Izvor: Politika, 18.Jun.2011, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad na skeli kao hod po žici
Od ukupnog broja povreda na radu, čak 75 odsto se dogodi u građevinskoj delatnosti. – U najvećem broju slučajeva, povređuju se radnici između 36 i 55 godina, a uglavnom stradaju ruke, noge i delovi kičmenog stuba
Na beogradskim gradilištima, od početka godine, poginula su dva radnika, a teško je povređeno njih 28. U poređenju sa istim periodom lane, to je jedna smrt manje, ali i tri teške povrede više.
Evidentno, inspekcijski nadzor nijeznačajno poboljšao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stanje na mestima gradnje. Od 1. jula uvode se koordinatori za bezbednost u fazama projektovanja i izvođenja radova, a njihovo angažovanje biće dužnost investitora. Do sada je to bila obaveza izvođača radova. Da li će ova uredba, usklađena sa standardima EU, uspeti da smanji nesreće na gradilištima, koje se na njima dešavaju češće nego na bilo kojem drugom radnom mestu, videće se na kraju građevinske sezone.
Od ukupnog broja svih povreda na radu, čak 75 odsto se dogode u ovoj delatnosti. Do maja ove godine, od 2.045 osoba koje su radile bez ugovora o radu, 173 je zatečeno na gradilištima.
– Angažovanje osobe koja se brine za bezbednost na mestima gradnje i kupovinu opreme za ličnu zaštitu,većina poslodavaca je posmatrala samo kao trošak. Zato su nesreće bile neminovne – smatra dr Zoran Grbović, specijalista medicine rada. Prema njegovim rečima, povrede se dešavaju i zato što se zdravstveno stanje radnika, posebno onih koji su angažovani na visini, ne kontroliše jednom godišnje.
– Slanje radnika na periodične lekarske preglede sluha, vida, ravnoteže, srca i krvnog pritiska obaveza je svakog poslodavca. Njihova dužnost od 2007. godine je da imaju akt o proceni rizika, a toga se pridržava samo nekolicina poslodavaca. Na osnovu tog akta određuju se radna mesta sa povećanim rizikom i šta osoba koja obavlja takve poslove mora da ispuni. Ako se toga ne pridržavaju, kako da poslodavci znaju koga i kada treba da pošalju na kontrolni pregled– kaže Grbović.
Predrag Peruničić, direktor republičkog Inspektorata za rad, upozorava da ljudi, koje poslodavac uposli na mestima gradnje, nisu stručno osposobljeni za posao koji obavljaju.
– Često nemaju iskustvo za rad i kretanje na građevinskoj skeli. Koriste merdevine koje su sami izradili i one ne zadovoljavaju propisane norme. Zato ne čudi što se znatan broj povreda na gradilištima dogodi prilikom pada sa merdevina, ali i u toku krovopokrivačkih i limarskih poslova – objašnjava Peruničić.
Nezgode su najučestalije u prvoj smeni. U najvećem broju slučajeva, povređuju se radnici između 36 i 55 godina, a uglavnom stradaju ruke, noge i delovi kičmenog stuba.
Priučeni građevinci su po pravilu angažovani „na crno”, obično ne prolaze neophodnu obuku i ne koriste zaštitnu opremu. Zato i spadaju u najrizičniju grupu, kada je reč o povredama na radu.
Duško Vuković, predsednik sindikata građevinarstva Srbije, smatra da se svake godine broj takvih uposlenika povećava, a od 110.000 ljudi, koji rade u ovoj grani privrede, i do 40 odsto nema ugovore o radu.
– Poslodavci koji poštuju zakon imaju veće troškove od onih koji ga krše i pri tom prolaze nekažnjeno, jer inspekcija nema dovoljno kapaciteta ili je bolećiva prema preduzimačima – gledanje kroz prste pravda se ekonomskom krizom. Veliki problemi su i blage kazne i to što postupci pred sudom zastarevaju – objašnjava Vuković.
D. Mučibabić
-----------------------------------------------------------
„Doviđenja, ima ko hoće”
Sindikati savetuju radnicima da odbiju posao ako im poslodavci ne daju zaštitu opremu, poput šlema, rukavica, cokula sa tvrdim đonom.
– Ali, kada tako postupe, poslodavac im kaže: – Doviđenja, ima ko hoće. Da ne bi ostali bez izvora prihoda ljudi pristaju da rade na crno za 35.000 dinara mesečno. U to je uračunato oko 240 radnih sati, topli obrok i karta ako radnik nije iz Beograda – kaže Vuković. -----------------------------------------------------------
Kazne od 10.000 do milion dinara
Poslodavcima, ali i radnicima koji krše Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, zaprećeno je novčanim kaznama od 10.000 do 1.000.000 dinara.
Najveća globa, od 800.000 do 1.000.000, predviđena je za poslodavce – pravna lica, koja radni proces ne organizuju tako da zaštite živote i zdravlje zaposlenih ili ne obezbede finansijska sredstva za preventivne mere. Za taj prekršaj propisana je kazna od 40.000 do 50.000 dinara za direktora, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. Privatni preduzetnik koji načini taj prekršaj rizikuje da izgubi od 400.000 do 500.000 dinara.
Kazna za zaposlene koji ne koriste zaštitne rukavice ili opasač za rad na visini, iznosi od 10.000 do 20.000 dinara.
-----------------------------------------------------------
Najčešći uzroci povređivanja građevinaca
rad na neobezbeđenoj visini
nepropisno montirane skele
neobezbeđeni iskopi
nekorišćenje zaštitnog šlema i opasača
neosposobljenost za bezbedan rad
nepažnja i nedovoljna koncentracija
objavljeno: 18.06.2011
