Izvor: Politika, 17.Okt.2010, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vodič za treće doba
Nepokretni, slepi, dementni, oni koji bez tuđe pomoći ne mogu da se hrane, oblače i kreću po kući i osobe koje su na dijalizi najmanje tri puta nedeljno mogu, ukoliko veštak proceni, da računaju na pomoć u iznosu od 13.434,76 dinara. – Kada posle izvesnog vremena prestanu da rade dodatni posao penzioneri mogu da traže od fonda da im se uradi preračun mesečnih primanja. – Invalidski penzioneri mogu da rade samo po ugovoru o delu, to jest poslove na kraće vreme
U >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbiji ima 1.616.000 penzionera. oko 14 odsto preživljava sa 11.000 dinara mesečno. Od 74.864 korisnika nadoknade za tuđu negu i pomoć, u Beogradu ovu vrstu pomoći dobija njih11.790, pokazuju podaci Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO). Godišnje Fond PIO dobije oko 85.000 novih penzionera, a ostane bez 50.000.
– Od početka ove godine do 30. septembra u prvostepenom postupku veštačeno je 26.500 podnosilaca zahteva, od toga je oko 50 odsto ostvarilo pravo na naknadu – kaže dr Dika Kajević, šef Odeljenja za medicinsko veštačenje Fonda PIO. U privatne penzijske fondove u Srbiji do sada je učlanjeno tek oko 216.000 građana koji štede za spokojnu starost.
Tačan broj nemoćnih i bolesnihpenzionera o kojima nema ko da brine nije poznat, ali je evidentirano da oko 2.100 osoba iz prestonice koristi usluge programa „Pomoć u kući”. U glavnom gradu trenutno ima oko hiljadu starih koji čekaju dolazak gerontodomaćica.
Od 366.301 penzionera, koliko ih živi u prestonici, njih 65.248 ima mesečna primanja manja od 14.839 dinara. Ima i onih koji posle zvaničnog završetka radnog veka rade i dalje primaju zasluženu penziju.
Tuđa nega i pomoć – isključivo medicinska nadoknada
Veliki broj penzionera u Srbiji, iako nema osnova, traži nadoknadu za tuđu negu i pomoć, potvrđuju podaci Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Novčana naknada za ovu vrstu pomoći iznosi 13.434,76 dinara.
U Fondu PIO podsećaju da penzioneri uglavnom ne shvataju da je ova nadoknada medicinska, a ne socijalna kategorija.
– Na nju imaju prava samo korisnici penzije i osiguranici koji nisu sposobni da se sami brinu o sebi, ali pod uslovom da to oceni nadležni organ veštačenja. Penzioneri ponekad smatraju da je to što su im primanja niska i što nemaju novca za lekove dovoljan uslov za dobijanje nadoknade za tuđu negu i pomoć. Mi ipak nismo socijalna ustanova – pojašnjava dr Kajević.
Na naknadu mogu da računaju nepokretni, slepi, dementni, oni koji bez tuđe pomoći ne mogu da se hrane, oblače i kreću po kući i osobe koje su na dijalizi najmanje tri puta nedeljno, ukoliko imaju komplikacije. Pravo imaju penzioneri, svejedno da li su starosni, invalidski ili porodični, zaposleni i osiguranici samostalnih delatnosti, kao i poljoprivrednici, invalidi rada sa preostalom radnom sposobnošću.
Nije poznato koliko u Beogradu živi nemoćnih i bolesnih penzionera koji nemaju nikoga da brine o njima. Ne postoji nijedan zvanični podatak, ali je na osnovu onih koji pripadaju ovoj kategoriji, a koji su od centara za socijalni rad zatražili pomoć, evidentirano oko 2.100 korisnika ovih usluga.
Na pomoć gerontoslužbe mogu da računaju domaćinstva čiji su članovi bolesni i teško pokretni, kao i penzioneri invalidi.
O njima brine 690 gerontodomaćica, a prestonici nedostaje gotovo 300 žena kako bi lista čekanja za program „Pomoć u kući” nestala. One se brinu i o higijeni odeće i posteljine, zagrevaju i provetravaju stanove, pomažu penzionerima pri kretanju, obezbeđuju im knjige i novine, umesto njih uplaćuju komunalije, vode ih lekaru. Pomoć iznemoglim osobama traje dva sata dnevno.
