Blog: Eniac, 12.Apr.2024, 23:06
ROI za život
Pre nekoliko meseci u gostima sam imao drugaricu koju poznajem skoro 20 godina. Ono što je interesantno u odnosima sa bliskim ljudima, pogotovu kada se viđanja ne dešavaju toliko često, jeste da je taj odnos jasno ogledalo vaše ličnosti. Kroz takav odnos bolje razumete ko ste, šta ste i kako se menjate. Ovaj put, najbistriji odraz u ogledalu ostavila je moja, na trenutke, neurotična potreba da sve i uvek optimizujem. Da iz svake prilike, svakog mesta i, najbitnije, svakog sata probam da izvučem najviše. Nešto što je počelo kao profesija a danas se manifestuje kao deformacija.
Veliki uvidi poput ovog, pogotovu oni koji su se dugo krili u mrtvom uglu vas dalje upute na introspekciju, na pitanje – kako je došlo do ovoga? Jedan od mojih omiljenih saveta mlađim ljudima je čuvena – ljudi precenjuju šta se može uraditi za godinu dana, i potcenjuju šta se može uraditi za deset. Tako je i tih deset godina rada u visoko stresnim okruženjima, i profesija dovela do toga da se uvek, često nepotrebno, traži prostor za optimizaciju.
Hajde na brzinu da pređemo preko toga šta je moj posao, jer mislim da to može pomoći da razumete kako smo došli dovde.
Moj primarni zadatak je da optimizujem novac koji se ulaže u marketing, tačnije marketinške kampanje.
Proces optimizacije počinje sa tim što razložite sve kampanje/strategije i onda pokušate da razumete koji je povratak investicije svake od njih. Globalno prihvaćena skraćenica za povratak investicije je ROI iliti Return On Investment. U najprostijoj verziji, uzmete sve prihode od tih kampanja, podelite sa svim troškovima i nadate se da je to veće od 1. **Tačnije da se uloženi novac vratio i ostvario profit. **Zadatak mog tima je da nađemo kombinacije ovih strategija koje će da vrate najveći mogući profit (ROI) iz postojećeg marketinškog budžeta. Ovo zahteva dosta gledanja u brojeve, ali i razumevanje samih platformi kako biste mogli dalje da unapredite rezultate samih strategija.
Kako napredujete u karijeri, manje se fokusirate na specifične strategije, a više kako da na neke pametnije načine izvučete maksimum od ukupnog budžeta. Ovaj put budžet uključuje i tim, odnosno njihovo vreme.
To dodaje novu dimenziju optimizaciji – vreme.
Apsolutno vam je bitno da je vreme utrošeno na kreiranje i optimizaciju kampanja bude najbolje moguće utrošeno. Optimizacija vremena je često bitnija od optimizacije kampanja, jer je u našoj prirodi da se bavimo zanimljivim, a ne nužno i stvarima koje daju najbolje rezultate. Odavde, formula za ROI više nije samo vezana za budžet za određene strategije, već i za vreme koje je potrebno da se te strategije održavaju.
Na primer, mnogo je efikasnije da Facebook koristite u 100 zemalja, nego da imate lokalne kanale u 100 zemalja jer to naprosto nije moguće postići sa malim timom.
Vreme je ultimativni resurs
Posle nekog vremena rada na seniorskim pozicijama u firmama, shvatio sam se iste greške prave i u privatnom životu. Da pažnju i vreme posvećujem zanimljivim (ili lakšim) a ne nužno i stvarima koji imaju najveći benefit za mene lično. Razmislite o svim poslovnim sastancima koji su mogli biti email. Na sve kafe na koje ste otišli umesto da završite neki problem u kući ili pozovete svoje prijatelje. Ili na sve vreme koje ste proveli u firmama i na poslovima jer vas je mrzelo da isti promenite. Kada imate vreme, onda imate i tendenciju da manje kažete ne, da idete linijom manjeg otpora.
Sve dok jednog trenutka ga više nema, a surova prioritizacija postaje neophodnost. Kod mene se ovo dogodilo prvo sa poslom, koji je zahtevao veću posvećenost. Inteziviralo se sa brakom, prosto jer nas je sada dvoje i zajedno planiramo aktivnosti. A otišlo na neki potpuno novi nivo sa roditeljstvom. Vreme je postalo jako redak resurs, koji mora da se čuva i planira jednako kao i budžet svakoga meseca.
