Izvor: Politika, 16.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trajektima protiv saobraćajnih gužvi
Saobraćajne gužve, naročito na mostovima, koje već godinama muče stanovnike prestonice, mogle bi da postanu prošlost ukoliko grad sprovede u delo zamisao o uvođenju trajektne linije koja bi povezivala Borču i Zemun. Ova ideja donedavno je bila samo u razmatranju, ali su ove nedelje Sekretarijat za saobraćaj i Saobraćajni fakultet potpisali ugovor o izradi Studije izvodljivosti uspostavljanja trajektnog saobraćaja na Dunavu, a Željko Đukanović, direktor Direkcije za javni prevoz, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da bi prvi brodovi mogli već u martu da prevezu Beograđane od Zemunskog keja do Borče.
– Bila bi to probna vožnja, jer još nismo sigurni gde bi u Borči bilo najbolje izgraditi stajalište. Dvoumimo se između šljunkare i mesta Crvenka. Ono što je zasad sigurno jeste da će se stajalište u Zemunu nalaziti kod okretnice autobusa 88 – kaže Đukanović.
Direkcija trenutno utvrđuje cene projekta i određuje minimum kvaliteta koji bi trajekti trebalo da ispunjavaju jer su, kako je rekao Đukanović, propisi o nabavci brodova vrlo strogi. Najteže od svega je, ipak, obezbeđivanje sigurnosti putnika, što je i jedan od glavnih ciljeva Studije Saobraćajnog fakulteta i Sekretarijata za saobraćaj.
– Nedavno smo sproveli anketu među Beograđanima i ona je pokazala da postoji veliko interesovanje za uvođenje rečnog saobraćaja. Posle uspostavljanja trajektne linije na Dunavu, od Pančeva do Beograda brže će se stizati vodom nego kopnom – tvrdi Đukanović i dodaje da bi prelaz s jedne obale Dunava na drugu trajao svega šest minuta.
Osim toga, grad namerava da uvede i trajekt koji bi spajao Novi Beograd sa Čukaricom, a nije isključena ni mogućnost rečnog transporta za vreme obnove „Gazele” koja je najavljena za proleće.
Ukoliko bude ostvarena ideja o rečnom saobraćaju, trajekti će, prema najavama iz Direkcije za javni prevoz, postati deo integrisanog tarifnog sistema. To znači da bi građani sa pretplatničkim markicama koje važe za GSP mogli da koriste usluge trajekta. Međutim, pre toga je neophodno raspisati javni konkurs za nabavku savremenih uređaja za poništavanje karata koji će biti postavljeni u svim vozilima javnog prevoza.
Prema Đukanovićevim rečima, grad je i ranijih godina razmatrao mogućnost uspostavljanja rečnog saobraćaja, ali nije imao sve potrebne dozvole.
– Mnogo stvari u vezi sa ovom idejom nije bilo u gradskoj nadležnosti, a nije postojala ni opšta saglasnost za uvođenje trajekta – ističe Đukanović.
Sada su se, međutim, okolnosti promenile, pa je plan za uvođenje rečnog saobraćaja dobio širu podršku. Tako je Danilo Bašić, predsednik opštine Palilula, rekao da će ova opština u potpunosti stati iza projekta, kao i da će obezbediti zemljište u Borči za izgradnju stajališta.
– Ovakav vid prevoza bi u velikoj meri uticao na smanjenje saobraćajnih gužvi u celom gradu i mi ćemo učiniti sve da on profunkcioniše – kaže Bašić.
Gordana Pop-Lazić, predsednica opštine Zemun, smatra da uvođenje trajektnih linija predstavlja dobru ideju, ali da to nikako ne može biti trajno rešenje.
– Jedini način da se reši problem saobraćajnih gužvi jeste izgradnja mosta koji bi povezivao Zemun i Borču. Dosad je to već moglo da bude završeno da gradske ulice nisu po 100 puta presvlačene asfaltom i tako trošen novac građana – naglašava Pop-Lazićeva.
Nepostojanje prateće infrastrukture bila bi najveća nevolja kod uvođenja trajekata, jer Beograd, za razliku od drugih gradova koji imaju rečni saobraćaj, nedovoljno koristi reke. Stručnjaci Saobraćajnog fakulteta mišljenja su da najpre treba izgraditi prateće objekte koji su preduslov uvođenja trajektnih linija.
Najbolji primer pogrešno postavljene infrastrukture je Borča koja leži na reci, a zapravo nema nikakav kontakt s njom. Ništa bolje nije ni u centru grada, jer tramvajska pruga koja prolazi pored Save ne znači da je Beograd izašao na reku, smatraju stručnjaci Saobraćajnog fakulteta i dodaju da Beograđani treba postepeno da se navikavaju na silazak na Savu i Dunav, jer je to značajno pre svega zbog rasterećenja kopnenog saobraćaja.
Ako bi trajektne linije zaista bile uvedene, to bi u suštini predstavljalo oživljavanje rečnog saobraćaja, jer je od početka prošlog veka, pa sve do „procvata” drumskog saobraćaja 70-ih godina Savom i Dunavom dnevno saobraćalo na desetine putničkih brodova koji su Beograd povezivali sa Zemunom, Obrenovcem, Kladovom, Šapcem, kao i sa gradovima u bivšoj Jugoslaviji.
[objavljeno: ]
