Izvor: Politika, 05.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saučesnici u propasti sopstvene dece
Roditelji i treneri teraju decu da "ostave srce" na terenu, uprkos zdravstvenim problemima
Uspesi naših tenisera Jelene Janković, Ane Ivanović i Novaka Đokovića uticali su na decu da masovno počnu da se bave ovim sportom. Podaci govore da je za 30 odsto veće interesovanje za treniranje tenisa nego ranijih godina, ali i da je mnogo roditelja odlučilo da proda sve što ima da bi njihova deca postigla vrhunske rezultate i višestruko vratili uloženi novac.
Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lekari upozoravaju da su u dugogodišnjoj praksi susretali mnogo slučajeva kada su dvanaestogodišnje devojčice forsirane da osvoje medalju u nekom sportu, poput gimnastike, dečaci u fudbalu i košarci, a da posle njihovog neuspeha niko nije pitao šta se sa njima dogodilo.
Prim. dr Branko Sbutega, iz Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica" i dugogodišnji lekar Stonoteniske reprezentacije Srbije, kaže da su ta deca izložena maksimalnim naporima, iako im skelet još nije sazreo, a da im zbog različitih povreda karijera kratko traje.
On smatra da je uloga lekara koji brinu o zdravlju mladića i devojaka koji profesionalno treniraju neki sport važna, da bi se na vreme prepoznale i sprečile tragedije na utakmicama, poput infarkta, moždanog udara, teških preloma ekstremiteta i drugih opasnih povreda koje sportisti doživljavaju.
– Roditelji su saučesnici u propasti vlastite dece. Teraju ih da se bave nekim sportom, da bi zadovoljili svoje ambicije i da bi živeli na račun dece. A ne pitaju se da li su ona uopšte talentovana za sport. Sada svi masovno forsiraju decu da se bave tenisom ili košarkom, a o fudbalu da ne govorim. Jedan broj njih koji uspe često ne može da podnese teret slave – rekao je dr Sbutega.
Lekari kažu da bi u klubovima koji treniraju decu za profesionalno bavljenje sportom trebalo da rade: lekar koji će da brine o prevenciji, stručnjak koji će voditi računa o ishrani, kao i onaj koji će biti zadužen za psihoanalizu.
Naš sagovornik kaže da su najmanji problem kontuzije i nagnječenja sa kojima se mladi ljudi susreću, a da je najopasnije kada se neke povrede iznova obnavljaju. Tako fudbaleri imaju probleme sa kolenom, vaterpolisti i stonoteniseri sa ramenom, teniseri sa laktom, skakači i bacači koplja u atletici sa kolenom i takođe laktom. Lekari kažu da ukoliko dete ima nesvestice, glavobolje, smetnje u radu srca ili sa disanjem ne sme da nastavlja sa fizičkim aktivnostima bez dozvole lekara specijaliste. Ignorisanje tegoba koje se javljaju mogu da dovedu do invaliditeta ili smrtnog ishoda.
– Moraju da se uvedu česti sistematski pregledi i proveri zdravlje sportista, jer se događa da se zdravstvene knjižice i kartoni te dece falsifikuju, da se dobijaju preko veze ili da čudnim putevima dobijaju nalaz da su potpuno zdrava. Pregledi takve vrste se izvrdavaju na štetu zdravlja sportista. Potpuno je paradoksalno da lekar muškog vaterpolo kluba bude ginekolog, što se dešava. Tu se postavlja pitanje: kako on na najbolji način može da pruži pomoć ekipi? Takođe, suludo je da se svi sportisti zagrevaju na isti način – istakao je dr Sbutega.
Svet je proteklih dana obišla i vest o tragičnoj smrti poznatog fudbalera Sevilje Antonia Puerte (22), kome je posle onesvešćivanja na terenu do bolnice srce zastalo još četiri puta, što je rezultiralo fatalnim ishodom. Dr Sbutega napominje da je strašno to što su njegovi saigrači ispričali da se on ranije često onesvešćivao na terenu, ali da to niko nije detaljno ispitivao.
– Novac je ušao u sve pore ovog sporta, pa se svi rezultati mere količinom novca koje klub zaradi. Smrt ovog fudbalera je opomena svim ljudima koji su na neki način povezani sa sportom, ali i onih koji brinu o zdravlju sportista. To može svakog trenutka da se dogodi i na našim terenima, jer je ovde reč o nebrizi i neznanju. Lekari se nalaze između dve vatre – trenera i igrača. Većini trenera su važni samo rezultati, a ne kako se igrači osećaju. Ima igrača koji simuliraju da su bolesni, ali i onih koji kriju da se loše osećaju – smatra naš sagovornik.
Prema nekim istraživanjima, između 25 i 30 odsto sportskih povreda se dešava u profesionalnim sportskim aktivnostima, a oko 40 odsto u rekreativnim. Najviše povreda najmlađi dobiju kada igraju fudbal i košarku, ali i prilikom bavljenja atletikom, dok ih je najmanje u vaterpolu.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 05.09.2007.]
.jpg)
