Izvor: Večernje novosti, 19.Mar.2015, 15:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojne poglavice trgovci i gazde

SVE starešine Prvog i Drugog srpskog ustanka bile su uspešni veletrgovci. Bili su izuzetno sposobne i preduzimljive vođe koje su uspele da se obogate u mladosti, a da u zrelim godinama formiraju modernu državu. Ovo su reči mr Vladimira Anđelkovića, autora izložbe i knjige "Industrijsko nasleđe Srbije", posvećene upravo nastanku prvih industrijskih postrojenja i snažnijem grupisanju kapitala u Srbiji i Beogradu. Naravno, jedan novinski tekst ne može da obuhvati sve što čini izložbu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ipak, mr Anđelković, koji vodi "Centar za istraživanje digitalne kulture", podseća da su još Karađorđeve vojvode, Mladen Milovanović i Miloje Petrović Trnavac, postali najbogatiji ljudi u Srbiji, na šta je podsetio i Vuk Karadžić. Bogati knezovi - Osim Fočićeve kuće, u kojoj su sedeli, oni su samovlasno zauzeli i na licitacijama pokupovali najlepše kuće i magaze, a oko Beograda njive i livade - beleži Karadžić.- Zati su kupili beogradsku i ostružničku skelu. Knez Sima Marković je zauzeo kuću Aganlije, a Karađorđe je zaposeo konak Mula-Jusufa, gde je smestio "ustaničku vladu". Istovremeno, kako podseća mr Anđelković, Jakov Nenadović je zaposeo sve pogranične skele na Savi, dok su Vasa Čarapić, Đuša Vuličević i Milenko Stojković podelili među sobom sve skele na Dunavu. Petar Dobrnjac je zauzeo sve prevoze na Moravi, a Milan Obrenović je otvorio pogranične rampe na kojima je naplaćivao taksu za sve što se prodavalo ili trampilo u Srbiji. Vuk piše i da se Miloš, koji kao dete nije imao ni za opanke, za vreme svoje prve vladavine, koja je trajala 24 godine, toliko obogatio da je samo za imanja u Vlaškoj dao 300 kilograma zlata, za "kućerinu" u Beču 100.000 dukata, i 200 kilograma zlata sultanu za Berat. Tako nastaju prva postrojenja u Srbiji, pa odmah po oslobođenju Beograda 1807. godine niče Topolivnica kod Kule Nebojša. - To je bila mala oružarska radionica namenjena livenju municije, kovanju hladnog oružja, prepravci zaplenjenih turskih topova i izradi drvenih topovskih lafeta - dodaje naš sagovornik. - Uz mnogo teškoća i uz pomoć ruskih stručnjaka uspeli su da naprave lake topove, haubice, đulad... Gligorije Vozarović / Hadži Nikola Živković U vreme prve vladavine kneza Miloša, u drugoj i trećoj deceniji 19. veka značajnu ulogu odigrala je Knežeska kancelarija, preko koje je organizovana građevinska delatnost. Tokom izgradnje državnih zdanja Miloš je postavljao svoje posebne poverenike - "nadziratelje", pa tako nastaju zgrade Đumrukane, 1834, Dvorac u Savamali, zgrada Sovjeta, zgrada Velike kasarne, Vojne bolnice u Njegoševoj ulici, Vojna akademija, gostionica "Kod jelena", Mitropolija, zgrada Državne štamparije, hotel "Srpska kruna"... Kožara kraj reke Za kratko vreme počinju da niču bitna zdanja i institucije, pa je tako 1831. godine po nalogu kneza Miloša, kupljena prva štamparska mašina u Petrogradu, angažovan je iskusni štampar Adolf Berman, ali i nekoliko darovitih učenika da nauče štamparski zanat. Pod upravom Tome Vučića Perišića odignuta je prva tabana za preradu kože, u bizini Topčiderske reke. Ova, prva prerađivačka jedinica bila je mala, da bi je nasledila veća, podignuta 1838. godine. Kako u svojim istraživanjima beleži Nikola Vučo, ledernica upošljava dvadesetak kvalifikovanih radnika