Izvor: Politika, 29.Apr.2010, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi udar na krpelje
Suzbijanje prenosnika lajmske bolesti počinje danas. – Lekarima se već javljaju ljudi iz svih delova grada
Dok čekamo komarce, mada izveštaji tvrde da su i oni počeli da se pojavljuju u pojedinim delovima grada, već napada jedna vrsta krvopija – krpelji. Avala, Košutnjak i Topčider su u toku marta i aprila bili stalno na vrhu liste „najzasejanijih” prenosnicima lajmske bolesti, dok im se još nekoliko područja pridruživalo na spisku i bilo potiskivano onima gde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se napast u međuvremenu namnožila. Prosečno, oko 22 odsto krpelja zaraženo je bakterijom koja izaziva lajmsku bolest a do sada su ugrizli više od 150 osoba. Prva akcija suzbijanja tih parazita zakazana je za danas.
– U ovom navratu obradićemo Adu Ciganliju, Topčider, Hajd park, Spomen-parku „25. maj”, zelene površine u ulicama Stjepana Filipovića i Ljutice Bogdana, oko Šehera i u Banjičkoj šumi i okolini, Košutnjak, Miljakovačku šumu i park na Miljakovcu. To je površina od oko 520 hektara. Krećemo od centralnih gradskih područja i potom ćemo napredovati ka daljim delovima Beograda. Ovo je prvi put da će sekretarijat za zaštitu životne sredine biti nadležan za tretman u 16 opština, na površini od 10.000 hektara – kaže Olivera Vukićević-Radić, načelnik odeljenja za monitoring u sekretarijatu.
Vlaga koja je cele zime pritiskala glavni grad potpomagala je razvoj krpelja a prijaju im i sadašnje temperature od dvadesetak stepeni, tako da bi, ako se ovakvo vreme nastavi, i oni mogli imati „svoj piknik” kada izletnici izađu u prirodu na prvomajski roštilj. Muke s njima će se sigurno, kao i svake godine, nastaviti do kasne jeseni, a najviše će ih biti u junu. Već u martu je zabeleženo mnogo ovih parazita. Među prvima na udaru su bili Mirijevci, koji se već javljaju sekretarijatu da traže odbranu od napasti.
Dr Nevenka Pavlović, epidemiolog Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje, kaže da se za savet javljaju ljudi iz svih delova grada.
– Važno je da ljudi čim dođu iz šetnje pregledaju garderobu i kožu na celom telu. Nisu svi krpelji zaraženi, ali kada ujede čoveka, ne zna se da li je reč o onom koji nosi opasnu bakteriju ili ne. Zbog toga je važno pravilno vađenje ovog parazita – naglasila je dr Pavlović.
Bolje je da krpelja izvuče stručna osoba u ambulanti ili u domu zdravlja, ali to može da se uradi i u kućnim uslovima ako neko ne može da ode do lekara.
– Pre vađenja, ubodeno mesto ne sme da se premazuje ni alkoholom ni kremama. Ako deo usnog aparata krpelja ostane u rani, čovek ne sme to sam da dira već mora da potraži doktora. Ljudima savetujemo da paze mesto uboda i reaguju ako se pojavi kružno crvenilo. Mogući su i drugi simptomi oboljenja, kao što su osip, bolovi u zglobovima, vrtoglavica, glavobolja i povišena temperatura – dodala je dr Pavlović.
Bolest napada kožu, zglobove, nervni sistem i srce. Ako se ne leči na vreme, može izazvati zapaljenje moždanih opni i srčanog mišića. U najgorem slučaju, posledice su trajno oštećenje zdravlja.
Ukoliko vreme dozvoli, pošto je preparat takav da nije efikasan po kišnom vremenu, sekretarijat će nastojati da što brže nastavi akciju i u delovima grada koji nisu u planu za prvi tretman. Važno je pokriti veliko područje u kontinuitetu, inače se krpelji prošire i na „očišćenu” površinu.
V. V. – D. D. K.
[objavljeno: 29/04/2010]
.jpg)
