Izvor: Politika, Beta, 19.Dec.2009, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svi počasni građani Beograda – političari

Priznanje za 62 godine dobila 24 državnika koji su većinom bili u dobrim diplomatskim odnosima sa rukovodstvom bivše Jugoslavije i Brozom lično. – Na spisku titulara dominiraju negdašnji diktatori i lideri „trećeg sveta”

Nedavno imenovanje Migela Anhela Moratinosa, ministra inostranih poslova Španije, za počasnog građanina Beograda vratilo je u žižu interesovanja ovu instituciju iza čije se priče kriju kako zanimljivi detalji tako i duboke istine o istoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prestonice i država čiji je centar bio. Šef španske diplomatije spoljnopolitičku karijeru počeo je u glavnom gradu bivše Jugoslavije, a danas je jedan od predvodnika „fronta” na kojem Srbija brani svoje nacionalne interese, pre svega stav o očuvanju Kosova. Činjenicu da je uspešna politička saradnja predstavljala jedan od najjačih argumenata u prilog izbora Moratinosa nisu krili ni predsednik Boris Tadić, odnosno ministar Vuk Jeremić, rečima da „zajednički stavovi ne potiču samo iz prijateljstva dve zemlje, već i zato što svaka država brani načela međunarodnog prava”. Da je politika kamen temeljac ovog „građanskog” zvanja otkriva i pogled na spisak 24 „laureata”. Za 55 godina koliko zvanično postoji, ovo prestižno priznanje dodeljivano je isključivo političarima.

Prvi čovek koji je 1947. godine proglašen počasnim građaninom Beograda bio je tadašnji šef države Josip Broz Tito. Odmah za njim to priznanje poneo je i general Peko Dapčević, komandant Prve partizanske armije. Zanimljivo je da su jugoslovenski maršal i predvodnik partizanske vojske „pretekli” samo ustanovljenje titule, jer je ona zvanično uvedena 1954. godine. Njih dvojica su, naime, počast „prigrabili” u trenutku kada je naloženo da sovjetski maršal sa velikim zaslugama za oslobođenje Jugoslavije, Fjodor Tolbuhin, bude ovenčan. Kako se njegovo ime ne bi našlo prvo na listi, Tito i Dapčević su ga preduhitrili.

Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, ovu odluku komentariše tvrdnjom da su komunisti retko kad sledili formu.

– Broz je i titulu maršala dobio pre nego što je ona zakonom uvedena, a imenovan je i za člana Akademije nauka. Ondašnje rukovodstvo nije smatralo da nepoštovanje formi predstavlja problem. Jasno je da se radi o duboko ispolitizovanoj tituli koja je služila za promociju političkog rukovodstva – objasnio je Pavlović.

Od prvaka sa prostora bivše Jugoslavije u spisak najzaslužnijih Beograđana uvršćen je još Edvard Kardelj 1970. godine. U odabrani krug redom su ulazili i lideri zemalja „nesvrstanih” i „istočnog bloka”.

Hajle Salasije, car Etiopije bio je prvi strani šef države koji je 1954. godine postao počasni građanin glavnog grada Jugoslavije, a za njim su se ređali Džavaharlal Nehru, prvi premijer Indije, Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta, Narodom Sihanuk, kralj Kambodže, i Leonid Brežnjev, predsednik SSSR-a.

– Zvanje su za vreme Titove vladavine dobijali lideri iz Afrike i Azije od kojih su mnogi važili za surove diktatore u svojim zemljama. Oni su gostili Tita na njegovim brojnim putovanjima koje je preduzimao u zimskim mesecima. Plod Brozovih dinamičkih spoljnih odnosa imao je malo stvarnih rezultata pa se posezalo za odlikovanjima i titulama kao izvorom legitimiteta – istakao je Pavlović.

Društvu počasnih Beograđana se 1967. godine pridružio i nekadašnji rumunski lider Nikolae Čaušesku, u vreme dok se, kako kažu poznavaoci, njegova reputacija značajno razlikovala od aure ozloglašenosti koja ga je „krasila” osamdesetih godina prošlog veka. Tadašnji gradonačelnik Živorad Kovačević uručio mu je titulu rečima: „Građani Beograda cene u vama borca za održavanje mira u svetu”.

