Izvor: Politika, 30.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zahtevna obnova Botaničke bašte
U toku su radovi na ogradi i upravnoj zgradi, a izvođači tek treba da se suoče sa velikim staklenikom. – „Jevremovac” je spomenik kulture i mora da zadrži istovetan izgled kao pre 120 godina
Botanička bašta „Jevremovac” ovih dana prolazi kroz prvu veliku obnovu. Kompletna rekonstrukcija zelene oaze u centru grada planira se već dvadeset godina, a trenutno se renoviraju ograde sa kapijama i upravna zgrada. U nanovo izlivene stubove oko bašte do kraja leta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biće postavljene rešetke od kovanog gvožđa, a za zgradu ostaje još da se utanači boja fasade. U proteklih nekoliko leta „Jevremovac” je dobio i novo ukrasno i funkcionalno osvetljenje, daljinsko grejanje u objektima, automatski sistem zalivanja, a napravljen je i novi prostor za herbarijumsku arhivu. Izvođačima, međutim, tek predstoji „najveći zalogaj” – staklena bašta sa 1.000 tropskih vrsta „vapi” za obnovom jer ju je 117 godina postojanja propisno „umorilo”. Uprava Botaničke bašte svakodnevno strepi da se staklenik ne obruši i zatrpa neprocenjivu zbirku, a zaposleni botaničari u neverici se pitaju kako su neke biljke uspele da prezime pored popucalih prozora i slabog grejanja.
– Pripremni konkurs za uređenje staklene bašte raspisan je početkom marta, a očekujemo da nadmetanje bude za nekoliko meseci. U narednih godinu dana izvođač bi trebalo da bude poznat, a papiri spremni, tako da rekonstrukcija počne sledećeg proleća. Ovaj posao biće izuzetno težak i pipav jer je staklenik, kao i cela bašta, zaštićeni spomenik kulture i neophodno je da zadrži istovetan izgled kao pre sto godina. To znači da će arhitektonski, ukrasni i ručno rađeni detalji biti pažljivo konzervirani, a složeni tehnički sistemi grejanja i orošavanja modernizovani – kaže prof. dr Petar Marin, upravnik „Jevremovca”, i dodaje da je vrednost investicije za obnovu staklene bašte procenjena na 110 miliona dinara. Neophodno je, prema njegovim rečima, zameniti popucala stakla koja onemogućuju održavanje temperature u prostoru sa biljkama, ali i popraviti metalnu krovnu konstrukciju kako bi staklenik ponovo bio bezbedan za posetioce.
– U ovom trenutku dozvoljen je ulaz samo u centralnu prostoriju. U drugim delovima kao podupirači postavljene su građevinske skele što ruži izgled ovog prvenstveno izložbenog prostora. Botaničku baštu godišnje poseti 40.000 ljudi, a mi ne možemo da ih pustimo da uđu u staklenik – navodi Marin. On dodaje da posle strogih uslova za restauraciju najveći problem u poslu obnove bašte predstavljaju finansije. Iako pod zaštitom republičkih zavoda za prirodne i spomenike kulture, gro sredstava za rekonstrukciju obezbedile su gradske vlasti.
„Na tapetu” se dalje nalaze izgradnja hidrantske mreže za odvođenje kišnice, postavljanje sistema protivpožarne zaštite, poravnanje parkovske infrastrukture i podizanje novog, savremenog staklenika koji će imati radnu funkciju. On će se, prema idejnom planu, nalaziti na mestu nekadašnje, manje staklene bašte.
– Za ovaj poduhvat vredan 19 miliona dinara postoji spremna početna dokumentacija. Bilo bi dobro da se radni staklenik sagradi pre restauracije velikog kako bismo iz njega mogli da izmestimo biljke kada počne obnova. Ako to ne uspemo, moraćemo da ga rekonstruišemo deo po deo, što će dodatno usporiti posao – kaže Marin.
Botanička bašta „Jevremovac” osnovana je 1874. godine odlukom Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije, na predlog Josifa Pančića, koji je bio i njen prvi upravnik. Kralj Milan Obrenović poklonio je 1889. godine Velikoj školi u Beogradu zemlju koju je nasledio od svog dede Jevrema, da se na nju smesti ova zelena oaza.
M. L.
[objavljeno: 30/03/2009]
.jpg)
