Izvor: Blic, 04.Sep.2009, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više turista stiže rekama
Uprkos krizi koju je zadesio ceo svet i smanjenom broju turista u gotovo svim evropskim gradovima, Beograd je ove godine posetilo više stranaca nego lane. Samo turističkim brodova u prestonicu je došlo nešto više od 50.000 ljudi iz celog sveta, što je za 12 odsto više nego u 2008. godini. Ipak, da bi rezultati bili još bolji, neophodno je uložiti u infrastrukturu, koja je trenutno postoji jedino u Savskom pristaništu.
To je i jedino pristanište u Beogradu u koje tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sezone pristižu kruzeri iz brojnih svetskih gradova. Nedavno je u njegovu rekonstrukciju uloženo oko dva miliona evra, pa danas zauzima površinu od 10.000 kvadrata akvatorija i 1.800 kvadratnih metara pod pristanima. Savsko pristanište trenutno ima četiri glavna pristana i jedan pomoćni, u jednom trenutku tu može da stane čak šest kruzera.
- Obimnom rekonstrukcijom smo doprineli razvoju turizma u na rekama i osavremenili pristanište. Sada se na ovom području nalaze i službene prostorije Granične policije, Carine i Luke „Beograd". Takođe, ovde je otvoren i Etnošop, prodavnica sa robom široke namene, moderna čekaonica, menjačnica i bankomat, pa čak i ambulanta namenjena turistima - kaže Tijana Munišić, direktorka PR i komunikacija u Luci „Beograd".
Ipak, jedno pristanište za kruzere nedovoljno je za dvomilionski grad na dve reke. Iako u Beogradu ima preko 40 marina, uglavnom u privatnom vlasništvu, nijedna od njih nije osposobljena da prima turističke brodove.
- Nautički turizam u Beogradu još je u povoju. Po rezultatima, koji su sve bolji prethodnih godina, to je jedna od grana o kojima treba voditi računa. Ipak, treba uložiti u infrastrukturu, jer nema dovoljno marina. Bilo bi dobro da ima više pristaništa i više brodova za razgledanje Beograda sa reka - kaže Jasna Dimitrijević, direktorka Turističke organizacije Beograda.
Ipak, dolazak turista u sve većem broju iz godine u godinu pokazuje da nautički turizam u srpskoj prestonici ima veliki potencijal. Sezona počinje u martu i traje do oktobra, a udarni termini su jun, jul i avgust.
- Nismo ulagali u infrastrukturu, ali smo promovisali ovu turističku granu gde god smo mogli, pa čak i na sajmovima koji nisu specijalizovani za nautiku. Sa nautičkim turizmom u Beogradu upoznali smo sve prisutne na sajmovima u Londonu, Berlinu, Beču, Solunu i Barseloni - kaže Jasna Dimitrijević.
U toku prošle godine kroz Savsko pristanište prošlo je 49.700 turista, a u tom periodu u njega je uplovio 402 brod iz svih zemalja sveta. U prvih osam meseci ove godine Beograd je kruzerima već posetilo više od 50.000 stranaca i to najviše iz Nemačke. U strukturi gostiju koji na ovaj način dolaze u Beograd još su i Amerikanci, koji se nalaze na drugom mestu, zatim stanovnici skandinavskih zemalja, Francuzi i Švajcarci. Nezanemarljiv broj gostiju dolazi i iz Austrije, kao i Velike Britanije. Ove sezone u Beograd su doplovila 423 broda, a osim desetina hiljada turista, u njima je došlo i oko 20.000 članova posade.
- Sigurna sam da Beograd ima šta da ponudi turistima, ali da isto tako svakodnevno moramo još više da radimo na unapređenju turističke ponude, kao i promocije prestonice kao atraktivne nautičke destinacije. Međutim, treba napomenuti da je Beograd poslednji grad u Evropi koji čeka na urbanizaciju priobalja koje je potpuno neiskorišćeno i zapušteno - dodaje Munišić.
Poziv čitaocima
Kakva je vaša vizija budućnosti Beograda do 2020. godine? Javite se sa predlozima, idejama i razmišljanjima. Vaše ideje mogu biti deo našeg serijala. Pišite nam na adresu - beogradska@blic.rs sa naznakom „ za Beograd grad budućnosti". Čekamo vas.
Gradnja novih pristana
Urbanističkim planom predviđena je izgradnja niza pristana u Beogradu, ali samo za lokalne potrebe. Takva pristaništa trebalo bi da se grade u starom jezgru Zemuna, kod Hotela „Jugoslavija", Velikom ratnom ostrvu, Ušću, budućem Savskom amfiteatru. Takođe, u planu je i njihova izgradnja u blokovima 70 i 45, kao i Dunavskom amfietatru. Takva pristaništa međutim ne mogu primati kruzere. Kako kažu u Urbanističkom zavodu, bilo bi neracionalno otvarati nove pristane za strane brodove, jer ona moraju da imaju carinu i pasošku kontrolu.
