Autor: Ivan, 18.Jun.2008, 15:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lipe cvetaju a ja u Kraljevu

TAMO-AMO PO KRALJEVU

Lipe cvetaju a ja u Kraljevu

Raduju se deca, vesele se Romi, ljube se nezaposleni, grle se otpušteni, smejulje se i tehnološki viškovi, ubogi, gladni, sumasišavši i svi ostali na kojima je tranzicija ostavila sav svoj surovi trag. I svi pevaju, svi cupkaju, svi luduju od sreće u mirisu lipa i nove radikalne epohe koja, neizostavno, dolazi.

Čini mi se da je ove godine, nešto ranije nego prethodnih, naš lepi kraljevski grad zapljusnuo opojni miris aristokratskih lipa. Možda je i to posledica globalnog otopljavanja ili neke druge planetarne nesreće koje ni nas ne mimoilaze, mada nam je i ovih domaćih pun kufer. Bilo kako bilo, tek, Kraljevo je ponovo u svom elementu, u onom periodu bivstvovanja po kojem je, osim karakterističnih čikaških ulica, nadaleko poznato. Dakle, doživeli smo da nam još jednom u mukotrpnom i nadasve neizvesnom životu rascvetale lipetine i lipice ulepšaju svakodnevicu i upotpune čari prolećnog postizbornog užitka. A uživanja je na sve strane. Naročito uživaju bivši magnohromci kojima je miris lipa izmamio prve stidljive grimase gorkog zadovoljstva na već decenijama hronično zabrinutim licima. Teško je preneti fanatičnu opijenost penzionera kojima je samo još miris kraljevačkih lipa nedostajao da upotpune pregršt blagodeti kojima ih je prosto zatrpao ovaj novi lokalni poredak. Gotovo podetinjili, sa vizionarskim, bajkovitim osmesima na osveženim licima šetaju gradskim trgovima, novim mostovima i rekonstruisanim ulicama, okupljaju se da hrane golubove i rode oko novih otvorenih i zatvorenih bazena, novih sportskih hala, javnih klozeta, benzinskih pumpi i velelepnih obdaniša, upijajući miris lipa i čekajući poštara sa novim, daleko debljim pošiljkama iz kabineta Ministarstva za invalidska i socijalna pitanja.

SVI PEVAJU I CUPKAJU

Naročito su zadovoljni mladi, čiji se suženi dijapazoni vegetiranja i neizvesnim konsituisanjem vlade delimično ugašeni optimizam uzdižu do kosmičkih razmera podstaknuti iskonskim mirisom biljke koju su još naši paganski preci, zvani Sloveni, koristili u terapeutske svrhe, sve dok nisu otkrili vino i medovinu. I sve buja, sve cveta i sve peva radujući se životu koji je na vidiku, na šta ukazuje sve što nam se dešava i ono što će nam se tek desiti. Momci i devojke (iz grada) se ljube pod procvetalim drvećem, kao nikada do sada rasterećeni brige za svoje potomstvo, preplavljeni sladostrašćem iz kojeg će se izleći novi Srpčići, bez trauma, bez gladi, bez osećanja beznađa i bez brige za šengenski pasoš. Ushićene trudnice pevaju po parkovima, po gradskim šetalištima i fitnes klubovima radujući se dolazećem vremenu u kojem će plodovi njihove utrobe biti priznate građanke i građani, nebeski pripadnici socijalističke internacionale, a ne topovsko meso i nezaposlena masa parazita koja gluvari po parkovima i stanicama. Veselo na pijacama i u trgovinama pevuše razdragane domaćice kojima je miris lipe raspalio davno ugašenu strast za ku(r)vanjem i drugim disciplina svojstvenim modernom evropskom ženskom biću. Cupkaju starci i starice u domovima, pred ordinacijama i prodavnicama pogrebne opreme, pred frižiderima sa sladoledima i kioscima sa kontraceptivnim sredstvima, zvižduću spontano u duhu novog vremena koje neizostavno dolazi, guču odu radosti poslednjim atomima svoje ovozemaljske pojave svesni da dolazi novo vreme u kojem će im , sa njihovima na vlasti, biti mnogo, mnogo bolje. Horskim se, solo i dodolskim pesmama oglašavaju duhom klonuli seljaci, napaćeni težaci i individualni proizvođači. Iz opustelih torova ponovo muču goveda vođena nekim šestim goveđim čulom, kao i ostale domaće (i strane) životinje. Raduju se deca, vesele se Romi, hojhaju Crnogorci, pripomažu Sjeničaci, raseljeni, izbegli i prognani, ljube se nezaposleni, grle se otpušteni, smejulje se i tehnološki viškovi, tranzicioni škartovi, socijalni slučajevi, ubogi, gladni, sumasišavši i svi ostali na kojima je tranzicija utisnula svoj surovi pečat. Uhvaćeni u kolo, sa stetoskopima oko vrata, podvriskuju i lekari, lečitelji od raka, šuljeva, polnih bolest i tuberkuloze, otorinolaringolozi, anesteziolozi, ortopedi, logopedi, pedijatri, psihijatri, internisti... I svi pevaju, svi cupkaju, svi luduju od sreće u mirisu lipa i nove radikalne epohe koja neizostavno dolazi i već kuca na naše osme kraljevske dveri.

