Autor: Slavko Jovičić Slavuj, 16.Nov.2008, 00:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Praznik – kako za koga!?

PIŠE Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ


Kao i svih prethodnih posleratnih godina, tako će biti i ove – u Republici Srpskoj se neće slaviti 25. novembar kao tzv. Državni praznik Bosne i Hercegovine. Ni za nas, koji radimo u zajedničkim institucijama BiH, 25. novembar nije nikakav praznik ove zemlje, niti ćemo ga obeležavati, a još manje će ga bilo koji Srbin u Republici Srpskoj slaviti.

Jer, tradicija je kada se nešto slavi da to nikada ne čini sam pojedinac već to slavi porodica, zatim i odabrano društvo prijatelja, pa onda i kolektivitet nacije. Prazniku se svi raduju, ali ga trebaju osećati kao svoj dan sreće, radosti, zadovoljstava, ushićenja itd.

Svaki praznik je, pojednostavljeno gledano, dan za veselje, radost i on se na različite načine obeležava, naravno, u duhu raznih tradicija – verskih, religijskih, nacionalnih, pa ako hoćete i državnih.

Kad je u pitanju ovaj datum, kako već rekoh 25. novembar, on u novijoj srpskoj istoriji ne znači ništa. Značio je možda i to ponajviše za srpski narod u predratnoj bivšoj SFR Jugoslaviji. No, pošto je BiH zemlja svih apsurda, onda nije čudo što se za ovaj datum kao praznik zalaže samo bošnjački narod. I to je razumljivo s aspekta njihovog promišljanja, jer za njih je vrlo važan "kontinuitet" BiH!? E, tu se ni (h)istoričari ne mogu dgovoriti od kada taj kontinitet traje? Od Kulina Bana ili od ?, ili od nastanka ameba, ili..od 25. novembra, nekadašnjeg Dana ZAVNOBiH-a?!

Ali, kad bi to sve tako i bilo, mada je nešto i bilo, pa gde onda nestade mnogo važniji datum iz naše istorije – 29. novembar 1943. godine – Dan Republike, Dan SFR Jugoslavije? Ko taj datum, odnosno ko taj dan, i na kraju krajeva, i ko i samu državu - baci na smetlište istorije!? No, ovde i sad, kod nas, nikada istorija, odnosno historija ili povjest - neće biti jedno te isto!

Svaki puta kada se približavao 25. novembar, uglavnom su Bošnjaci insistirali na tome da taj datum bude i državni praznik. Uvek su se pozivali na istorijske činjenice, zaboravljajući pri tome da je u ljudskoj istoriji, pa i u istoriji Bosne i Hercegovine bilo i biće milione i milijarde nekih mnogo ili malo važnih datuma i dogadjaja.

Bosna i Hercegovina, evo, i trinaest godina nakon rata još uvek nema, a kako stoje stvari, još zadugo neće ni imati zakon o praznicima ove zemlje. Nije suština u tome da li su doneseni i da li treba doneti neke zakone?! Ovde je glavno pitanje – da li je moguće doneti sprovodive (!?) zakone, koje će poštovati sve tri konstitutivna naroda i naravno i ostali pripadnici nacionalnih manjina koji žive u ovoj zemlji.

Nisam ubedjen da je moguće doneti zakon o državnim praznicima sve dok neki (poznato je i koji su to?!) političari budu insistirali na datumima koji su usmereni protiv jednog od tri konstitutivnih naroda.

Već sam ranije mnogo o ovome pisao i javno govorio da Srbi u BiH, tačnije u Republici Srpskoj koja je sastavni deo BiH - nikada neće slaviti 1. mart jer je to dan najveće nesreće za sva tri naroda u BiH. Tog dana 1992. godine preglasan je jedan narod i država praktično uvučena u rat. Ovaj praznik može da slavi ko god želi, ali srpski narod nema razloga za to. Naprotiv!

Takodje, predlagao sam da se donese zakon o praznicima ove zemlje i da se uzmu datumi koji uopšte nisu sporni.

Dakle, po meni, i svima drugima, uopšte nije sporna Nova godina; nije sporan 1. maj – Medjunarodni praznik rada; nije sporan 9. maj – Dan borbe protiv fašizma; nije sporan 21. novembar – dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma (uh...ovaj jeste za Bošnjake i Hrvate, pogotovo!?)

Isto tako, nisu sporni datumi tri vodeće verske zajednice. I to je kako tako već ozakonjeno, pa muslimani slave dva Bajrama, zatim katolici slave Božić i Uskrs. Takodje, pravoslavci slave Božić i Vaskrs.

Svaki drugi datum forsiran od bilo kojeg naroda čak i njegov pokušaj nametanja i na silu slavljenja – nikada u BiH neće biti prihvaćen! A, onda i logičko pitanje – čemu služe ili čemu bi služili takvi praznici i koga bi oni obavezivali da ih obilježavaju? Da ne kažem da ih i sa ljubavlju slave?

Zato je za očekivati da će članovi Predsedništva BiH Željko Komšić i Haris Silajdžić i ove, kao i prošle godine organizovati svečani prijem povodom “Dana nezavisnosti BiH”, kojem ponovo, u to sam siguran, neće prisustvovati srpski član i trenutno predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović.

Da još jednom podsetim, 1. marta 1992. u BiH je održan referendum protiv volje srpskog naroda kada je secesionističkim i separatističkim činom srušen ustavni poredak tadašnje SFRJ, i na kojem je voljom dva udružena naroda Muslimana i Hrvata izglasano izdvajanje BiH iz tadašnje SFRJ. Obeležavanje 1. marta ujedno je i glavni kamen spoticanja u BiH za donošenje zakona o državnim praznicima.

Osim Radmanovića, i ne samo za nas političare, već za srpski narod u celini u BiH su sporni i 11. juli kao Dan sećanja na žrtve Srebrenice i "svih ratova" i naravno približavajući 25. novembar kao tzv. Dan državnosti BiH.

Opet će se ponoviti prošlogodišnje "slavljeničke" slike – u Sarajevu će se 25. novembar slaviti, U Banja Luci će to biti obični radni dan, a u većem delu hrvatskog naroda neće biti nijedno ni drugo, ne zbog toga što su Hrvati neradnički narod, već što oni neće ni sa Bošnjscima, a ne pada im na um da budu i sa Srbima.

Ma, ljudi moji pa valjda je više svakom jasno da svako gleda svoja posla. A, kad je već reč o poslu, e, njega najmanje ima u ovoj zemlji, zato i ne znam kakav mi uopšte imamo razlog da bilo šta slavimo i to - zamislite - jedinstveno (???) u ovoj i ovakvoj zemlji!?