Izvor: Politika, 20.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragovi bombardovanja tek se isceljuju
Većina zgrada je obnovljena ili je taj posao u toku, ali one najvrednije su ostale u raskoraku između želja i mogućnosti, onoga koliko vrede i sume koju su kupci spremni da plate
Konačni početak raščišćavanja ruševina nekadašnjeg Maršalata na Dedinju i prošlonedeljna prodaja zgrade Saveznog MUP-a, uništenih tokom bombardovanja Nato, podstakli su na sumiranje rezultata – šta je to posle osam godina obnovljeno i kakva sudbina očekuje preostale ruševine širom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beograda. Većina zgrada je obnovljena ili je taj posao u toku, ali one najvrednije su ostale u raskoraku između želja i mogućnosti, onoga koliko vrede i sume koju su kupci spremni da plate, namere investitora da ruše i apela javnosti za njihovu obnovu. Zbog toga je grad budućnosti jugoistočne evrope, kako je Beograd nazvao "Fajnenšel tajms", i dalje u ranama. Porušene zgrade sasvim sigurno će još neko vreme biti atrakcija za strane turiste.
Zgradu Maršalata u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića 91, sa okućnicom od četiri hektara, kupile su Sjedinjene Američke Države za 15 miliona dolara, posle višegodišnjih pregovora, iako je prvobitno procenjena na duplo veći iznos. Na toj izuzetno vrednoj dedinjskoj lokaciji, pokraj Belog dvora, Amerikanci nameravaju da podignu ambasadu i rezidenciju, odmah posle raščišćavanja lokacije.
Ruševine zdanja, koje je nekada koristila Gardijska brigada i koje je služilo kao Brozova rezidencija i kabinet, prema proceni Milana Tomića, direktora Republičke direkcije za imovine, Vojska će ukloniti za dva meseca.
Mediji su prošle godine pri potpisivanju ugovora spekulisali da Amerikanci neće platiti dogovoreni iznos, jer im to omogućuje ugovor iz 1952. godine koji su Josip Broz Tito i Aleksandar Ranković potpisali sa tadašnjom američkom vladom. Prema tom dokumentu, naša strana se obavezala da će Amerikancima ustupiti prostor za izgradnju ambasade.
– Dogovoreno je da pri potpisivanju ugovora sa republičkom Vladom plate 600.000 dolara, što je i učinjeno, a ostale rate bi trebalo da uplaćuju kako budu ulazili u posed. Nema nikakvog razloga da tako ne bude – otklanja sumnje direktor Republičke direkcije za imovinu.
Da rešavanje sudbine bombardovanih zgrada ne ide tako glatko, možda najbolje potvrđuje primer prodaje nekadašnjeg Saveznog MUP-a u Ulici Kneza Miloša. Ovo zdanje od 22.600 kvadrata je prodato tek iz četvrtog puta za 29,1 milion evra. Početni iznos pre godinu dana kada je tender objavljen iznosio je 28.825.101 evra. Novi vlasnik kompanija "Total Holidej" (jedna u nizu firmi koje posluju u okviru "Plaze", vlasništvo izraelskog milionera Motija Zisera) ima ambiciju da tu podigne luksuzni hotel.
Izraelska "Plaza" je navodno već bacila oko na preostale turističke atrakcije u komšiluku, republički MUP i Generalštab.
Oni nisu ni jedini ni prvi koji žele da ulažu u urušena državna zdanja duž ulice Kneza Miloša. Za zgradu za koju je arhitekta Nikola Dobrović inspiraciju našao u kanjonu Sutjeske, vlada ogromno interesovanje, posebno inostranih građevinara, koji bi na uglu Nemanjine i Kneza Miloša da podignu ekskluzivni hotel ili poslovni prostor. Međutim, to još nikome nije pošlo za rukom iz više razloga. Dok su jedni najavljivali njihovo rušenje i podizanje hotelskog kompleksa, banke ili poslovnog centra bilo je i onih koji su zalagali da ruševina takozvanog novog Generalštaba ostane netaknuta, kao svedočanstvo proteklih vremena, odnosno poslednjeg bombardovanja Beograda. Međutim, preovladalo je mišljenje da "Sutjesku" treba samo obnoviti.