DO ZELENE GRANE I BANANE

Da li zbog mirisa lipa ili nekog drugog razloga, nemam pojma, ali Kraljevo je najednom postalo grad koji obećava da će uskoro, daleko pre roka, postati mesto u kojem vredi posmatrati kako zemaljski dani dosadno teku i prepuštati se čarima domaćinske brige za čoveka, nadčoveka i nečoveka, dakako. Jer, svi smo mi naši. JOKS, prosto rečeno, pa ma šta ova priglupa skraćenica značila. Srećni su i majstori, šegrti, kalfe i vodonoše, slobodni i ostali zidari, drvodelje sa i bez stalnog zaposlenja, rmbaxije koji su konačno shvatili da je i njima, u oblacima lipovog mirisa, srce na levoj strani, da su im bubrezi truli, jetra u fronclama, živci iskidani, ali rešeni da ukucaju klin, klanfu, klinac ili, makar, jedan jedini jebeni esker, u ovom gradu u kojem, kako tvrde eksperti, godinama nije bilo ukucavanja.
Lipe cvatu, to je to, a ništa nije kao lane i ništa ne obećava da će biti. Dakako, sve će biti mnogo, mnogo bolje, sudeći po nekim novim facama koje su nam došle sa mirisom lipe i onim starim, prekaljenim ideološkim borcima, koji su, zahvaljujući svojim dosadašnjim zaslugama, dobili tu čast da nas vode i dalje, u nove pobede, u novo sutra i do "zelene grane i banane" rečeno novogovorom lokalnih eksperata i osvedočenih političkih gromada. Sa mirisom lipa Kraljevo je radikalno krenulo u novu etapu svog ubrzanog socijalističkog razvoja i sveobuhvatnog prosperiteta, u novu petoletku obnove i izgradnje zločinačkim delovanjem stranih sila i domaćih izdajnika i petokolonaša upropašćene zemlje. Mirisom kraljevačkih lipa i lipica osveženi i podstaknuti, novi kadrovi puni elana, stvaralačkog zanosa i radikalne ljubavi prema sopstvenom narodu i sugrađanima, kreću u obračun sa mitom, korupcijom, sa nepravdom, nepotizmom, sa tajkunima, sa NATOM, Vatikanom, sa Zelenom transferzalom, sa mondijalistima, globalistima, separatistima, sa silama haosa i bezumlja, sa domaćim izdajnicima i domicilnim ništarijama i svim znanim i neznanim pošastima savremenog sveta sa kojima je davno trebalo raskrstiti. Okićeni bedževima, petokrakama, srpovima i čekićima, kosama i vilama, pod šajkačama, u opancima, sa zastavama bivše nam domovine i guslama, sa svim obeležjima naše nebeske prošlosti i još nebeskije budućnosti, vodi nas nova vlast u bolje i srećnije sutra, u život u kojem ćemo, konačno, biti srećni, zadovoljni i ponosni na to što smo Srbi i Kraljevčani. A lipe, cvatu li cvatu.
Ivan Rajović