– Ne može se zanemariti da se Čaušesku distancirao od Varšavskog pakta u momentu kada je izvršena invazija na Čehoslovačku i odbio da rumunske trupe učestvuju u tome. Dobri odnosi Beograda i Bukurešta doveli su do zajedničke investicije u izgradnju hidroelektrane „Đerdap”, a iz saradnje vojnih industrija rođen je poznati lovac-bombarder „Orao” – objasnio je Aleksandar Životić iz Instituta za noviju istoriju Srbije.

Na spisku ljudi kojima je srpska prestonica odala počast našli su se i drugi interesantni političari. Među njima i Kim Il Sung, čuveni severnokorejski diktator po čijoj smrti je u toj zemlji proglašen trogodišnji dan žalosti, i Džaber Al-Ahmad Al-Sabah, kuvajtski emir, odnosno Kenet David Kaunda, predsednik Zambije.

Bez obzira na to što su jugoslovenskog maršala uvažavali i državnici iz zemalja „zapadnog bloka”, oni su najčešće ostajali bez priznanja koje je „odlazilo” njihovim kolegama iz „Varšavskog pakta” i država „trećeg sveta”. Počasni Beograđanin nikada nije postao Džon Kenedi, kojeg je Tito veoma poštovao, a za vizitu Ričarda Niksona naloženo je da sva preduzeća koja imaju „mercedese” ustupe vozila i ofarbaju ih u crno kako bi gost iz SAD od Terazija do Slavije prošao u koloni od 60 automobila, ali ne i da se američkom predsedniku dodeli zvanje zaslužnog građanina.

Uručenje prestoničke titule „pauzirano” je sa krizom u koju je SFRJ upala osamdesetih. Prvi čovek Tanzanije, Julius Njerere, dobio ju je 1985. godine, da bi posle dvadeset dvogodišnjeg „zaborava” počast pripala Nelsonu Mendeli, prvom crnom predsedniku Južnoafričke Republike.

U prvoj deceniji 21. veka za istaknute Beograđane prvi put su predlagane ličnosti koje nisu samo političari, pa su se tako pojavili zahtevi da srpska prestonica ukaže počast Bilu Gejtsu, vlasniku „Microsofta”, odnosno čuvenom vozaču Formule 1 Mihaelu Šumaheru i pevaču Miku Džegeru.

– Reč je o odjeku novog vremena koje je donelo savremeno poimanje sveta i nove heroje. Socijalistički sistem je srušen a u globalizovanom društvu isplivavaju sasvim drugačiji likovi – objasnio je Životić.

Da su političari ipak daleko od zaboravljenih, svedoči i predlog da se ruski premijer Vladimir Putin nađe na spisku, u koji je već upisan njegov prethodnik Leonid Brežnjev. Gradonačelnik Dragan Đilas potpisao je inicijativu da priznanje ponese i Tadaši Nagai, nekadašnji ambasador Japana, zbog brojnih humanitarnih akcija, ali ta ideja nije dobila dvotrećinsku većinu u Skupštini grada, uz obrazloženje da je Japan priznao nezavisnost Kosova.



Nikola Belić - Marko Luković

--------------------------------------------------------

Talas priznanja Nelsonu Mendeli

Prvi crni predsednik Južnoafričke Republike, koji važi za jednog od najvećih boraca za ljudska prava i mir ikada, Nelson Mendela postao je počasni Beograđanin u maju 2007. godine. Ovaj nobelovac dobio je slična priznanja od mnogih svetskih metropola, a glavni grad Srbije mu je prvi u jugoistočnoj Evropi ukazao poštovanje na ovaj način. Beograd se tom odlukom svrstao u društvo čak 200 gradova koji su pozdravili borca protiv rasizma i aparthejda.

– Za proglašavanje Mendele, čija je zasluga nesporna, delom je odgovoran i duh novog vremena kroz koji provejava i nit pomodarstva. U vremenu kada više nema originalnosti i originalne spoljne politike, to je dobar primer globalizacije na mikroplanu – kaže Aleksandar Životić.

-------------------------------------------------------

Titula bez privilegija

Odluku o dodeli počasnog zvanja donosi Skupština grada, a za njeno usvajanje neophodna je dvotrećinska većina.

– Dobitnici nemaju privilegije, ali kada god dođu tretiraju se kao prijatelji grada i sve prestoničke službe im stoje na raspolaganju. Premda Zakon o dodeli državnih odlikovanja još nije usvojen, titula počasnog građanina Beograda najveće je priznanje u državi. Dodeljuje se retko i to ljudima koji su zadužili ne samo Beograd već i celu zemlju – ističu u Skupštini grada.

[objavljeno: 20/12/2009]

Nastavak na Politika...