Odavde, postavlja se pitanje, ako ovako moram da se ponašam u poslovnom okruženju, i ako ovo daje rezultate zašto onda ne bih pokušao da istu “formulu” primenim na sve, uključujući i na privatni život.
Formula za život?
Tokom pisanja ovog teksta, što obično traje mesecima, naleteo sam na knjigu “Algebra za sreću”, koja na sličan način pokušava da život, tj sreću pretvori u skup pravila, tj formula. Prvo me knjiga malo demotivisala da završim tekst, jer je ideja dosta slična, ali je onda i iskristalisala šta želim da kažem.
Problem sa formulama jeste da sve mora da se pretvori u brojeve, ili u ekstremnom slučaju – u novac. Najveća mana ovog pristupa je što pretpostavlja da se svaka aktivnost u životu ima monetarnu vrednost. I da se sve optimizuje za količinu novca koju ta neka aktivnost generiše. Tj, podrazumeva da je jedini cilj više novca. Ovo nije samo pusta priča, naći ćete dosta vrlo ozbiljnih i uspešnih ljudi kojima je ovo mantra. Naval Ravikant, “filozof iz Silicijumske Doline”, je jedan od tih ljudi. Njegova razmišljanja vrlo interesantan priručnik za moderna vremena, i mislim da je on neko koga svakako treba čitati i pratiti, ali isto tako neke savete poput ovog uzeti sa malom zadrškom:
Definišite željenu cenu sata koju biste želeli da naplaćujete. Ako rešavanje nekog problema košta manje ako se taj problem prepusti nekom drugom, ignorišite taj problem. Svaki problem čije rešavanje košta manje nego vaš željeni sat, treba prepustiti nekom drugom da to uradi.
Fenomen “cene sata” je tipičan za moju Internet generaciju, koja je odrasla radeći takozvane “freelance” poslove, gde se sve naplaćuje na sat. A sve što je ispod cene sata je nedostojno njihovog vremena. Ovo nekada zaista ima smisla. Na primer, ok je neke stvari prepustiti drugima. Čišćenje kuće, krečenje ili popravku automobila. Stvari koje mogu da vas koštaju više ako ih ne uradite kako treba. Stvari koje vam ostavljaju prostore da se fokusirate, budete produktivniji ili manje pod stresom.
Međutim, za razliku od posla, privatni život je teže tretirati kao novcem definisanu transakciju. Razlog za ovo je što stvari poput zdravlja ili odnosa sa bliskim ljudima nemaju brze rezultate. Oni se grade godinama, u njima nema konstantnog ulaza i izlaza, već rastu i umnožavaju godinama. Stoga ih ne možete tretirati kao transakcije koje uz sebe imaju nekakvu cenu. Pogotovu ne cenu sata, jer se ništa ne dešava za taj sat.
Takođe, postoji dosta nisko plaćenih aktivnosti, koje vas čine srećnim. Mene kuvanje smiruje. Popravka malih stvari kući takođe. Pisanje mi je velika strast koja zahteva previše vremena i nema apsolutno nikakav finansijski benefit. Ali me čini srećnim i postoje ljudi koji to poštuju. Finansijski gledano, apsolutno nema smisla pisati, ili ne dati sve ove druge stvari drugima da urade ali postoji i veliki benefit toga da stanete, usporite, izmestite se. Ili uradite nešto što ne morate da se ne biste izgubili u stalnoj optimizaciji. Naš uspeh i naše ideje su često rezultat tih izleta u dokolicu, koji nam pune baterije i daju inspiraciju za nešto drugo.
Balans karijere i života može da postoji
Ivan mi je u poslednjem podkastu koji sam snimio kod njega pitao zašto sam prešao u Zyngu. U veliku i stabilnu korporaciju, koja je na neki način dosta suprotna od onoga po čemu su me ljudi znali. Bio sam “startap lik”, neko ko ide u male firme, ko je uvek tamo gde su dešavanja i juri sledeću veliku stvar. Ono što ljudi ne znaju jeste da sam pre toga bio u tri jako uspešne male firme. Gde sam poklonio godine sistemima koji su puno obećavali, ali na kraju su i ostali na tom obećanju. Zaradio sam reputaciju, kontakte i iskustvo. Ne i neku velika nagrada koju život “startap lika” obećava.