– Pravo na ovu vrstu usluge imaju penzioneri koji su bolesni i koji nemaju srodnike, ili kada rodbina ne može da im priušti valjanu zaštitu i negu. Usluge gerontodomaćica koštaju 26 dinara na sat – ističe Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika.
U Gerontološkom centru Beograda lista čekanja se ne smanjuje.
– Sada ima oko hiljadu starih koji čekaju na pomoć u kući. Svakog dana broj podnetih zahteva se povećava – poručuje Brankica Janković, direktorka centra.Rade i u penzijiDa li zbog viška slobodnog vremena ili nedovoljno novca koji se dva puta mesečno sliva u kućni budžet, penzioneri u Srbiji sve više rade i posle zvaničnog završetka radnog veka. I primaju penziju. Posla za njih ima, istina – nedovoljno. Zbog stereotipa da su starije osobe beskorisne i nesposobne, poslodavci im teško otvaraju vrata. I dok je Zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju, koji je stupio na snagu 2003. godine, dozvoljeno da starosni i invalidski penzioneri mogu da rade, onima koji primaju porodičnu penziju to nije omogućeno.
Osobe u godinama najčešće rade kao kuriri, prodavci sladoleda, čuvari zgrada, obavljaju poslove obezbeđenja… Neki i dalje voze taksi, iako su počeli da primaju penziju. Ima i onih kojima je svakodnevni zadatak da pritiskaju dugme za otvaranje vrata u filijalama banaka. I u kineskim radnjama ima mesta za ovu grupu građana, ali su uslovi rada na „crno” takvi da većina penzionera odbija ponudu. Žene, ipak, prihvataju i najčešće čiste stanove i čuvaju decu.
Od 1.200 penzionera koliko ih ima na smeštaju u četiri doma Gerontološkog centra Beograd neki rade iz hobija, a ima i onih kojima penzija ne može da pokrije troškove smeštaja i života, pa moraju da se snalaze sa strane.
Brankica Janković kaže da većina korisnika ne radi posle penzionisanja.
– Oni koji ponovo zasnuju radni odnos uglavnom nastavljaju da se bave poslom koji su radili ranije. U našem centru ima novinara, sekretara režije, stolara, a svi oni su odavno završili radni vek. U 20 klubova u Beogradu za stare ima od sedam do osam hiljada aktivnih članova i među njima malo ko radi – ističe Jankovićka.
Koliko je penzionera u Srbiji sklopilo ugovore o radu nije moguće proveriti jer niko ne vodi preciznu evidenciju o tome. Poslodavac je u obavezi da im plaća doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje, ali ne i zdravstveno zato što su penzioneri za to već pokriveni.
Kada posle izvesnog vremena, a najmanje posle godinu dana, prestanu da rade, mogu da traže od fonda da im se uradi preračun penzije čime će ona moći da se poveća.
Invalidski penzioneri mogu da rade samo po ugovoru o delu, to jest poslove na kraće vreme. Ako nadležni iz Fonda PIO pronađu prijavu na osiguranje koja nije ugovor o delu, pozivaju ih na kontrolni pregled. Čim nešto rade, znači da nemaju potpuni gubitak radne sposobnosti na osnovu kojeg su stekli invalidsku penziju, objašnjavaju u fondu. Ako nemaju potpuni gubitak radne sposobnosti, ukida im se pravo na invalidsku penziju. Besplatna razonoda
Od 366.301 penzionera, koliko ih živi u prestonici, njih 65.248 ima mesečna primanja manja od 14.839 dinara. Oni ujedno, zbog statusa najugroženijih, primaju i godišnju pomoć od 16.000 dinara u četiri jednake rate. Od ovih primanja mahom ne mogu da prežive. Neki čak pomažu decu i unuke. Zbog nemogućnosti da priušte sebi neki hobi a vremena imaju na pretek, stari umeju da se zatvore u kuću i iz dosade i nemoći padnu u depresiju.