školovanih u Kragujevcu i Beču, a upravnik ima platu od 400 talira. - Interesantna je i priča o prvoj velikoj i modernoj pivari - dodaje Anđelković. - Nju je, sa dozvolom Državnog saveta 1839. godine u Savamali podigla kneginja Ljubica. Pošto je pivara, kasnije, bila u vlasništvu svrgnute dinastije Obrenović, ustavobranitelji su odbili da "pivari izdaju isključivo pravo proizvodnje piva na 15 godina", pa je ona jedno vreme stagnirala u razvoju, a 1865. godine u zakup ju je uzeo Ignjat Vajfert. U zgradi pivare bila je velika svečana dvorana, a budući da u Beogradu nije bilo sličnih sala, u njoj je održana i čuvena Svetoandrejska skupština (1858-1859). U četvrtoj deceniji 19. veka otvara se i Inženjerska škola u Topčideru u kojoj predaju Jan Nevola, August Cerman i Atanasije Nikolić. Prvi učenici koji su upisali ovu školu kasnije su gradili modernu Srbiju.RUČNA PIVARA MALA, ručna pivara prvi put se našla u Srbiji 1839. godine, i to sa "kneževom dozvolom". Podigao ju je Jovan Vajnhapel, a nalazila se na ondašnjoj periferiji Beograda - na uglu današnje Cetinjske i Skadarske ulice. - Od trenutka kada je postao prestonica kneževine Srbije, 1841. godine, Beograd je doživeo pravi graditeljski bum - podseća naš sagovornik. - Da bi se zadovoljila narasla potreba za građevinskim materijalom, na ondašnjoj periferiji podignuto je nekoliko velikih ciglana. Najveća je bila Praviteljstvena, koja je bila u državnom vlasništvu i davana je "u arendu" odnosno zakup. Opštinska ciglana je bila nešto manja jer je i podignuta sa "zadatkom da se jeftinom proizvodnjom olakša građenje novih domova", pošto je građevinski materijal zbog monopola velike ciglane bio preskup. Prvu tekstilnu radionicu narod je već prozvao "fabrikom", a to je bila "čohara" podignuta u okviru Topčiderske ekonomije 1852. godine. Zidari moderne Srbije U drugoj deceniji 19. veka u Beogradskom pašaluku živelo je više od 400.000 stanovnika u približno 56.800 kuća. Samo pola veka kasnije, kako objašnjava naš sagovornik, zahvaljujući masovnom prilivu uglavnom srpskog stanovništva, Srbija je imala 1.078.281 stanovnika, 310 crkava i oko 217.545 kuća, a sam Beograd 18.860 stanovnika, 57 zidanih praviteljstvenih zgrada, četiri zidane opštinske zgrade, 1.578 dućana, 300 mehana i kafana i oko 3.330 privatnih kuća. - Da bi podigao ovoliki broj novih zgrada, bolnica, škola, kasarni i crkava bilo je potrebno angažovati celokupnu građevinsku infrastrukturu - zaključuje Anđelković. - Industrija građevinskog materijala nije postojala i trebalo ju je stvoriti, kao i kvalifikovane majstore i projektante. Tako su prve objekte u oslobođenoj Srbiji podigle ustaničke vođe. PRVI IZDAVAČ KNjIGA PRVI srpski knjižar i izdavač bio je Gligorije Vozarović. On je završio škole u Beču, da bi 1827. godine u blizini Saborne crkve otvorio knjigoveznicu, a zatim i dobro snabdevenu knjižaru. U knjižari Vozarovića osnovani su i Beogradsko čitalište, Narodni muzej, Narodna biblioteka...HADžI TOMINA CIGLANA ČUVENI beogradski bogataš Hadži Toma, rodonačelnik jedne od tri velike porodice (Hadžitomića, Babadudića i Babastakića), posedovao je prvu veliku ciglanu u Srbiji. Radio je u ortakluku sa Stojanom Simićem, a ciglana je izgrađena na njegovom imanju na Dunavu, između Vidin kapije i Karaburme. Ciglana je imala savremenu peć s tri komore za pečenje crepova i nekoliko zgrada u kojima su stanovali ciglari.

Nastavak na Večernje novosti...