Izvor: MC Bor, 31.Maj.2011, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BAKARNI ČOVEK U BRONZI
Bor, 31. maj
Poznatom srpskom industrijalcu Đorđu Vajfertu, utemeljivaču Borskog rudnika, borani podižu spomenik za 160-godišnjicu njegovog rođenja
Autor: Stojan Todorović
Foto: Ist>media
Za 160-godišnjicu rođenja Đorđa Vajferta Borani će 16.juna otkriti spomenik u starom centru grada, u znak zahvalnosti ovom znamenitom srpskom industrijalcu. On je presudno uticao da 1903. godine u Boru počne proizvodnja >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << bakra.
Vajfert je rođen u Pančevu, a u ondašnje selo Bor i njegovu okolinu stigao je 1897. godine, na preporuku prijatelja, poznatih rudarskih stručnjaka Feliksa Hofmana i Franje Šisteka.
Pre dolaska u Bor Vajfert je već bio osnivač Narodne banke Srbije ( guverner 26 godina ) i vlasnik više pivara i rudnika mrkog uglja u Kostolcu. Ali, Bor mu se najviše posrećio. Tragao je na ovom području za ugljem, potrebnim njegovim pivarama, i posebno za zlatom, na koje su ukazale stare legende – sve dok ga nije proslavio i obogatio bakar. Njegovi stručnjaci, koje je predvodio znameniti Čeh Franjo Šistek, otkrili su 1902. godine, posle petogodišnjeg traganja, rudu ovog metala na uzvišici iznad borskog seoskog naselja, poznatijoj kao Čoka Dulkan. Ruda je tada bila i do tridest i više puta bogatija bakrom nego sada. Ali, sa savremenom svetskom tehnologijom biće ona ona isplativa za eksploataciju i do kraja ovog veka. Do 13. oktobra 1903. godine trajala su administrativna usaglašavanja i – tada Đorđe Vajfert zvanično i dobija od države koncesiju da otkopava i prerađuje bakar na površini od 2.400 hektara u narednih 50 godina. U pomoć je najpre pozvao Austrijance, pa Francuze. I već naredne, 1904. godine, formirano je Francusko-srpsko društvo Borskih rudnika, u kome je Vajfert imao 31,8 odsto vlasništva. Borski rudnik će 60 godina kasnije izrasti u svetsku kompaniju sa 25.000 zaposlenih i godišnjom zaradom i izvozom od oko 300 miliona dolara.
Odmah po otvaranju rudnika, Vajfert je sagradio i prvu osnovnu školu i prvu crkvu u selu Bor. A kao osnivač i veliki majstor masonske lože Srbije ( a potom i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ) ostao je upamćen u srpskom narodu i po tome što je široke ruke pomagao siromašnima i invalidima balkanskih i Prvog svetskog rata.
- Sve je to bio razlog da ga se setimo i da mu se, posle toliko godina, bar i delimično odužimo – izjavio je za „Politiku“ Blagoje Spaskovski, direktor Borskog kombinata bakra. Mnogo manje se pričalo o njemu kao menadžeru i investitoru, a znatno više o Franji Šisteku koji je, kao vrsni inženjer rudarstava, otkrio rudu bakra u Boru. Zaboravilo se da je Vajfert doveo Šisteka iz Češke i zaposlio ga najpre u svom rudniku uglja u Kostolcu.
Ideju o podizanju spomenika Vajfertu Spaskovski je obelodanio poslednjih dana minule godine, u Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru na otvaranju izložbe pod nazivom „Sećanje na Đorđa Vajferta, utemeljivača Borskog rudnika“. Priređivači ove izložbe kustosi Suzana Mijić i Danijela Matović podsetile su tada da je Vajfert izuzetno držao i do muzejske struke i arheologije. Već 1905. godine poklonio je Narodnom muzeju u Beogradu sve što je iskopano prilikom otvaranja Borskog rudnika. Beogradski muzej dobio je tada mnoštvo posuda iz bakarnog doba i impozantnu zbirku od oko 14.000 komada rimskih, starogračkih, vizantijskih i srednjovekovnih novčića.
Očekuje se da će prilikom otkrivanja spomenika biti obelodanjeno da je Borski kombinat bakra ustanovio i nagradu „Đorđe Vajfert“. Dodeljivala bi se zaslužnim za menadžerski rad, pored „Šistekove nagrade“ koja se već dodeljuje najuspešnijim inženjerima.
Poverenje borskom vajaru
Spomenik Vajfertu u bronzi je delo borskog vajara Save Bosijokovića. Više od tri meseca vajar je u improvizovanom ateljeu u jednoj od odaja Borskog kombinata bakra radio, kaže, često i po 20 sati dnevno, rešen da „ne izneveri ni Vajferta ni Borane“.
.jpg)