Upravo zbog toga, kaže Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika, grad pokušava da im obezbedi i pristup kulturno-zabavnim dešavanjima. Da ih izvuku iz domova i raznim besplatnim akcijama zabave i obezbede da se druže.
– Svi sugrađani stariji od 65 godina, nebitno da li su penzioneri ili nisu, besplatno koriste gradski prevoz, tako da ne brinu da li imaju da plate kartu i odu na neko druženje. A grad je organizovao njih nekoliko. Uz članske karte „65+” koriste fond javnih biblioteka. Korisnici imaju pravo da pozajme 10 knjiga na 20 dana, a u biblioteci „Đorđe Jovanović” imaju i besplatnu obuku na računarima. Već je 130 osoba dobilo diplomu – priča Krkobabić.
Za one koji i dalje vole dinamičniji život, obezbeđena je besplatna rekreacija. Ovi penzioneri od juna koriste bazene i vežbaju pilates u Starom DIF-u u Deligradskoj ulici.
A posle razonode, idu u klubove za stare – ima ih 20, uz 13 službi „pomoć u kući”. Posećuje ih oko 20.000 penzionera. Starije sugrađane rado dočekuju i planinarska društva i univerziteti za treće doba „Đuro Salaj” i „Braća Stamenković”.
Dnevni klub za penzionere „Stari grad 2” u Svetogorskoj ima internet mrežu, dva računara i kolekciju od 500 knjiga što ljudima koji u klub dolaze da se druže predstavlja poseban vid zabave. Renovirani su klubovi „Grocka”, „Stari grad 2”, „Savski venac 3”, „Palilula” i „Vojvoda Stepa”.
Članovi svakog dana mogu da dođu u klub, pročitaju dnevnu štampu, igraju šah, domine, pikado... Mogu da popiju čaj i kafu za samo nekoliko dinara, da ručaju za 70 dinara. Svaki klub ima odbor koji organizuje književne večeri, proslave rođendana i praznika, izlete, radne terapije, radionice… Penzioneri obožavaju i igranke uz živu muziku, a rado idu i na izlete i ekskurzije. Ni putovanja u banje i na planine nisu retkost. Učlanjenja u planinarska društva su sve popularnija.
Njima nisu strani ni programi poput informatičke obuke i učenja stranih jezika. Dosta baka i deka odlučuje da pohađa kurseve kako bi na internetu mogli da komuniciraju sa decom i unucima u inostranstvu. Časovi joge, slikanja i crtanja idealni su za opuštanje, a ples je jedan od redovnih programa – igraju oni od 55 do 75 godina, a nađe se i pokoji osamdesetogodišnjak.
„Penzija info”
Prvo specijalizovano privatno preduzeće „Penzija info”, koje pomaže osiguranicima, poslodavcima i penzionerima, otvoreno je nedavno u Beogradu. Ova firma pomaže osobama da ostvare prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom u primeni propisa u ovim oblastima informišu građane o uslovima i postupcima potrebnim za ostvarivanje osiguranja, pružanja pravnih saveta, stručne pomoći u prikupljanju i sređivanju dokumentacije i podnošenju zahteva za dobijanje penzije. Njima se mogu obratiti i oni koji žele da dobiju staž u zemlji ili inostranstvu. Penzioneri mogu da računaju na korisne informacije o mogućnostima korišćenja oporavka i rehabilitacije, tuđe nege, pomoći u kući, nabavci pomagala...
A „Penzija info” daje stručnu pomoć i poslodavcima i to u tumačenju propisa i postupcima prijave i odjave radnika.
Marija Brakočević
Ljiljana Perović
-----------------------------------------------------------
Korisni brojevi telefona i sajtovi
– Planinarsko društvo „Pobeda”: 011/2455-781 www.pdpobeda.rs
– Planinarsko društvo „Železničar”: 064/199-1626 i-mejl: zeleznicar@yahoo.com
– Univerzitet za treće doba „Đuro Salaj”: 011/3619-273, 3619-430 i www.djurosalaj.co.rs
– Univerzitet za treće doba „Braća Stamenković”: 011/3293-980, 751-763 i www.nubs.co.rs
– Adrese i brojevi telefona dnevnih centara i klubova www.beograd.org.rs
objavljeno: 17/10/2010
