Izvor: Blic, 22.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Slast“ jeftiniji - „Lido“ (opet) pobeđuje
Na nedavno završenom tenderu za narodne kuhnije, „Ketering slast" izgubio je od zemunskog „Lida" za jedan ponder (87,9 prema 88,9), skoro kao Milorad Čavić od Majkla Felpsa u plivanju. I kao što je Felpsova pobeda sumnjiva, sumnja je pala i na pobedu „Lida", zato što je ponuda „Keteringa slast" bila za 35 miliona dinara jeftinija od pobedničke.
Pet godina unazad, otkad je Grad od Crvenog krsta preuzeo na sebe da hrani beogradsku sirotinju, jedini snabdevač >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dnevnim toplim obrocima je „Lido" a.d. iz Zemuna.
- Oni su se godinama jedini javljali na tender. Nisu imali nikakvu konkurenciju. Druge ponude koje bi stizale, nisu bile ispravne. Po prvi put ove godine ispravnu ponudu dostavio je i „Keterning slast". Drago mi je što se konkurencija pojavila, to je dobro i zdravo. Tender je završen, komisija je pregledala ponude i predložila da posao opet bude poveren „Lidu". Tako je ispalo po izračunavanju pondera. „Ketering Slast" se žalio Republičkoj upravi za javne nabavke i čekamo odgovor - kaže za „Blic" Ljiljana Jovčić, gradski sekretar za socijalnu i dečju zaštitu.
Ponderisanje
Prema tenderu za velike nabavke, kakav je ovaj za spremanje 5.500 obroka za narodne kuhinje, u odluci o tome ko će pobediti veliku ulogu igra ponuđena cena (80 pondera), ali ona nije presudna. Odlučuje matematika u kojoj učestvuje i broj vozila (10 pondera) i broj zaposlenih (10 pondera).
- U tenderskim uslovima, pored ponude za cenu, traženo je da imamo najmanje sedam vozila i 23 zaposlena radnika. „Ketering slast" inače ima više vozila za distribuciju hrane i duplo više prijavljenih radnika, ali nismo smatrali da treba sve da ih prijavljujemo na tender, tim pre što prijava svih radnika i svih vozila dodatno košta. Prijavili smo koliko su tražili. Ispostaviće se da smo zbog tog manjeg broja prijavljenih, u odnosu na „Lido", izgubili na tenderu - objašnjava Risto Ristić, vlasnik „Keteringa slast".
„Lido" a.d ponudio je 16 vozila i 65 radnika (iako je traženo sedam vozila i 23) i na osnovu te ponude dobio po deset podnera (ukupno 20) dok je „Ketering slast" za vozila dobio 4,37 a za radnike 3,53 pondera. Na ceni, gde je „Ketering slast" ponudio manje od „Lida", odnos u ponderima bio je 80 prema 68,92 za „Ketering slast". U zbiru „Ketering slast" gubi za jedan ponder.
- Mislim da je cena važna. Ušteda za gradski budžet bila bi 35 miliona dinara na godišnjem nivou - kaže Risto Ristić.
U „Lido" a.d nisu želeli da komentarišu tender koji još nije završen. Ubeđeni su da je sve bilo po zakonu i da su pobedili u fer nadmetanju.
Narod nezadovoljan
Korisnici narodnih kuhinja godinama unazad kukaju da je hrana koju im donose „masna i slana" da je „za svinje" i da bi bolje bilo da im daju namrinice ili pare pa da sami kupe.
Slično je bilo i juče, na punktu u Solunskoj 14. Na pitanje kakva je hrana, devet od deset anketiranih kaže da je veoma loša. Vrhunac pohvale je izjava jedne starice koja je rekla :"Ajde da kažemo da je dobra".
- Realno, ovo nije ni za svinje, čorbuljak bez mesa, preslan i nikakav. Ali, možemo da se gadimo koliko hoćemo, ipak dolazimo jer je džabe - kaže Slobodan Pavićević (83) jedan od retkih koji je hteo da se predstavi. Drugi strahuju da bi ih „skinuli sa spiska u socijalnom" kad bi pod imenom i prezimenom rekli koliko su nezadovoljni.
Jedna žena kaže da je od pirinča koji je nedavno jela dobila proliv i povraćanje, i „dala hiljadu dinara na lekove", a da taj pirinač „ni njene mačke nisu htele da jedu".
Mnogi pričaju da su jako nezadovoljni, da „danas ima mesa zato što su se novinari najavili" (izveštač „Blica" je probao jučerašnji grašak koji nije bio tako loš), da imaju utisak da im mešaju „ostatke druge hrane", da su im davali "svinjske uši", da se po „kazanu vuku raskuvane iznutrice", da lanč paket ne vredi više od 50 dinara ( a Grad plaća oko 130 dinara). Jedino što se svima sviđa je kolač subotom u lanč paketu.
Kvalitet za cenu
U gradskom Zavodu za javno zdravlje kažu da je hrana u narodnim kuhinjama jednolična, ali „šta može drugo da se očekuje za besplatne obroke".
- Redovno kontrolišemo sanitarno - higijenske uslove na punktovima gde se deli hrana. Izveštaje šaljemo Sekretarijatu. Ono što se korisnicima deli zadovoljava 50 odsto dnevnih potreba za hranom odraslog čoveka. Hrana jeste jednolična, ali drugačija se ne bi mogla deliti i transportovati na toliko mnogo mesta u gradu. Kako biste im delili i salatu i supu? Ukusi su različiti, nekima se sviđa, nekima ne, ali je obrok besplatan - kaže Neda Kovalenko iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Korisnici narodnih kuhinja ne znaju mnogo o tenderima i ponderisanju, ali se nadaju se da će na jednom neko drugi da im sprema hranu. Kažu „bar da vidimo kako će biti sa nekim novim".
Posao vredan tri miliona evra
Posao snabdevanja toplim obrokom narodnih kuhinja najveći je koji firme za spremanje hrane mogu trenutno da dobiju u Beogradu. „Lido" na primer,prema podacima sa njihovog sajta, sprema preko 6.600 obroka za Sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu (od toga je 5.660 za narodne kuhinje), dok su ostale porudžbine idu od tri do 150 dnevnih obroka.
I za „Ketering slast" posao sa narodnim kuhinjama bio bi najveći koji bi imali. Iz gradske kase se za narodne kuhinje godišnje izdvaja oko tri miliona evra.
