Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trajektima preko Save i Dunava
Povodom najavljene obnove Pančevačkog mosta i "Gazele", koja bi trebalo da počne sledeće godine, i opravke Starog savskog mosta koja traje skoro dva meseca, gradske vlasti ozbiljno razmatraju mogućnost uspostavljanja rečnog saobraćaja, pre svega uvođenjem trajekta. Prema rečima nadležnih, na taj način bi se znatno smanjila saobraćajna gužva koja godinama muči žitelje glavnog grada. Ideja je još u fazi razmatranja, ali bi uskoro trebalo da bude izrađena studija uz pomoć stručnjaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Saobraćajnog fakulteta. Spuštanjem Beograda na reke, naš grad bi se na neki način približio evropskim metropolama, poput Budimpešte ili Amsterdama, u kojima rečni saobraćaj uveliko uspešno funkcioniše.
Željko Đukanović, direktor Direkcije za javni prevoz, smatra da bi uvođenje trajekta moglo da u značajnoj meri olakša Beograđanima prevoz preko reka.
– Građani sa neizvesnošću prelaze Brankov most, ili "Gazelu", jer nikada ne znaju hoće li biti zastoja i koliko će vremena provesti zaglavljeni na mostu. Zbog toga bi uvođenje trajekta moglo da bude dobra alternativa – navodi Đukanović.
On kaže da bi trajekti trebalo da prevoze ne samo putnike, već i automobile, ali i da posluže kao sredstva za transport robe, kako bi na taj način ostvarili svoju namenu.
– Kada neko iz Borče pođe za Zemun, on mora da prođe najpre Pančevačkim mostom, potom Bulevarom despota Stefana, pa da se preko najužeg centra uputi ka Brankovom mostu. Umesto toga, bilo bi mnogo praktičnije da se trajektom preveze direktno s jedne obale Dunava na drugu – smatra Đukanović.
Prema njegovim rečima, trajekti bi rešili problem i žitelja Čukarice, koji do Novog Beograda više ne bi morali da idu preko "Gazele", što bi smanjilo gužve na ovom mostu.
– Uvođenjem trajektne linije od Pristaništa do novobeogradske strane Save, rasteretio bi se i saobraćaj na Brankovom mostu – navodi Đukanović.
Ukoliko bude ostvarena ideja o rečnom saobraćaju, trajekti će, prema najavama iz Direkcije za javni prevoz, postati deo integrisanog tarifnog sistema. To znači da bi građani sa pretplatničkim markicama koje važe za GSP mogli da koriste usluge trajekta.
Ideju o spuštanju Beograda na reke podržava i Zoran Radmilović, profesor Saobraćajnog fakulteta, koji smatra da naš grad uopšte ne koristi svoje prirodne potencijale – Savu i Dunav. Međutim, on tvrdi da bi, bez prethodnih priprema, uvođenje trajekta u rečni saobraćaj izazvalo još veće gužve u kopnenom saobraćaju.
– Mi nemamo dobre spojne tačke koje bi povezale obalu i kopno. Zato je neophodno najpre odrediti lokacije za trajektna stajališta, jer problem ne predstavljaju reke, već kopno – ističe Radmilović.
On smatra da bi rešenje u centru grada moglo da bude postavljanje žičare koja bi se prostirala od Pristaništa do Kalemegdana, kako bi se na taj način izbegla gužva u železničkom saobraćaju, premda se Pristanište nalazi neposredno uz prugu.
– Valjalo bi, za početak, uvesti jednu eksperimentalnu trajektnu liniju kako bi se videlo da li ovaj vid saobraćaja može Beograđanima da olakša svakodnevne muke – kaže Radmilović.
U sklopu rešenja problema u saobraćaju gradske vlasti razmatraju i ideju o izgradnji dva privremena mosta koji bi trebalo da budu u funkciji za vreme popravke "Gazele" i Pančevačkog mosta.
Nenad Bajić, šef Odeljenja za odnose s javnošću Direkcije za građevinsko zemljište, kaže da bi predlog o postavljanju pontonskih mostova do kraja meseca mogao da se nađe na dnevnom redu Skupštine grada, a ukoliko bude usvojen, Beograd bi sledeće godine dobio dva nova prelaza preko reka.
Međutim, stručnjaci Saobraćajnog fakulteta smatraju da bi ovakvo rešenje bilo najjevtinije, ali i najlošije. Kako navode, privremeni mostovi bi paralisali rečni saobraćaj, a pojavila bi se i velika opasnost u slučaju da mostovi zalede.
– Posebno bi loša situacija bila na Dunavu, jer je to međunarodna reka kojom saobraćaju brodovi iz Nemačke, Austrije, Rusije, Ukrajine i njima ne bi odgovaralo da Dunav bude blokiran kako bi se popravio Pančevački most – smatraju na Saobraćajnom fakultetu.
Od početka prošlog veka, pa sve do "procvata" drumskog saobraćaja 70-ih godina Savom i Dunavom je dnevno saobraćalo na desetine putničkih brodova koji su Beograd povezivali sa Zemunom, Obrenovcem, Kladovom, Šapcem, kao i sa gradovima u bivšoj Jugoslaviji. Uklanjanjem olupina i nelegalno postavljenih splavova stvorili bi se uslovi za povratak Beograda na reke i bio bi rešen problem u kopnenom saobraćaju. Rečni saobraćaj je značajan i sa stanovišta očuvanja životne sredine, jer znatno manje zagađuje okolinu od kopnenog.
[objavljeno: ]
