Izvor: Politika, 13.Avg.2011, 02:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vekna kao kilogram buta
Cene pojedinih specijalnih vrsta hleba dostižu i više od 160 dinara za 300 grama, što znači da je kilogram skuplji od mesa. – „Sava” završi u 80 do 90 odsto korpi potrošača, a preostalih 10 ili 20 otpada na sve druge
Izreka da je neko na hlebu i vodi trebalo bi pod hitno da se dopuni, pomislio bi svako ko pogleda cene na rafovima supermarketa i u pekarama. Jer, cenovnici nam otkrivaju da to više ne mora da bude znak oskudice.
U ponudi najvećih trgovinskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lanaca su desetine vrsta ove namirnice, a pojedine su skuplje čak i od mesa! I to ne od piletine ili jeftinih prerađevina, već i od svinjskog buta.
Najjeftinija je, tradicionalno, vekna „save”, čiju je cenu država ponovo propisala i sada iznosi 45,97 dinara. Ali, tu su i integralni, lovački, baget, sa začinima, seljački, mlinarski, sa suncokretom, maslinama ili paradajzom, posni, dijet, nordijski, ruski, sendvič, kukuruzni, porodični, pogače, tost, upakovani produžene trajnosti, bez brašna...
Najjeftinije vekne ovih vrsta koštaju pedesetak dinara, ali tu su i ona najmanja, ali najskuplja pakovanja. Jedan od najskupljih je takozvani obogaćeni, koji u supermarketima košta 104 dinara za pakovanje od 300 grama. Ali, već godinama prvo mesto drži „pur-pur” hleb – 350 grama košta 169 dinara. To znači da bi za kilogram valjalo izdvojiti oko 480 dinara! Cena svinjskog buta je, poređenja radi, ovih dana u supermarketima oko 450 dinara. Jasno je, stoga, zašto trgovci kažu da je kupovina skupih vrsta na nivou statističke greške u poređenju s belim hlebom.
Prodavci i pekari objašnjavaju i da godinama opstaje pravilo – izbor vekne diktira dubina novčanika. To potvrđuju i njihovi izveštaji. Najviše se traže najjeftinije vekne. Beli hleb „sava” završi u 80 do 90 odsto korpi potrošača, a preostalih 10 ili 20 otpada na sve druge.
– Ljudi najviše kupuju najjeftinije vekne. U vreme besparice to je logično. Prema mojim podacima, u urbanim gradskim sredinama belu veknu, tipa „save”, kupuje nešto više od 80 odsto potrošača, dok u manjim mestima učešće belog, običnog hleba prelazi i 95 odsto – objasnio je Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.
To potvrđuju i vodeći trgovci.
– Uvek je bilo tako. Na beli hleb otpada barem 80 odsto prometa. Potrošači sporo prihvataju druge vrste – identičan je komentar je iz većine trgovinskih lanaca.
Čini se tako da je trend koji je počeo pre nekoliko godina posustao. Tada su mnogi počeli da,što zbog zdravlja, što zbog pomodarstva, pazare nove vrste vekni. Ali, kriza i besparica sada su presekle blagi trend rasta njihove prodaje.
Nutricionisti, već standardno, preporučuju sve sem belog hleba.
– Beli hleb nije nezdrav, ali je nutritivno veoma siromašan budući da sadrži samo skrob. Preporučujem ražani ili integralni jer su bogatiji vitaminima i proteinima. Oni koji stalno konzumiraju specijalne vrste, trebalo bi da ih kombinuju. Nekoliko dana kukuruzni, pa ječmeni, pa ražani i tako ukrug – savetuje Ana Todorović, nutricionista Doma zdravlja „Savski venac”, dodajući da je zabluda da je dijetalni hleb potpuno nekaloričan.
– Svaki hleb goji. Razlika je u tome koji je nutritivno kvalitetan, a koji nas samo zatrpava skrobom – zaključuje Todorovićeva.
S. Despotović
objavljeno: 13.08.2011
