Blog: NUNS Centar za istraživačko novinarstvo - CINS, 02.Jul.2010, 12:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Priručnik: Prati trag novca (2)

Paul Cristian Radu
Izveštavanje o nelegalnim aktivnostima firmi i kompanija od novinara i otkrivanje njihovih složenih vlasničkih šema od novinara stalno zahteva nove alate za dobijanje, analizu i tumačenje podataka.
Međunarodni centar za novinare (ICFJ) i Rumunski centar za istraživačko novinarstvo (CRJI) objavili su priručnik za korištenje baza podataka i softverskih alata u izvještavanju o ovim temama, pod naslovom ”Follow the Money: A Digital Guide for Tracking >> Pročitaj celu vest na sajtu Blogovi << Corruption”, a mi ga uz dozvolu autora Pola Radua objavljujemo u nastavcima tokom narednih nekoliko nedelja. Radu sada u saradnji sa mrežom OCRRP i FAIR priprema online alat na adresi www.investigativedashboard.org koji treba da pomogne istraživačkim novinarima u pretragama biznis podataka. U izradi priručnika i online alata učestvovao je i Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a.
1.deo priručnika pročitajte ovde.
Neobična off-shore preduzeća
S druge strane, kriminalci i sumnjivi biznismeni bez oklevanja koriste labave propise koje političari kreiraju u pojedinim zemljama «sigurnog utočišta» da bi privukli kapital. Pod velom zakona o bankarskoj i privrednoj tajnosti, ogromne količine novca prelaze iz ruke u ruku u takvim «utočištima» koja nisu u nadležnosti zemalja porijekla.
Kapital koji prođe kroz takve poslove se može pretvoriti u nekretnine, obveznice ili drugu robu i onda legitimno prebaciti natrag u zemlju ili na druga globalna tržišta. Međunarodna tijela za provođenje zakona pažljivo ispituju ovakve transakcije jer one izazivaju sumnju u pranje novca povezano sa organizovanim kriminalom i terorizmom.
Mada se utočišta u inostranstvu (off-shore) često povezuju sa tropskim ostrvima negde u Karibima, u mnogim slučajevima i zemlje kao što su Austrija, Švicarska ili Sjedinjene Države nude slične mogućnosti preduzećima i pojedinicima da sakriju vlasništvo i spriječe istražitelje da otkriju ko su vlasnici preduzeća koja se bave nelegalnim poslovima.
Oni koji se bave organizovanim kriminalom bi radije koristili Privatstiftunge (privatne fondacije) u Austriji ili preduzeća u američkoj državi Delaware nego firme na Britanskim Devičanskim Ostrvima, Ostrvu Man (Isle of Man), na Arubi ili u Liberiji. Ovu grupu sigurnih utočišta mediji i organi za sprovođenje zakona dugo povezuju sa pranjem novca i sumnjivim poslovima, tako da i samo pominjanje preduzeća na Britanskim Djevičanskim Ostrvima dovodi transakciju u sumnju, a zatim je prate međunarodne službe za provođenje zakona.
Poznata off-shore utočišta se trude da sačuvaju ugled i da pokažu postojanje odgovarajućih mehanizama kontrole. Treba pomenuti da se u većini slučajeva takve zemlje sada koriste za izbegavanje poreza.
Kneževina Lihtenštajn, evropska zemlja u Alpima sa 35.000 stanovnika, doživela je težak udarac početkom 2008. godine kada su podaci koje je ukrao bivši uposlenik jedne banke prodati agencijama za sprovođenje zakona u mnogim evropskim zemljama.
Podaci su pokazali da su bogati građani mnogih zemalja koristili banke u Lihtenštajnu za izbegavanje poreza. Posledica ovog curenja informacija je da su nemačke vlasti, koje su kupile diskove sa podacima, uspele da povrate više od 150 miliona američkih dolara zaostalih poreza u roku od mesec dana od dobijanja podataka. Sjedinjene Države, Kanada, Australija i zemlje Evropske Unije takođe poseduju ovakve podatke i vode sopstvene istrage o izbegavanju poreza preko banaka u Lihtenštajnu.
Ne samo da je ovaj skandal uzdrmao političke odnose Lihtenštajna sa drugim zemljama, već se proširio i na Švajcarsku i Luksemburg, još dve evropske zemlje sa istorijom bankarskih tajni i netransparentnih finansijskih transakcija.
Šef Udruženja švajcarskih bankara Pierre Mirabaud se toliko razbesnio zbog činjenice da su ukradeni podaci završili u rukama nemačkih organa za sprovođenje zakona da je u intervjuu za jednu švicarsku TV stanicu rekao da ga metode nemačkih istražitelja podsećaju na način rada Gestapoa, tajne policije nacističke Nemačke. Kasnije se izvinio za neumesno poređenje.
