Izvor: Politika, 22.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apartmani i podzemne vode omeli obnovu dvorca
Radovi na rekonstrukciji ruiniranog rezidencijalnog zdanja Karađorđevića u Brestovačkoj banji, kod Bora, obustavljeni još u aprilu prošle godine
Bor – Starom rezidencijalnom dvorcu kneza Aleksandra Karađorđevića, sagrađenom 1856. godine u Brestovačkoj banji kod Bora, ne pomaže ni to što je duže od pola veka pod formalnom zaštitom države. Do aprila prošle godine, ovo nekada reprezentativno zdanje, nebrigom zapušteno, ličilo je na pravu ruinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ruglo, a kada je najzad njegova obnova počela, iskrsle su nove muke i nesporazumi. Istina, Evropska agencija za rekonstrukciju za projekat obnove ovog zdanja – kako bi ono postalo „Dom srpsko-rumunskog prijateljstva" (zbog rumunskih princeza Natalije i Marije koje su postale srpske kraljice) – izdvojila je ukupno 357.620 evra, ali obnova je odložena zato što su iskrsli sporovi oko projekta. Navodno bi obnovom po „starom" projektu bili ugroženi termalni izvori banje pa se sada očekuje da Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu odobri nastavak obnove po izmenjenom projektu.
Zato je obnova, koja je trebalo da bude završena sredinom novembra prošle, pomerena za maj ove godine. Naravno, ukoliko ne iskrsnu novi nesporazumi i – donator ne odustane od donacije.
Sporenja su, u stvari, izbila oko namene obnovljenog zdanja. Jedna od više odaja bila bi preuređena u etnosobu sa stalnom muzejskom postavkom koja bi podsećala na to da je rumunska princeza Natalija svojevremeno bila supruga kralja Milana Obrenovića i da je rumunska princeza Marija bila udata za Aleksandra Prvog Karađorđevića, kralja ujedinitelja. Tu nema sporenja, ali ima sporenja oko toga da li „krov treba da bude podignut kako bi se dobila četiri luksuzna apartmana".
U borskom Muzeju rudarstva i metalurgije kažu da prvobitnim projektom niškog zavoda nisu bili predviđeni nikakvi apartmani i nikakvo nadziđivanje. Obnovljeno zdanje trebalo je da bude muzej sa umetničkom galerijom i svečana kuća u kojoj bi bila i sala za venčavanja. Ali, u muzeju ne znaju ko je i zašto promenio projekat.
Ništa bezazlenija nisu ni sporenja o tome koliko će obnovljeno zdanje biti bezbedno. U muzeju kažu da je niškom Zavodu za zaštitu spomenika dostavljen projekat koji nije uvažio činjenicu da je izgradnjom novog puta kroz Brestovačku banju došlo do promene toka podzemnih voda. To je, po oceni stručnjaka, i uticalo da se stari knežev dvorac uruši. Istovremeno, stari turski amam, uz konak knjaza Miloša, koji je ovde podignut 1847. godine, na manjoj nadmorskoj visini, ostao je bez vode.
Sporenja samo potvrđuju da još nema kraja javašluku i nebrizi. To je dvorac u međuvremenu pretvorilo u ruinu. Bilo bi dobro da stručnjaci što pre presude kako ne bi propala jedinstvena prilika da staro zdanje, uz pomoć donacije, bude sačuvano. Bilo bi dobro i zbog naše prošlosti i zbog prilike da stara dvorska Brestovačka banja bude privlačnija turistima.
S. Todorović
[objavljeno: 23/01/2009]
