Izvor: Večernje novosti, 21.Avg.2015, 13:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Trista čuda" sedme sile

NOVINARSKI posao danas nije tako ugledan kao što je bio nekada, a za to su u velikoj meri zaslužni i sami uposlenici pisane reči, budući da su mnoge čari svoje profesije srozali na ulični nivo. Tim pre egzotično deluje putopis kroz predratna beogradska vremena, tačnije u 6. februar 1937. godine kada je održan najveći dotadašnji bal u gradu. Svi listovi izveštavaju o ovom burnom događaju, koji je priređen u zdanju današnjeg Kolarčevog narodnog univerziteta, a nosio je naziv "Trista >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << čuda". Preskupe toalete NOVINSKI izveštaji svih prestoničkih listova beleže kako su "Vasinom ulicom prolazili brojni automobili koji su se zaustavljali pred zgradom Novog univerziteta, a ulaz je bio osvetljen čudnom, zelenkastom svetlošću koja je ljudskom licu davala tajanstven izgled". Novinari, redom, zapažaju kako je to bio najveći bal ikada održan u Beogradu, a onda nabrajaju zvanice među kojima je bilo mnogo tadašnjih, ali i bivših ministara, glumačka i muzička elita onog doba... "Livrejisana" posluga doprinosila je izgledu "velikovašarske" svečanosti. Zajedljivi posmatrači kažu da, kada bi se sabrao sav novac koji su beogradske dame dale za toalete, bal se ne bi zvao "Trista", nego Trista miliona čuda". U to vreme bilo je pravilo da sutrašnji novinski napisi prate tekstove koji detaljno opisuju zvanice, tako što bi skrenuli pažnju na važnost muških gostiju, dok bi posebno pomenuli "izvanredne dame koje su prosto zasjale u dvorani". Kolarčeva zadužbina i Kapetan Mišino zdanje bili su posebno povezani, prolaz je krasilo naročito zimzeleno bilje, a balu je prisustvovalo više od 2.000 zvanica. Kada su muzičari Filharmonije oglasili fanfare značilo je da je bal i zvanično otvoren. Posle kraljevog kola, koje se u Srbiji igralo još od prvog bala, uskoro su se čuli i taktovi novih igara, pa je nedugo zatim zasvirana rumba, a u njenom izvođenju prednjačili su članovi baleta Narodnog pozorišta. Uz lutriju koja je svakom posetiocu donela makar simboličan poklon, birana je i mis bala, pa je euforija bila potpuna, a naročit čar balu "Trista čuda" doneo je "Teksas bar". Pančo vila TAMO je domaćin, odnosno "vrhovni komandant", kako ga nazivaju novinari, bio gospodin Toša Paranos, obučen kao pravi kauboj sa ogromnim šeširom i pištoljem za pojasom. Ličio je na Panča Vilu, a pored njega su bile gospođica Ljubinka Bobić i gospođa Milica Babić Jovanović, takođe obučene u nacionalnu nošnju zemlje Panča Vile. U "Teksas baru" točio se šampanjac, viski, likeri... Novinari šarmantno završavaju svoje tekstove koji su sutradan osvanuli u štampi. Tako se reporteri lista "Vreme" "jadaju" kako u "samo 300 rečenica nije moguće opisati svih 300 čuda".VAROŠKA NAGOST GLUMAC Dušan Radenković je glumio Radoslava iz Begaljice, a publici se obratio "narodskim" jezikom i shvatanjem morala. Prozvao je, dabome, beogradske dame rečima: "Što je kod nas, u selu, golotinja - to ni po jada. Ali ovde, u varoši, bože me oprosti, jednoj gola leđa, u one gole grudi, u one... nego šta sam ono hteo da kažem? Ovi novinari preteraše u svemu! Pazi koliki svet sakupiše."

Nastavak na Večernje novosti...