Curenja informacija i odavanje tajni ovakve vrste za posledicu imaju novinarska istraživanja koja su kompromitujuća za banke, institucije i političke establišmente koji omogućavaju podsticanje kriminalnih aktivnosti.
U septembru 2008. godine pozvan sam na ostrvo Kipar, gde je, kakve li ironije, Vlada organizovala konferenciju, uz finansijsku pomoć Lihtenštajna, o merama za suzbijanje pranja novca na području Mediterana.
Kao i Lihtenštajn, Kipar je mnogo puta optužen kao skladište novca grupa koje se bave organizovanim kriminalom i bivših komunističkih političara iz istočnoevropskih zemalja.
Na konferenciji su zvaničnici međunarodnih službi za sprovođenje zakona i vlada razgovarali o instrumentima i merama za sprovođenje zakona i međunarodnih sporazuma o borbi protiv pranja novca.
Sve veći problem off-shore zona i šteta koju nanose globalnoj ekonomiji ponovo su istaknuti u novembru 2008. godine, u kontekstu globalne finansijske krize. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, zajedno sa šefovima francuske i nemačke vlade, obavezala se da će učiniti šta je potrebno da off-shore industrija «nestane». Oni su off-shore područja nazvali «crnom rupom globalnih finansija.»
Skrivanje u inostranstvu
Industriju osnivanja off-shore preduzeća u životu održava mnoštvo advokata, agenata i pravnih zastupnika. Oni nude složene poslovne šeme čiji je cilj maksimalan povrat novca i minimalno oporezivanje.
Web stranice kao što je  http://www.off-shore.co.uk/faq/company-formation/ potencijalnim klijentima nude mogućnost skrivanja pravog vlasništva nad preduzećem iza nominalnog deoničara ili direktora: «Nominalni deoničar ili direktor je treća strana koja dozvoljava korištenje svog imena umesto pravog vlasnika i direktora preduzeća. Imenovana osoba se preporučuje naročito u pravnim sistemima gde su imena zvaničnika javno dostupna, otvorena za svakoga ko želi da sazna njihove identitete. Ime nominalne osobe će se pojaviti i osigurati privatnost stvarnog vlasnika,» kaže se u odeljku sa pitanjima i odgovorima navedene web stranice.
Isti principi važe i za bezbroj agenata za osnivanje preduzeća na svim kontinentima. Kada istražuje preduzeća koja koriste nominalne osobe, istraživački novinar treba da potraži imena na koja je registrovano na stotine preduzeća.
Pravilnosti i pravi identiteti se u određenim slučajevima mogu otkriti kroz temeljno istraživanje svih tih preduzeća i unakrsno pretraživanje aktivnosti takvih preduzeća u više baza podataka.
Off-shore područja kao što je Ostrvo Man pokušavaju da sačuvaju ugled praćenjem aktivnosti nominalnih osoba. Na Web stranici svoje Vlade, Ostrvo Man objavljuje imena direktora pod zabranom – pojedinaca čija su preduzeća učestvovala u prevarama.
Slično tome, privredni registar u Velikoj Britaniji nudi pretraživi popis direktora pod zabranom. Vlada ostrva Guernsey, još jednog off-shore utočišta, čak se potrudila da osnuje Sud za finansijske usluge, kome se može pristupiti online. Ovakve baze podataka su dobar početak za istraživanje nominalnih osoba.
Privredni sporovi na sudovima u Londonu ili drugde takođe mogu biti od velike pomoći jer postoji mogućnost da se bivši poslovni partneri na ovim sudovima spore oko zarade, te tako otkrivaju svoju povezanost sa nominalnim osobama. Ova istraživačka tehnika će biti podrobnije objašnjenja u kasnijem poglavlju.
Prvenstvena uloga ovakvih šema za osnivanje preduzeća je izbegavanje plaćanja poreza.
Međutim, pojedine zemlje idu u krajnost u pokušaju da sakriju stvarne vlasnike. Panama i Liberija su među zemljama koje koriste mnoga sredstva da sačuvaju anonimnost vlasnika preduzeća.
Prema zakonima Paname, deonička društva (firme čije deonice glase na donositelja) mogu biti u vlasništvu onoga ko fizički poseduje dionice bez registrovanja vlasnika u bilo kojoj bazi podataka ili javnom registru.
Zapravo, u Panami ne postoji nikakav javni registar, tako da vlasti ni ne znaju ko poseduje preduzeća čije dionice glase na donositelja. Deonice mogu preći iz ruke u ruku u bilo koje vrieme, a korištenjem arhiva sa javno dostupnim informacijama nemoguće je ući u trag stvarnim vlasnicima.
U 3. delu priručnika: „Slojevi tajnosti“.
Pošalji/Snimi

Nastavak na NUNS Centar za istraživačko novinarstvo - CINS...