Izvor: Politika, 13.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto gore autobusi
Najčešći uzrok požara neispravne električne instalacije, ali nije zanemarljiva ni uloga oštećenih kolovoza i gužvi u vozilima
Građani koji svakodnevno koriste usluge javnog prevoza sve više su zabrinuti za bezbednost, a povod su požari u autobusima. Od početka 2008. godine u Beogradu su u potpunosti izgorela dva vozila novije proizvodnje i prava je sreća što niko u ovim incidentima nije nastradao.
Prvi požar dogodio se 15. januara u Višnjičkoj ulici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kada se zapalio autobus ruskog proizvođača „Lijaz” na liniji 25 u vlasništvu privatnog preduzeća „Košava prevoz”. Druga nezgoda desila se pre dva dana na Beogradskoj autobuskoj stanici kada je bez jednog međugradskog vozila „Sanos” ostalo Auto-saobraćajno preduzeće „Strela Ub”. Utvrđeno je da su u prvom slučaju vatru izazvale neispravne električne instalacije, koje su, kako se sumnja, uzrokovale i drugi požar.
Privatno preduzeće „Košava prevoz” posluje u okviru Grupe „Beobus” iz koje su poručili da se uredno obavljaju tehnički pregledi, kao i da se svakog dana rutinski proverava ispravnost vozila. Tako je bilo i sa autobusom koji je izgoreo 15. januara.
– Osim motora, svake noći pregledamo i električne instalacije. Detaljno se proveravaju žmigavci, stop svetla, lampe u kabini vozila, ali je problem u tome što je veoma teško dopreti do svake žice, jer se neke nalaze ispod tapacirunga i na drugim nepristupačnim mestima. Moguće je da baš ove žičice izazovu požar, a šanse su još veće ako se vozilo kreće po neravnim putevima lošijeg kvaliteta. U takvim slučajevima, svaki veći potres može da izazove kratak spoj i druga oštećenja na instalacijama – rekao je Drago Tošić, direktor Grupe „Beobus”.
On je dodao da, osim u slučaju „Lijazovog” vozila koje je izgorelo, a kome je kompletna elektrika fabrički ugrađena, nema zamerki na proizvođače čijim su autobusima snabdeveni privatni prevoznici u Beogradu. Tošić je podsetio da svako od njihovih vozila pređe u proseku oko 300 kilometara dnevno, što predstavlja veliko opterećenje ako se u obzir uzmu stalne gužve na ulicama.
– Grupa „Beobus” poseduje 100 „Lijazovih”, 11 „Sanosovih”, a osam „Mazovih” autobusa. Većina je stara nešto više od dve godine i do sada, uz redovno održavanje, nismo evidentirali nijedan ozbiljniji kvar, zbog čega ne dovodimo u pitanje kvalitet. „Lijazov” autobus nas, uz otplatu na lizing, košta oko 110.000 evra, a „Sanosovi” su nešto skuplji – rekao je Tošić.
On je dodao da su vozači Grupe „Beobus” dužni da vode listu kvarova u koju se upisuju i najsitnije nepravilnosti.
Srećko Nijemčević, generalni direktor domaće fabrike autobusa „Ikarbus”, koja snabdeva i GSP „Beograd”, naveo je da vozila proizvedena u ovom preduzeću poseduju vrata široka 1,20 metara, kako bi unutrašnjost u slučaju opasnosti mogla što brže da se evakuiše. On je podvukao da bezbednost najviše mogu da ugroze nemarni tehnički pregledi i servisiranje, dodavši da je to najčešći uzrok požara ukoliko je neko vozilo staro dve godine. Prema njegovim rečima, fabrička greška se primeti već posle nekoliko dana, ili nedelja, dok je vozilo još pod garancijom.
Iz preduzeća „Bus servis”, firme koja se bavi generalnom popravkom i servisiranjem autobusa i kamiona, ističu da do požara na električnim instalacijama može doći iz nekoliko razloga.
– Najčešće plamen izazivaju kvarovi na „vebasto” grejačima, ili žice koje dovedu do kratkog spoja. Do toga dolazi usled fabričke greške, ali i nestručnog održavanja. Ponekad požar mogu da prouzrokuju i nekvalitetni i neravni kolovozi, kao i preopterećenost dela u blizini vrata – navode u „Bus servisu” i dodaju da su do sada najviše pritužbi imali na „Lijazova” vozila, dok su „Sanosom” kupci uglavnom zadovoljni. Prema rečima zaposlenih u „Bus servisu”, najsigurnije autobuse proizvodi „Neoplan”, najudobniji su „Setrini”, a najizdržljiviji „Mercedesovi ”.
N. Belić
[objavljeno: 13/02/2008]