Startap život podrazumeva rad od 80 do 100 sati nedeljno. Za tuđu firmu. Gde je sav rizik na vama, a potencijalna nagrada uglavnom u rukama vlasnika. Oportunitnetni trošak ove odluke je bio takav da sam zapostavio odnose sa ljudima koje volim, zapostavio sam stvari koje su mi bitne poput pisanja. Najgore – zapostavio sam sebe. Došao sam do toga da imam razgovore na papiru sa samim sobom o tome ko sam ja, šta mi je bitno i koliko to vreme koje sam neurotično merio, zaista daje ono što ja želim. “Startap život” ispostaviće se je još jedan trend pod čiji smo uticaj pali.
Zynga sa druge strane mi je dala 5 meseci da provedem sa svojim prvim detetom. Kolika je meni vrednost tog benefita? Beskonačna. Kad ste poslednji put imali mesec dana da niste radili. Nikad verovatno. I eto odgovora, zašto Zynga a ne još jedan vratolomni startap. Kada se sve sabere i oduzme, život dobije više. Nije sve u ceni sata.
Život i posao mogu da žive zajedno, ali stvari puknu kada se fokusirate samo na optimizaciju poslovnog dela života. Balans mora da postoji. I treba se konstantno pitati – šta vam je zaista prioritet?
ROI za život je podsetnik
Tako da dolazimo i do ključnog pitanja – Šta je ROI za život, ako nije formula?
Više je podsetnik. Jedna od dobrih stvari koje sam naučio vremenom je da stvari koje su vam bitne morate svesno staviti na listu prioriteta. Ništa se ne dešava samo od sebe, pogotovu kad ste deset hiljada kilometara daleko od kuće. Za sve mora da postoji prioritet i vreme.
To je moj poziv samom sebi da više razmišljam o tome gde mi ide vreme, i šta dobijam od toga. Ali ulaz i izlaz nisu novac. Ulaz jeste vreme, a izlaz je možda neki malo bolji ja. Koji ima više poštovanja prema sebi, prema svom vremenu i prostoru. Koje sada mogu da poklonim onima koji to više zaslužuju. Bila to moja porodica ili ja. Često sami sebe zanemarimo a da toga nismo svesni.
Mora da postoji kao snažan podsetnik jer društvo uvek da neki jak izgovor koji počinje sa trebati – treba da napraviš nešto veliko, treba da postaneš najbolja verzija sebe, treba da kupiš kuću, treba ovo, treba ono. Ono vas tera da radite više; budete izdržljivi, jaki. Da ostavite emocije po strani. Da radite kad vaša konkurencija spava. Da budete bolji, najbolji. Po cenu ostavljanja emocija, tj nas samih po strani. Sve ovo jer upadnete u taj egom voženi vrtlog modernog sveta, gde se svi konstantno poredimo i merimo, i guramo jedni druge do maksimuma da bismo došli do krajnje tačke ličnog razvoja.
Sve to bez da se pitate za koga treba sve to postati? Deluje da nije za sebe jer vaše mentalno i fizičko zdravlje trpi. Gabor Mate, u svom stilu dodaću, tvrdi da je su i za ovo uzrok traume iz detinjstva. Da se mi zatrpavamo poslomu konstantnoj potrazi za odobravanjem jer mislimo da nismo dobri. Kaže:
Ljudi žrtvuju potrebu za igrom i uživanjem, nesvesnom potrebom da stalno traže odobravanje i razlog za svoje postojanje. A odakle ovo dolazi? Iz dečje traume. Igra i uživanje su jako važni za naše zdravlje.
Umesto da merim samo vreme koje ide na posao i kako da povećam vrednost toga, shvatio sam da treba da merim vreme koje ide na stvari koje volim. I kako to da mi uvek bude više vredno nego taj dodatni sat koji mogu da prodam.
Stoga je ovo podsetnik na način razmišljanja u trenucima kada treba da donesete odluku o tome gde će vam otići vreme. Podsetnik na to šta vam je bitno, i kako da odlučite da li ćete provesti vreme na jednu ili drugu stvar. Ako ćete da radite 100 sati nedeljno, radite to ako vam omogućava da ima neki dugoročni cilj, da vam izgradi poziciju sa koje ćete moći da živite balansiraniji život. Ne radite to da biste bili bogati ili ispričali nekom drugom svoju biznis priču. Ujedno, ovo je i najlakši način da odbijete određene prilike, da kažete ne svim onim pozivima, druženjima i kafama kada ste mogli da budete sa svojom detetom, porodicom, sobom.
I ne, ovo ne znači da ne trebate da budete ambiciozni i konstantno se usavršavate. Samo ne dozvolite da ambicija i uspeh budu svrha samima sebi. Slobodno budite najbolja verzija sebe.
Najbolja verzija sebe, za sebe.
.jpg)
