Izvor: Politika, 12.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Sumnjivo lice” u senci „Kupoholičarke”
Osnovci obožavaju „Cinge cange u akciji”, „Angus tange i ljubljenje s vatanjem”, a dosadne su im priče o partizanima i orlovima što rano lete. – Da bi pridobilo dečju pažnju delo mora biti kratko i sažeto, po mogućstvu popularno
Lektira, nezaobilazan deo školovanja – radost za ljubitelje pisane reči ili, kako to đaci češće doživljavaju, niz knjiga sa police biblioteke što se čitaju za ocenu, ne samo da je izmenjena nego ne podrazumeva jedinstvene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komplete za svaki razred kao nekad. Podela na „školsku” i „domaću” više ne važi. Program obuhvata liriku, epiku, dramu, naučno popularne i informativne tekstove i dopunski izbor. Pojedini naslovi sa spiska obavezne literature „izmešteni” su u fakultativne, a njihova mesta zauzeli su savremeniji ili popularniji. Tako se za mlađe osnovce među „Ružno pače” Andersena, „Trnovu ružicu” braće Grim i „Alisu u zemlji čuda” Luis Kerol udenuše i „Knjiga za Marka” Svetlane Velmar-Janković i „Mali princ” Sent Egziperija. Novina je i uvođenje naučno popularnih i informativnih tekstova. Tu spada izbor iz ilustrovanih enciklopedija i časopisa za decu.
– Omiljene knjige osnovaca nisu razgraničene po uzrastu nego po polu. Devojčice čitaju više, a broj dečaka čitalaca već u sedmom razredu smanji se za polovinu. Odrastanje i pubertetske vragolije plene dečju pažnju. Među knjigama koje čitaju ubedljivo prednjače naslovi Luiz Renison poput „Cinge cange u akciji”, „Angus tange i ljubljenje s vatanjem”, „OK je, nosim baš velike gaćerone”. Niz dela o kupoholičarki Sofi Kinsele, „Ispovesti jedne loše ribe” Melise Kantor i „Princezin dnevnik” Meg Kebot u vrhu su interesovanja učenica. Dečaci se uglavnom opredeljuju za pustolovine i epsku fantastiku. Već nekoliko godina popularni su junaci Adrijan Mol i Artemis Faul, jednako su tražene „Sobe košmara” i „Deca lampe”, a „gutaju” se „Gospodar prstenova” i „Hari Poter” u nastavcima – otkriva za „Politiku” mr Zlatko Grušanović. To je samo deo istraživanja koje će kompletno obznaniti u novom broju časopisa Društva za srpski jezik i književnost „Svet reči” u januaru iduće godine.
Učenici petog i šestog razreda, kaže Grušanović, u najdraže knjige svrstavaju i dela iz obavezne lektire kao što su „Bela griva”, „Hajduci”, „Mali pirat”, „Robinson Kruso”, „Družina Sinji galeb” i „Magareće godine”. Zaključio je da đacima prijaju dela komične sadržine sa razvijenom fabulom punom događaja i zapleta, ali i da su lektiru u starijim razredima „prerasli”.
Rezultati istraživanja pokazuju da je Tom Sojer dosadan đacima mlađih razreda baš kao što su sedmacima i osmacima nezanimljivi „Pop Ćira i pop Spira” i „Sumnjivo lice”. Učenici su obrazlagali da im se lektira ne sviđa jer „ima puno opisa i mnogo je dugačka, dosadna je i staromodna, spora je i glupa, nema atraktivnih i zanimljivih delova” i, kako su rekli, nije u njihovom stilu.
Od četvrtog razreda osnovcima se predlažu naučno popularna dela „Kroz vasionu i vekove” Milutina Milankovića i „Od pašnjaka do naučenjaka” Mihajla Pupina. Stariji osnovci bistre izume Nikole Tesle, „Studije iz srpske religije i folklora” Veselina Čajkanovića, „Legende o evropskim gradovima”, Vladimira Hulpaha ili čitaju o životu i običajima naroda srpskog, dočaranim rečima Vuka Stefanovića Karadžića.
U toku školske godine osim obavezne lektire treba da se obradi najmanje tri, a najviše pet književnih dela po želji nastavnika i učenika. Zato se lista knjiga koje treba pročitati razlikuje od osmoletke do osmoletke.
Ljilja Rafailović, nastavnica srpskog u Osnovnoj školi „Vojvoda Mišić”, kaže da školarcima nisu interesantne priče iz NOB-a o partizanima i orlovima koji rano lete, a da inače veoma malo čitaju. Najzanimljivije su im maštarije o vilama i čarobnjacima. Zaljubljeni su u priče o božanstvima iz daleke prošlosti ili dela o nedokučivoj budućnosti, to jest grčku i rimsku mitologiju ili naučnu fantastiku.
Kriterijum vedrine i zanimljivosti treba da bude presudan u odabiru knjiga za osnovce, smatra Dragan Hamović, urednik lektire u Zavodu za udžbenike. Naglasio je da se ne sme zaboraviti da je književnost trezor reči i njihove upotrebe, izvor saznanja o jeziku i kulturi govora, te da izbor naslova mora biti prilagođen generaciji dece kojoj je namenjen. Objasnio je da posebna komisija Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja utvrđuje i preporučuje lektiru. Programi su prerađivani brzometno pa su, dodaje on, i pojedina rešenja tako donesena.
– Savremeno doba dovelo je do toga da osnovci odrastaju pre svega u virtuelnom i vrlo malo čitalačkom okruženju. U vreme multimedijalne ekspanzije omladina hoće i književne informacije na prvu loptu. Da bi pridobilo dečju pažnju delo mora biti kratko i sažeto, po mogućstvu popularno. Predavači koji za izbornu knjigu prihvataju štivo iz potrošačke literature povlađuju neformiranom ukusu dece u najosetljivijem dobu. Zašto se za diskusiju na školskom času ne opredeliti za delo Mihaela Endea „Beskrajna priča” nauštrb serije romana DŽ. K. Rouling o Hariju Poteru? Generacijski hitovi su dostupni i pronaći će put do čitalačke publike. Sa autorima poput Andrića, Nušića, Kiša, Čehova, Dučića, Puškina... decu treba upoznati pod obavezno jer, iako slavni, neće im pasti na pamet – gotovo u dahu govori Hamović.
Internet i ostali oblici medija nesporno guše listanje ukoričene poezije i proze. Uz ekranizovane romane, na desetine sajtova nude takozvano brzo pretraživanje lektira. Skraćene verzije uglavnom se sastoje od nekoliko rečenica o piscu, glavnim i sporednim likovima. U pojedinima je istaknuta i pouka dela svedenog na svega dva-tri pasusa.
– Knjiga će preživeti medijski stampedo, ali na njenoj popularizaciji moraju raditi isti ti mediji, škola i porodica. Mladi vole junake koji lako dosežu snove, brzo se snalaze u svetu, atraktivni su, lepi, imaju visoki status u društvu, bogati su i mogu da uživaju bez obaveza i pravila. Ovakav stil života stvara problem jer podstiče mentalnu pasivnost, učenici gube maštu koja se izgrađuje čitanjem knjiga – kaže Zlatko Grušanović. On nije zagovornik ideje da se u lektiru za osnovnu školu uključe đacima najdraža i najzanimljivija dela, ali smatra da joj je potrebna revizija. Kako je objasnio, prvenstveno zato što lektira decu uvodi u svet spisateljstva i utemeljuje osnovnu kulturu čitanja koja se neguje do kraja života.
Milenija Simić
[objavljeno: 13/09/2009]
