Izvor: Press, 16.Jun.2010, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šetalište pod vodom
Polovina splavova na Savi zbog visokog vodostaja potpuno je odsečena od obale. I pored zabrane plovidbe, do kućica i kafića mnogi prelaze čamcima
Splavovi na Savi u novobeogradskim blokovima svakodnevno se zbog porasta vodostaja „udaljuju" od obale. Duboko u vodi ostali su šetalište i drvoredi topola. Klupe i amfiteatri se ni ne naziru u vodi, a divlje patke i rečni galebovi plivaju oko javnih govornica.
Ljubitelji reke danima >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << su dograđivali mostiće koji vode do splavova povezujući, jednu po jednu, drvene daske do obale. Na mestima gde ih je nabujala reka pretekla, za prelaz se koriste čamci i skoro nikoga ne brine zabrana plovidbe u priobalju, koja je na snazi u situacijama vanredne odbrane od poplava.
Redovna kontrola
- Policija redovno kontroliše situaciju sa čamcima, ali mi smo im doskočili. Povezali smo konopcima splavove i obalu, pa se prevozimo uz njih bez paljenja motora. Tako valjda manje podrivamo bedem, ne verujem da pravimo neku veću štetu - kaže za Press jedan od vlasnika splavova koji je želeo da ostane anoniman.
Poseta restoranima i kafićima je opala, ali ne, kako kažu vlasnici, zbog straha od bezbednosti, već zato što je šetalište pod vodom.
- Mi smo ljudi sa reke, niko neće pasti u vodu prelazeći dasku do splava, sve je bezbedno - kaže jedan od redovnih posetilaca splavova na Savi.
Pod vodom su se našli i reni bunari, ali nadležni iz vodovoda poručuju sugrađanima da nema razloga da brinu zbog kvaliteta vode.
- Iako su se izlili Dunav i Sava, izlivena rečna voda ne utiče na kvalitet vode iz reni bunara. Rečna i bunarska voda se ne mešaju i nisu u direktnoj vezi. Izlivanje reka, čak, pozitivno utiče na „prehranjivanje" bunara i na povećanje njihove izdašnosti - kaže za Press Zoran Radivojević, direktor sektora razvoja JKP „Vodovod i kanalizacija".
Svi nasipi su stabilni i ne očekuje se veća šteta zbog rasta vodostaja u Beogradu, a prognozira se da će u narednih nekoliko dana doći do postepenog smirivanja reka.
- U toku narednih nekoliko nedelja Sava i Dunav bi trebalo potpuno da se povuku u svoja korita - kaže Branko Smiljanić, komandant Štaba za elementarne nepogode.
Teškoća trenutno ima samo u nebranjenim delovima grada. To su oblasti marine na Karaburmi, Višnjičke od brojeva 121 do 125, okolina Ritopeka.
- Na tim mestima voda je već došla do objekata koji su sagrađeni na mestima na kojima nije bilo predviđeno. Međutim, naše ekipe postavile su barikade sa džakovima i na tim mestima - kaže za Press Ivan Karić iz JVP „Beogradvode".
Kiše ne utiču na vodostaj
Kiše koje će prema najavama meteorologa padati narednih dana na teritoriji grada neće uticati na dodatno izlivanje Save i Dunava, tvrde nadležni.
- Kiše su lokalnog karaktera i neće bitnije uticati na vodostaj Dunava i Save. Moguće je, međutim, da se zbog njih izliju Mirijevska, Topčiderska reka ili Kaljavi potok, ali to ne može da ugrozi grad - dodaje Karić.
Najkritičnije tačke u zoni redovne odbrane su potez između Brankovog i Starog savskog mosta, kula Nebojša i Bulevar vojvode Mišića kod Sajma, Grocka i Umka. Pod posebnom pažnjom su i delovi obale u opštini Grocka, Umka i Višnjica.
Fabrika vode nije ugrožena i čini se sve da do većih plavljenja na kritičnim mestima ne dođe. Radi se sa preko 30 crpnih stanica i sve ekipe na terenu nadgledaju odbrambene nasipe.
