Izvor: Blic, 30.Jul.2017, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STRAŽARI SA MOSTA NA LIDU Raskomoćeni kupači radoznalo posmatraju vojnike, a evo šta sve oni rade na ostrvu
Stacionirani nadomak centra grada, a ipak odsečeni od gradskih dešavanja, vojnici Prvog pontonirskog bataljona leti žive i rade u logorskim prostorijama Lido, sa zaduženjem da jedini prelaz ka Velikom ratnom ostrvu svakodnevno održavaju bezbednim i čistim.
Pontonski most nosivosti od 20 tona, trenutno dug 345 metara, zahteva danonoćnu obazrivost vojnika čiji se redovni zadaci ogledaju u dotezanju i otpuštanju sidrilnih sajli, spojeva i spojnica, čišćenju nanosa, dotezanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ograde i postavljanju znakova upozorenja. S vremena na vreme, gosti kupališta prirede im i poneki posao više.
- Bilo je ljudi koji ne znaju da upravljaju plovilima, pa se zalepe za most. Oni misle da će se lako odlepiti, ali na kraju ipak moramo da izađemo i pomognemo, jer je voda jaka i lako ponese čamac. Skoro se dogodilo i da se plovilo zapalilo, pa smo i tu intervenisali. Dešava se i da roditelji izgube decu dok se kupaju i obrate nam se za pomoć, a gubljenje ličnih karti i dokumenata skoro je svakodnevno - objašnjava desetar Miloš Obrenović, jedan od 15 pontonira Rečne flotile dežurnih na Lidu.
Vojnici pričaju da se, iako je most otvoren od osam do 20 sati, uvek pojave zalutali sugrađani van "radnog vremena", najčešće zaljubljeni parovi koji romantično veče žele da provedu baš na Lidu, a oni drskiji upuštaju se u preplivavanje s obale na obalu, iako je zabranjeno. Ali ako zanemarimo sitne incidente, posetioci koje na ulazu u kupalište dočekuju zastava i vojnici uvek prijatno reaguju kada vide stražare u maskirnim uniformama i hvale ih.
- Ribolovac sam, zaljubljen sam u Lido, a od kad je vojska počela da postavlja most nemamo primedbi. Naprotiv, u svemu nam izlaze u susret, nije bilo problema što se tiče bezbednosti ili čega drugog, srećni smo dok je vojska tu jer nas čuva. Znamo na koga možemo da se oslonimo - kaže sugrađanin Miroslav Radovanović.
Zbog potreba održavanja i čišćenja vojnici su opremljeni i svojevrsnim plovnim parkom.
- Trenutno imamo dva motorna vozila, dva aluminijumska čamca sa vanbrodskim motorima i osam remorkera. Tokom čišćenja mosta, najčešće se koristi uzvodni remorker, zatim pontoniri koji čiste palubni deo mosta i čamac za spasavanje, takozvani slučajni čamac, koji služi za eventualno spasavanje vojnika koji upadne u vodu. Most se ovde postavlja od 90-ih godina, a dužina varira od vodostaja. Preko njega prelaze i kamioni, vozila javnih preduzeća, ali i sva ostala za koja imamo dopis da ih pustimo - kaže kapetan Predrag Živanović.
Logorske prostorije sadrže sve elemente potrebne za normalan život, ali dan pontonira na Lidu nimalo nije lak, naročito u tropskim danima, kada ni hlad ni brčkanje u Dunavu ne pomažu mnogo.
- Počinje se od vojničkog ustajanja u šest, sređivanja i brijanja, potom kafa i doručak, a onda obaveze na mostu. Sve mora da bude spremno do osam, kada turisti krenu da prelaze. Postavka je malo teža, jer dosta zavisi od reke i za to nam treba četiri, pet sati. Most mora da ima svoju osu, da se sve to učvrsti i vodi računa o svakom potezu, a sklanjanje delova konstrukcije nam je već rutina. Ovde smo po 24 sata, a smena nam traje tri nedelje. Danju je lakše, prolaze ljudi, prolazi vam vreme, a noću nema nikog, pa ste na dežurstvima prepušteni sam sebi, ali i to prođe - kaže desetar Miloš Obrenović.
Atrakcija za posetioce
- Ljudi su zadovoljni, jer da nema mosta ne bi se kupali. Priđu nam, popričaju, dolaze nam čak i neki koji su ranije bili u ovoj jedinici, pa nam prepričavaju kako je nekada bilo. Zanimljivi smo ljudima, deci pogotovo, ona nas i najviše vole i uvek traže da se fotografišu s nama - kaže desetar Miloš Obrenović.
Vreme i Dunav diktiraju obaveze
Promenljivi i često nezahvalni vremenski uslovi diktiraju i radove na održavanju od sredine juna do početka septembra, koliko most obično bude na tom mestu.
- Sve zavisi od situacije na vodi. Da li je potrebno da se most otvori da bi ti nanosi prošli ili se čišćenje obavlja ručno zavisi od datog stanja. Bilo je situacija da su ljudi od četiri popodne do tri ujutru bili na mostu i čistili nanose, smeće i velika debla, posebno opasna za bezbednost konstrukcije – ističe kapetan Predrag Živanović, dodajući da nije retkost ni da Dunavom doplove i leševi raznih životinja, od ptica i pasa do teladi.
.jpg)