– Društvo arhitekata je pre osam godina izašlo u javnost sa stavom da bivši Generalštab mora zadržati autentičan izgled iz vremena pre bombardovanja Nato. To zdanje ima izuzetnu kulturno-istorijsku vrednost i njegova spoljašnost ne bi smela da bude promenjena. To je svedočanstvo duha arhitekture posle Drugog svetskog rata i tadašnjeg aktuelnog svetskog stila u građevinarstvu. Forma i materijal, od koga su ove dve zgrade napravljene, upravo su odlike moderne arhitekture toga vremena. Dakle, naša ideja je da zgrade zadrže originalnu spoljašnju formu i da fasada bude vraćena u prvobitno stanje. Neki novi investitor enterijer može da prilagođava svojim potrebama – smatra arhitekta profesor Igor Marić, bivši predsednik Društva arhitekata.
Tek pre dve godine monumentalna kompozicija dve kaskadne forme razdvojene Nemanjinom ulicom, proglašene su za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Takvim činom su prekinute sve polemike oko rušenja "Sutjeske".
Milan Tomić, direktor Republičke direkcije za imovine, kaže da prodaja Generalštaba za sada nije u planu. Pre eventualnog tendera trebalo bi da bude procenjena njena tržišna vrednost.
Mada je svojevremeno bilo reči da bi Vojska deo kompleksa od ukupno 28.300 kvadrata prodala, a deo zadržala za sebe. Tada je procenjeno da bi za otuđenu imovinu dobili oko 40 miliona evra.
Sasvim je izvesno da će tragovi bombardovanja uskoro biti isceljeni na jednoj od zgrada u krugu ovog kompleksa – zdanja starog Generalštaba u Ulici kneza Miloša 33. Ugovorom o razmeni dobara između Ministarstva odbrane i Skupštine grada, gradska vlada se obavezala da uloži dva miliona evra za obnovu nekada raskošne fasade, a zauzvrat je već dobila vojnu zgradu u Resavskoj ulici 40b, u koju će se useliti Muzej grada. Zgrada starog Generalštaba podignuta 1928. godine, prema projektu arhitekte Viljema Baumgartena, koja je svojevremeno proglašena za najlepšu beogradsku građevinu, ima zadivljujući enterijer i uz to prilično je očuvan. U prelepe hodnike i dvorane nije mogao svako da uđe, pa je široj javnosti ostala nepoznata lepota unutrašnjosti palate. Vrednost ove vojne zgrade je ogromna, a pri nedavnom potpisivanju sporazuma o obnovi fasade u Skupštini grada nije bilo reči o prodaji.
Posledice bombardovanja Nato uklonjene su sa palate u Nemanjinoj 9, preko puta sedišta Vlade Srbije, ali obnova zdanja koje je nekada pripadalo Vojsci, a krajem osamdesetih godina prešlo u ruke republičke Vlade još nije završeno. Planirano je da posle renoviranja tu budu smešteni Vrhovni sud Srbije, Apelacioni sud, Upravni sud i Viši trgovinski sud.
Međutim, Kineska ambasada u Novom Beogradu i posle osam godina od kada je greškom pogođena (pri čemu su nastradale tri osobe), još nije obnovljena. Iako je 2004. godine Siniša Nikolić, tadašnji direktor direkcije za građevinsko zemljište, nakon uklanjanja neeksplodiranih bombi najavljivao prodaju celog prostora zajedno sa zgradom i istakao da se kupci već javljaju sa namerom da tu podignu poslovni centar, od toga još ništa nije ostvareno. Kineska ambasada je preseljena na Dedinje.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 20.08.2007.]
.jpg)
