Izvor: Politika, 24.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat dveju ruža
Ugledao sam ga kod kontejnera u našoj ulici. Skupljao je karton koji je uredno slagao na kola manjeg gabarita u koja je bio upregnut poni. Žiku sam upoznao još dok je radio u "Gradskoj čistoći" i pomogao mi da se ratosiljam starog nameštaja. Obradova se susretu sa mnom. Pozvah ga da u hladovini popušimo po jednu cigaretu. Rekoh da bi trebalo i ponija da skloni sa sunca.
– Ovi tvoji se ugledali na one prave kriminalce, pa su počeli da se obračunavaju kao mafioze – gađah Žiku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz neba pravo među rebra, aludirajući na nedavni obračun "divljih" cvećara na platou ispred glavnog ulaza u Novo groblje.
– Sve ih poznajem, to je bio obračun dveju porodica. U igri su velike pare koje donosi prodaja na tom mestu. A iza toga se valjaju i neke ljubavne afere. Pokušao sam da smirim situaciju, ali nisam uspeo. Ostalo mi je da budem samo posmatrač – gotovo snebivajući se reče Žika.
– To mi liči, budući da je reč o obračunu među cvećarima, na jedan mnogo daleki događaj u istoriji poznat kao "rat dveju ruža". Sredinom petnaestog veka u Engleskoj su se vodile dinastičke borbe oko prestola i to između domova Lankastera i Jorka. Rat je nazvan po tome što su Jorkovi u svom amblemu imali belu, a Lankasterovi crvenu ružu. Čini mi se da je plato ispred glavnog ulaza na Novo groblje tron za koji se bore te dve porodice koje poznaješ, jer čujem da se tamo kao od šale dnevno obrne pazar i do 20.000 dinara. To, bogami, nije za potcenjivanje – održah mali čas istorije Žiki između dva dima.
– Je li, bogati, i šta je bilo s tom belom i crvenom ružom ili kako se već zovu ti Englezi? Baš si me zainteresovao.
– Pa, obe porodice su imale isto poreklo od Edvarda Trećeg. Lankasterovi su držali presto od 1399. godine, ali je došlo do haosa kada je na tronu bio Henri Šesti, pa je tokom jednog njegovog napada ludila 1453. iskorišćena prilika da na vlast dođe vojvoda od Jorka...
– Jooj, pa to je nemoguće, kao da se istorija ponavlja. To prodajno mesto kod glavnog ulaza, još pre dvadeset godina, čuvao je za sebe Pera koji se toliko nafatirao love, da je pobesneo. Mislio je da mu je sve dozvoljeno. A svi smo znali da do tog mesta nije došao slučajno, jer mu je brat od strica Mika imao odlične veze u gradu, pa i u samim "Pogrebnim uslugama". Pošto se više nije moglo živeti od Perinog terora, maltretiranja, pijanstva, Mikin najstariji sin Jova jedne noći sačeka Peru i dobro ga izlema, toliko da bar mesec dana nije mogao da bude ispred Novog groblja. Tako su Mikina deca stvorila šansu da počnu da prodaju cveće i tako se ogrebu za neki dinar – raspriča se Žika tražeći mi još jednu cigaretu, jer mu se baš divanilo.
– E, ali se Henri Šesti oporavio od ludila i bio spreman na osvetu. Ubrzo se vratio na presto...
– Ovo je neverovatno, neverovatno! Znaš li ti da se i Pera oporavio posle dva meseca. Doveo je neke svoje apaše i jednog dana raspališe motkama po Jovinoj i glavama njegove braće i sestara. Krv do kolena. Pobegoše Mikina deca glavom bez obzira. Osta iza njih razbacano cveće, i bele i crvene ruže. Molim te, kaži mi šta je dalje bilo u toj engleskoj istoriji – setivši se tog događaja poče Žika da se smeje na sav glas.
– Šta bi moglo drugo da se desi nego da se rat dveju ruža nastavi. Osveta za osvetom. Jorkovi su uspeli 1461. godine da na presto dovedu Edvarda Četvrtog, ali se ni Henri Šesti nije dao. Da bi ga umirili za večita vremena, ubili su ga u Londonskoj kuli 1471. godine... – e, ovde napravih manju dramsku pauzu, pošto je već pala jedna glava.
– Ma, ti mene zafrkavaš!? Pričaš o mojim prijateljima, o tim našim porodicama, a govoriš mi kao da se nekada davno događalo u Engleskoj. Ovo ti kažem zato što su Mikini sinovi iskoristili svadbu kada im se ženio neki rođak, pa su Peru pijanog, koji je takođe bio prisutan na slavlju, odveli do poljskog klozeta a da to niko ne primeti, odvalili daske sa sedišta i gurnuli ga u septičku jamu – kazivao je Žika i s nevericom gledao u mene.
– Bogami, rat bele i crvene ruže se dugo još vodio. Kada je Edvard Peti trebalo da sedne na presto umesto Edvarda Četvrtog, pojavi se brat ovog potonjeg, dasa Ričard Treći koji reče svom nećaku: "Briši, mali, sa trona, nisi ti za to!" Em što otera Edvarda Petog i njegovog mlađeg brata da bi ih kasnije ubio, em od Ričardovih, iz doma Jork, više niko nije smeo ni da pomene pretenzije na vlast – tu zastadoh gledajući u Žiku i pitajući se da li on išta od svega ovog razume.
– Tako su i Mikini među sobom povadili oči. Svako je mislio da je plato ispred glavnog ulaza u Novo groblje njegov i drugima nije dao da prismrdi. Stojan, Mikin srednji sin, ličio je na Tarzana, stao bi tamo i sa visine nadgledao prodaju cveća. To je bio Mikin Ričard Treći, jel′ tako? – upita me Žika.
– Otkud, Žiko, da ja to znam. Ja ti pričam istoriju, a ti mi kažeš da govorim o tvojim prijateljima. Ni meni nije sve jasno. Ričard Treći nije dugo vladao, pošto se među "crvenim ružama", Lankasterovima, uzburkaše duhovi. Henri Tjudor ili u istoriji poznatiji kao Henri Sedmi na Bosvortskom polju ubi Ričarda Trećeg. Objavi da rat između bele i crvene ruže prestaje. Oženi neko momče Lankasterče sa devojkom iz doma Jork, pa tako učvrsti vezu dve dinastije. Jorkovi su pokušali još jednom nešto da izmene, kao nešto se pobunili, ali ih je Henri Sedmi sredio dok si rekao britva, moj Žiko – oglasih drugaru kraj časa istorije.
– Ovi se moji i dalje tuku, nije pomogla ni Perina smrt, a ni ženidbe i udaje između članova dveju porodica. Bilo bi možda sve u redu, da jedna mlada i lepa žena iz Perine familije nije oteta sa svojim detetom i odvedena u odaje jednog kabadahije iz Mikine porodice. Nego, da te pitam nešto na kraju: jesu li moji prijatelji, pa i ja, Englezi?
– Izgleda – odgovorih kratko Žiki.
Ferid Mujezinović
[objavljeno: 24.06.2007.]
