i u ekonomskoj vlasti Srbije veruju da „zakonskog stečaja” – i posle eventualnog neuspeha i trećeg tendera neće biti. To je za „Politiku” ponovo, kao i pre desetak dana, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvom susretu sa novinarima izjavio novopostavljeni direktor Rudarsko-topioničarskog basena Bor Blagoje Spaskovski.
Istina je, kako veli Spaskovski, da je pet kompanija u svetu, od ukupno osam, koje posluju pod sličnim uslovima kao borski kombinat već obustavilo proizvodnju. Ali, Bor ne sme da kapitulira.
Najpre zato što 5.000 radnika u Boru i Majdanpeku ne bi imalo šta drugo da radi, a još više zbog toga što Bor može uspešnije i brže da se prilagodi novim uslovima nego slične kompanije u svetu. Za razliku od drugih, Bor ima neuporedivo duže iskustvo, još od 1903. godine. Uspevao je da preživi i kada se tona bakra prodavala za samo 1.300 dolara, što je gotovo tri puta niža cena od sadašnje. „Samo, kamo lepe sreće da smo iskoristili, a morali smo, to što je u minule tri godine tona crvenog metala prodavana i za 9.000 dolara. Bilo bi nam sada neuporedivo lakše."
Neće biti druge, veli Spaskovski, nego da se obaraju troškovi i povećava proizvodnja. On je već izabrao tim saradnika i sačinio program stabilizacije. Čvrsto je odlučeno da sadašnji troškovi proizvodnje od oko 8.000 dolara (tri do pet puta veći nego u svetu) budu prepolovljeni, a proizvodnja iz rude u Boru i Majdanpeku, već iduće godine, bude uvećana sa 14.000 na 26.000 tona. To će se postići nabavkom nove opreme (već ove godine stiglo je desetak novih mašina) i mnogo većom, rigoroznijom radnom i tehnološkom disciplinom. Novi generalni direktor zna veoma dobro kako se to radi, jer je u svim timovima za stabilizaciju u ovom kombinatu bio pune 33 godine, od prvog zaposlenja u ovdašnjem rudniku. On veruje i da se već u 2011. godini može dostići godišnja proizvodnja od 60.000 tona bakra iz sopstvene rude.
Direktor Spaskovski kaže da ga najviše hrabri to što se uverio da je i država odlučila da promeni odnos prema Boru i da mu pomaže. Dobro je, veli, što se odustalo od strategije prodaje celokupne imovine, po kojoj su raspisivana dva prethodna neuspela tendera, i što se bira strateški partner, kako je to učinjeno i u kragujevačkoj Zastavi. Uz pomoć države, sa ulogom od tri miliona evra, ove i prošle godine sanirano je jalovište Velikog Krivelja, a sredinom ove godine u Skupštini Srbije ratifikovan je i kreditni ugovor sa Svetskom bankom, pod veoma povoljnim uslovima. Već iduće godine u Bor će stići 42 miliona evra, od čega će 30 miliona biti uloženo u sanaciju višedecenijskih ekoloških nedaća. Ovih dana po hitnom postupku, posle sastanka sa ministrom Dulićem u Boru, odobreno je milion i sto hiljada evra za sanaciju uređaja u topionici, kako bi se smanjilo zagađenje. Borani su se žalili na gušenje u oktobru i novembru.
Postoji mogućnost da Bor preživi čak i ako se niko ne javi na treći tender, posle čega bi prema Zakonu o privatizaciji usledio stečaj. Direktor Spaskovski apsolutno veruje da će strateški partner ipak biti izabran do 31. januara iduće godine i da će ući u borsku kompaniju do polovine marta. Spaskovski veli da će od države do tada dobiti garanciju za kredite od proizvođača nove opreme. U izgledu je, kaže novi direktor, i dogovor sa državom za rešenje za razvoj Bora i bez izbora novog strateškog partnera na novom tenderu. Ali, za razliku od drugih koji slute da bi svetska kriza mogla odbiti potencijalne partnere, Spaskovski misli suprotno. Kako kaže, veruje da baš niska cena pogoduje prodaji.
-----------------------------------------------------------
Papreni troškovi
Novi direktor insistira na tome da se najpre obore papreno visoki troškovi. Mnogi su, kaže on, neopravdano visoki, kao nigde u svetu. I to u svakom pogonu. Bez ikakve sumnje, kaže, na te troškove najviše su do sada uticali dotrajala oprema, zapuštena ležišta bakra i nizak sadržaj metala u rudi. Ali, veliki danak uzimaju i nerad i rasipništvo.
Na primer, mesečni troškovi za službene mobilne telefone veći su od 600.000 dinara. Čak više od 1.200 rukovodilaca poseduje takve telefone. A još 50 „lada niva” svakodnevno dovozi i odvozi basenske rukovodioce, često bez ikakvog opravdanja. Utvrđeno je, takođe, da u proizvodnji bakra borski kombinat troši dvostruko više struje nego slični rudnici u svetu. Mesečno struja „odnese” toliko kolike su plate svih 5.200 zaposlenih u kombinatu.
Stojan Todorović
[objavljeno: 03/12/2008]
.jpg)
