Izvor: Politika, 01.Nov.2015, 16:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenik ženi koja je spasla oko 12.600 srpske dece iz logora u NDH
Inicijativu da se dostojno obeleži sećanje za Dianu Budisavljević pokrenuli su 2013. godine članovi Udruženja logoraša, odnosno nekadašnje dece iz logora u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, koja su preživela ustaške strahote
Nepravda bi u najskorije vreme trebalo da bude ispravljena i da zaslužno svoje spomen-obeležje u prestonici dobije Diana Budisavljević, žena koja je iz logora u Nezavisnoj državi Hrvatskoj spasla više od 12.000 srpskih dečaka i devojčica. Grad će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti bogatiji i za spomenik književniku Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i bistu posvećenu Aleksandru Prvom Karađorđeviću. Ona će biti postavljena u dvorištu škole koja nosi njegovo ime na Novom Beogradu.
Gde će se naći obeležje posvećeno Diani Budisavljević još nije tačno utvrđeno. Spominje se Tašmajdanska padina kod „Poslednje šanse”, kao jedna od želja koju su izrazili podnosioci zahteva Udruženje logoraša i potomaka „Jasenovac”.
– Diana Budisavljević vodila je jednu od najvećih humanitarnih akcija spasavanja u Drugom svetskom ratu. Iz ustaških logora uspela je da izvuče oko 12.600 srpskih dečaka i devojčica i smesti ih u prihvatilišta i porodice. Od tog broja, zbog posledica torture u logorima više od 3.000 mališana nije preživelo. Čast mi je što sam na čelu odbora koji treba da donese odluku gde će spomenik ovoj hrabroj i humanoj ženi biti postavljen. Još nismo odlučili na kom će to mestu biti jer treba saslušati mišljenje stručnih članova komisije. Odbor bi trebalo da zaseda sledeće nedelje, i tada će biti poznata lokacija na kojoj će biti postavljeno obeležje – rekao je Goran Vesić, gradski menadžer.
Inicijativu za dostojno sećanje za Dianu Budisavljević pokrenuli su 2013. godine članovi Udruženja logoraša, odnosno nekadašnje dece iz logora u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, koja su preživela ustaške strahote.
– U toku Drugog svetskog rata Diana je sa suprugom Julijem Budisavljevićem, koji je bio Srbin, živela u Zagrebu. Bila je državljanka Austrije, ali je odlučila da pomogne srpskom narodu kada je videla kroz koje sve strahote i stradanja prolazi. Naročito je bila osetljiva na decu. Zahvaljujući svom poreklu i državljanstvu, otvarala je vrata mnogih ustaških institucija i njihovih zvaničnika: katoličke crkve, Crvenog križa, logora – Stare Gradiške, Jablanca, Mlake, Siska... odlazila kod Artukovića, Kvaternika, Luburića. Borila se za svako dete. Uz pomoć stotinak građana koji su imali hrabrosti da se u puste u taj posao izvlačila je decu iz logora i smeštala ih u zagrebačka prihvatilišta ili porodice – objašnjava Milinko Čekić, predsednik Udruženja logoraša i potomaka „Jasenovac”, i ističe da je akciju spasavanja dece životom platilo 11 Dianinih saradnika.
O spasenoj deci Diana je vodila evidenciju. Na osnovu sačuvanih delova kartoteke, mnogi mališani uspeli su da saznaju odakle su i koje im je poreklo. Iza nje je ostao i dnevnik u kome je svedočila o stradanju 23.000 devojčica i dečaka sa Kozare u ustaškim logorima.
Srpska pravoslavna crkva posthumno ju je odlikovala Ordenom carice Milice, a Republika Srbija Zlatnom medaljom za hrabrost.
Bista kralja Aleksandra u dvorištu OŠ „Kralj Aleksandar Prvi”
Bista kralja Aleksandra trebalo bi da bude postavljena u dvorištu osmoletke „Kralj Aleksandar Prvi”, najkasnije do 17. decembra kada se obeležava dan škole. Delo je izradio akademski vajar Dragiša Milošević prošle godine kada je škola sa direktorom Milanom Pušicom na čelu predala zahtev Skupštini grada za dobijanje saglasnosti za postavljanje obeležja.
– U izradu bronzane biste uložili smo oko 2.000 evra. Kada i zvanično budemo dobili odobrenje grada za njeno postavljanje, uradićemo i postament za koji takođe postoji idejno rešenje. Za te radove potrebno je dodatnih 500 evra – kazao je Milan Pušić.
Spomenik Pekiću na Cvetnom trgu
Povodom 85. godišnjice od rođenja Borislava Pekića, na Cvetnom trgu biće podignut spomenik i jednom od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka. Na predlog Fondacije „Borislav Pekić”, spomen-obeležje romansijera, dramskog pisca, filmskog scenariste i akademika krasiće deo Njegoševe ulice.
Deo svog života Pekić je proveo na Vračaru i imao poseban afinitet prema ovom delu Beograda, objasnili su Ljiljana i Aleksandra Pekić, u dopisu Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica.
– Cvetni trg bio bi idealno mesto za njegov spomenik. Za izradu predlažemo našeg poznatog vajara Zorana Ivanovića – piše u dopisu, uz podatak da će postavljanje spomenika finansirati fondacija, što znači da Skupština grada neće imati nikakve finansijske troškove.
Borislav Pekić (1930–1992) bio je dopisni član SANU od 1985. godine, član Krunskog saveta, a posthumno je odlikovan Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena. Njegova književna građa sastoji se od 13 knjiga u 22 toma u koje se ubraja i kapitalno delo „Zlatno runo”.
.jpg)
