Blog: Jasna Kamatović, 06.Apr.2009, 00:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jednostavno samo BLOG :)

Prvo jedan veliki :))) jer se smejem dok pišem tj od trenutka kada mi je i "sinula" ideja. Pre nekog određenog vremena upoznala sam jednu devojku preko drugara (nije iz moje struke) koja mi je juče poslala sms: odavno nemaš post na blogu i jedan :(. Zamislite izraz mog lica: ? Usledila je prepiska jer mi nije bio poznat br. tel. KO JE OVO? Šta se dešava? Dok smo se "ispičale" i kako je pronašla moj broj...
Prosto je neverovatno šta se sve izdešavalo odkako sam počela da pišem i saznala sam toliko zanimljivih stvari i o sebi i odrugima (znam, opet ja o tome). Ali ovo iskustvo moram podeliti. Tako je nekako, ne znam... drugačije i neočekivano.
Za ova tri meseca sam dobila toliko sms-a, telefonskih poziva i e-mailova od ljudi koje poznajem sa raznih strana i svi su kometarisali i davali svoje mišljenje o mom pisanju, o kometarima koje dobijam... Uglavnom pozovu telefonom i krenu: ej, ovo poslednje ti je bilo... pa... onaj kometar je skroz bez-veze, bolje da nije ni pisao, ja onog ništa nisam razumeo, e ovaj se vidi da nije pročitao ceo tekst a lepo si tamo rekla... pa do toga da me savetuju i predlažu teme, da me kritikuju da ovo nisam trebala, ovo se ne radi tako, zovu "blogić", komentarišu stil pisanja... evo jednog citata iz mejla: "...Nisam ti pisala nista na tvom blogu zato sto me je strah da nesto ne uprskam!!!"
Kakav je blog fenomen!? I što je najveća caka - SVE sam znala. Od onih osnovnih stvari - pojam bloga - pa do toga ko su najveće blog face u zemlji. U januaru ove godine sam prvi put dobila predlog da bi bilo dobro da pišem. I pravo da Vam kažem nisam razmišljala o tome jer sam kao i većina judi (tek sada vidim) mislila da moje pisanje neće biti nikome interesantno. Ali! Redovno sam pratila blog na B92 i bila samo još jedan nemi posmatrač. Moja sestra je imala čitav ritual uz jutarnju kafu: ne dirajte me (tj NISAM TU grrr) čitam blog na b92! Moje čitanje tih blogova je dotle išlo da su svi ti ljudi u jednom trenutku počeli i da me nerviraju. Kao da su neka zatvorena-posebna elita kojoj mi nemamo pristupa, pa one VIP liste... uf čak sam se bojala i komentar da ostavim!
I onda sam kao deo obuke koju pohađam   m o r a l a   da krenem... Koliko sam nedoumica imala i kako sam (posle dužeg vremena) osetila strah kako će se sve ovo odraziti, na mene, moju firmu? čak sam napravila i spisak tema i otvorila folder sa fajlovima kada imam vremena da pišem.
Vidim sada kakvu sam grešku tj lošu procenu napravila. Moje istraživanje a u to sam se uverila i kod drugih, mi je pokazalo da mnooooogo veći broj ljudi samo čita. Da se uglavnom boje da kometarišu ali da ipak i pronađu načine da izraze svoje mišljenje i stav. To puno govori o blogu i da je to vrsta moćnog (nadam se) "medija?". Videla sam i kroz broj poseta kakva je situacija. Mada i dalje kada postavim neku temu i pratim komentare imam mali grč u stomaku. Ovo je i tako velika provera, tako specifičan način za odnose s javnošću. I dalje imam nedoumica da li je moje iskustvo uopšte zanimljivo bez obzira na komentare i vrstu ljudi koji ih ostavljaju.
Pretpostavljam da su i Vaša iskustva slična. Nemojte zameriti na ovom postu i mojoj oduševljenoj reakciji jer sam tek početnik. U svakom slučaju ovo je lep način da razmenimo mišljenja, da proverimo znanje, saznamo nešto novo. Ovo je još jedan primer iz prakse.
PS: moj sestrić (ima 12 godina) mi je rekao:
- i ti pišeš blog?
- Odkud znaš?
- Nc, pa internet! Otkucao sam tvoje ime.

ovo mi je najbolji pokazatelj "fenomena" i bloga i interneta :)

Nastavak na Jasna Kamatović...