Izvor: Politika, 03.Okt.2009, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržište čeka milione „zarobljenih” kvadrata
Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove razmatra da oduzme pravo korišćenja mnogim investitorima koji su probili rokove za završetak posla. – Prikupljaju se podaci za još oko 300 parcela od 500 na koliko gradnja miruje
Pedesetak građevinskih lokacija gde su investitori probili rokove za završetak radova uskoro bi moglo biti vraćeno gradu na raspolaganje. Ako Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove odluči da su se stekli uslovi da investitori izgube pravo korišćenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << parcele će ponovo biti u prometu i, pod uslovom da neki raniji korisnik ne dokaže pravo vlasništva, stavljene na licitaciju. To bi obezbedilo znatan priliv novca u istanjeni gradski budžet. Još su bolje vesti da sekretarijat, kako kaže Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac, prikuplja podatke i za još 300 sličnih slučajeva od oko 500 koliko ih ima u Beogradu. Koliko je to kvadrata, ne zna se, jer ih niko nije sabirao još od 2003. godine. Tada su zabeležene 573 „zarobljene” lokacije, gde su radovi prekinuti ili nikada nisu ni započeti i one su zauzimale čak 5.000.000 kvadrata.
Još te godine formirana je Komisija za prestanak prava korišćenja gradskog građevinskog zemljišta, ali su njen prvi i drugi sastav rešili svega oko 70 predmeta. Njihovi članovi su verovali da moraju čekati da se korisnici dobrovoljno odreknu parcele umesto da Komisija inicira oduzimanje. Građevinsko odeljenje tadašnjeg ministarstva infrastrukture, sada prebačeno u resor prostornog planiranja, zakon je tumačilo drugačije i smatralo da gradske komisije imaju odrešenije ruke. Ministarstva su izdavala uputstva, ali komisija ih očigledno nije doživljavala kao veliku pomoć, možda i zato što u njoj nije bilo mnogo pravnika specijalizovanih za imovinsko-pravna pitanja, bez čega se, kako je upozoravala još prva predsednica tog tela, ovaj posao nije mogao obavljati. Osim što je komisija u decembru prošle godine dobila takve stručnjake, nedavno usvojeni Zakon o planiranju i izgradnji jasno je odredio gradskog javnog pravobranioca kao instituciju zaduženu za pokretanje procedure oduzimanja, tako da je „mehanizam” postavljen i učvršćen.
– Zahteve za oduzimanje ćemo podnositi čim dobijemo podatke iz sekretarijata. Na osnovu njih komisija će, ako nađe elemente, izdavati preporuke za oduzimanje placa. Sekretarijat donosi konačnu odluku. Verujem da će se postupak ubuduće završavati mnogo brže – objašnjava Sekulić.
Na udaru komisije mogli bi se naći i investitori koji, sem što lokaciju ne privode nameni, duguju novac za naknade Direkciji za građevinsko zemljište.
– Ukoliko se ne pojavi raniji korisnik zemljišta koji na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji može da pravo korišćenja konvertuje u pravo svojine, parcele će biti uknjižene na grad i ponuđene na licitaciji. Početnu cenu zadajemo na osnovu procene Poreske uprave – kaže Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Na ovaj način grad bi konačno mogao da zaradi od lokacija koje su opštine u devedesetim godinama prošlog veka dodeljivale na korišćenje za sitne pare.
Začkoljica je što će grad prethodno možda morati i da obešteti investitore koji su gradnju makar započeli i uložili sredstva u plac. Čak i to će se više isplatiti nego da parcele, najvredniji resurs bez obzira na trenutni pad investicija i cena, ostanu zamrznute. Oslobađanje brojnih kvadrata, naročito onih u centru grada, svakako bi otvorilo prostor za podizanje novih zgrada.
V. V. – D. M.
[objavljeno: 03/10/2009]
.jpg)
