Izvor: Politika, 06.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saobraćaj otežava disanje
Potrebno je smanjiti broj vozila u gradu, ali za to su potrebni vreme i novac. – Jedan od načina da se popravi stanje je i gradnja podzemnih parkinga
Dok se Pančevci guše od zagađenja vazduha zbog fabrika, Beograđani teško dišu zbog stare gradske boljke – gustog saobraćaja. Prema statistici, u prestonici postoji 400.000 vozila, a teški kamioni, iako najčešće zaobilaze strogi centar, i dalje kruže u njegovoj neposrednoj blizini, "čekajući" da bude izgrađena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << putna obilaznica oko Beograda.
Zbog svega toga, krajem novembra zabeležena je koncentracija štetnih čestica u centru Beograda koja je bila pet puta veća od dozvoljene. Osim u Bulevaru despota Stefana, bivšoj Ulici 29. novembra, visoko prisustvo mikročestica izmereno je i na svim centralnim gradskim ulicama.
Prema rečima Milana Vujanića, profesora na Saobraćajnom fakultetu, potrebno je smanjiti broj vozila u gradu, ali za to su potrebni vreme i novac. Uz to, uslov je i izgradnja metroa.
– O zagađenju se prvenstveno brinu inženjeri koji prave motore sa visokim ekološkim standardima i različitim vrstama goriva. Saobraćajni inženjeri se trude da poprave situaciju na terenu. Ne bi bilo fer tvrditi da gradske vlasti ne rade na rešavanju tog pitanja – ističe Vujanić.
Naš sagovornik napominje da većina od 860 novijih gradskih autobusa koji su kupljeni imaju standard motora "euro-3", što doprinosi smanjenju zagađenja, a kupljeni su i novi trolejbusi. Radi se i na tome, tvrdi Vujanić, da se u doglednoj budućnosti građanima omoguće bolji uslovi prevoza, kako bi kola ostavljali u garažama.
– Grad ne može brzo da reši te probleme. Postoji odluka po kojoj se zabranjuje kretanje kamiona kroz centar grada, od 7 do 21 čas. Komunalni radovi i isporuka robe moraju da se obavljaju pre ili posle tog vremena – objašnjava Vujanić.
I brojni radovi na asfaltiranju ulica širom grada doprinose zagađenju. Vujanić kaže da i građani moraju da se strpe, kako bi kasnije imali koristi od novih puteva.
– Još jedan način da se popravi stanje u beogradskom saobraćaju jeste gradnja podzemnih parkinga. Gradske vlasti planiraju gradnju parkinga ispod Studentskog trga i u Ulici Strahinjića Bana, na dva podzemna nivoa. Činjenica je i to da su naši ljudi "specifični". Važnije im je da žive u centru grada, dajući velike sume novca, a voze zastavu 101 i još očekuju mesto za parkiranje. Sve obrnuto od logičnog. Centar grada u drugim delovima sveta služi za posao, a živi se na periferiji – kaže Vujanić.
Već duže vreme postoji i ideja da se putničkim automobilima zabrani ulazak u centar grada, koji bi služio samo vozilima gradskom prevoza. Vujanić slikovito objašnjava da je to divna ideja, poput Platonove "Države". Dobro zvuči na papiru, ali nije izvodljivo.
– Ponavljam, gradnja metroa bi puno pomogla, ali samo za izgradnju jedne linije potrebno je četiri godine. Poznata su nam iskustva evropskih gradova kada je zabrana ulaska automobila u centar grada u pitanju. Toga su se prvo setili u Belgiji, tako što će ulaz biti dozvoljen samo za vozila u kojima ima više od dve osobe – veli Vujanić.
S. Stamenković
[objavljeno: 06.12.2006.]
.jpg)
