Izvor: Večernje novosti, 03.Maj.2015, 14:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sad unuci vode bake i deke u obdaništa

U POVEĆOJ, lepo uređenoj i dobro osvetljenoj prostoriji dva spojena stola "zasuta" drvenim bojicama, flomasterima i voštanim bojama. Za njima sede Bogdana, Paulina, Jovanka, Slavka, Mira, Marija i dve Milke. Složno i veselo pevuše i precizno boje crteže u dečjim bojankama. Ova slika ista je kao i u svakom vrtiću, osim što najmlađa "slikarka" ima 66, a najstarija 92 godine! Sve one korisnice su usluga vrtića za bake i deke! Kao da se potvrđuju Sofoklove reči da "čovek koji stari opet >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << postaje dete". Reč je o dnevnom boravku za stare "Naše treće doba", jedinom ne samo u Beogradu nego i u Srbiji. Ipak, sama formulacija "vrtić za stare" izaziva nedoumice i otvara brojna pitanja. - Tako ga nazivamo jer radi po istom principu kao vrtići za decu - objašnjava Vida Đurović, socijalni radnik ove ustanove. - Svakodnevno, osim vikendom, ovde dolaze u 7 i ostaju do 19 časova, kada ih naš vozač vrati kući. Nazivamo se i vrtić za stare i da bismo se razlikovali od klubova penzionera. Jer, iako je u oba slučaja reč o otvorenom sistemu socijalne zaštite, klubovi penzionera su sasvim drugačije organizovani od dnevnog boravka. Rade isključivo sa pokretnim i polupokretnim bakama i dekama kojima je potrebna neka pomoć. - Većina njih se oporavlja posle moždanog udara ili su u početnoj fazi demencije. Oni jesu funkcionalni i mogu da učestvuju u aktivnostima koje im organizujemo, a ipak im je potrebna pomoć da, na primer, lekove i hranu uzmu na vreme - naglašava Đurovićeva.IMAJU DOZVOLU Naš dnevni boravak za stare dozvolu za rad dobio je marta 2012. godine od Gradskog sekretarijata za rad i socijalnu politiku Beograda. Licencu još nemamo, jer za ustanove poput naše nisu doneti neki standardi za licenciranje. Osim toga, proces licenciranja je tek počeo i trajaće do kraja 2016. kada je i zvanično rok da licencu dobijemo - kaže Vida Đurović. U klubove, po rečima naše sagovornice, svakodnevno ili povremeno idu vitalni i aktivni stari, željni druženja, pa i odlazaka na izlete van grada. Dnevni boravak za stare je, tvrdi, ipak, specifičniji. Za 21.900 dinara mesečno korisnici imaju dva obroka, doručak i ručak, i dve užine, a o njima brine i stručno osoblje. - Tokom 12 sati, koliko su sa nama, organizujemo im mnogobrojne aktivnosti, kvizove, razne igre znanja, likovne i muzičke radionice, a ako je potrebno i rad sa fizioterapeutom. Sve ove aktivnosti posebno su značajne za korisnike u početnoj fazi demencije, jer iskustvo pokazuje da im ovakva svakodnevica koliko-toliko usporava bolest. Dan im je apsoulutno ispunjen, a njihovi najbliži mogu da budu potpuno mirni i da se posvete poslu i drugim obavezama - kaže naša sagovornica. O dvadesetak starih koji dolaze u ovaj beogradski vrtić brinu socijalni radnik, fizioterapeut, negovateljica, radni terapeut i medicinska sestra. Po potrebi u ustanovu dolazi i lekar opšte prakse, a kada je neophodno obezbeđen im je i pregled lekara specijaliste, kao i laboratorijske analize. Da im je u dnevnom boravku mnogo bolje nego da samuju kod kuće tvrde i Beograđani Mirko i Branislav. Dok igraju domine, uz osmeh kažu da "nemaju mnogo godina, ali da pamte odavno". - Obojica smo "ozbiljno" zagazili u devetu deceniju, a ovde se družimo više od dve godine - pričaju. - Posle kafe i doručka igramo domine, šah ili "ne ljuti se čoveče". Čitamo novine i pročitano komentarišemo. Razmenimo mišljenja. Nama je, znate, ovo druženje spas! Vidimo čoveka, čujemo živu reč, a to u starosti mnogo znači. Ovako misli i Bogdana koja je u "vrtić" došla pre dva meseca. Otkako je došla, tvrdi, da je potpuno živnula. - Moj sin je smatrao da nije dobro da tokom dana samujem, jer sam i detinjstvo provela sama - kaže Bogdanka. - Druženje mi prija, a sve što radimo potpuno me opušta. Vreme nam brzo prolazi, lepše nego što sam očekivala. Raduje me što ćemo čim prođe 1. maj sređivati našu baštu i saditi cveće. Radićemo nešto korisno, a to znači da nam ne nedostaje poleta, jer niko ne može biti toliko star kao oni koji su potrošili entuzijazam. A mi naš nismo. NEMAJU VALIDNU LICENCU Dnevni boravak za stare koji pruža i medicinsku negu korisnicima, kako saznajemo, zasad je novina i ne postoji nijedna takva samostalna državna ustanova van gerontoloških centara. - U našem sistemu socijalne zaštite uslugu dnevnog boravka starih finansiraju lokalne samouprave - kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. - Budući da po ranijim propisima izdavanje dozvola za rad dnevnim boravcima nije bilo u nadležnosti našeg Ministarstva, ne postoji evidencija o broju i rasprostranjenosti dnevnih boravaka za stare u Srbiji. Od maja 2013, kada je započelo licenciranje, svi pružaoci usluga licencu za rad moraju dobiti do maja 2016. Do sada, licencu je dobilo devet dnevnih boravaka, ali za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i poremećajem u ponašanju. Nije izdata nijedna licenca za uslugu dnevnog boravka za starije.

Nastavak na Večernje novosti...