Izvor: Blic, 18.Jan.2010, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pričaju na srpskom, pevaju na kineskom
Deca koja idu u novobeogradske vrtiće „Srna“ i „Istok“ znaju kako se kaže „zdravo“ na kineskom jeziku, da u dalekoj Kini „kau“ znači „kuca“, a poznate su im i pesmice koje tamo pevaju njihovi vršnjaci. Ne, ovi mališani nisu dobili mogućnost da uče još jedan jezik u vrtiću već imaju „učitelje“ - četiri drugara, čijim venama teče ista krv kao i Brus Liju.
Mali Kinezi su u stvari Beograđani, rođeni u gradu u kojem su njihovi roditelji došli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da rade. Pošto su mame i tate u međuvremenu rešili da ostanu u Beogradu, želja im je da se njihova deca što pre uklope u zajednicu, pa su ih upisali u vrtiće relativno blizu Tržnom centru u bloku 70 u kojem imaju lokale. Osim egzotičnih crta lica i odličnog poznavanja kinekog jezika, ni po čemu se ne razlikuju od ostale dece. Razumeju srpski, ali najbolje ga priča najmlađi trogodišnji Mihajlo, dete iz mešovitog braka.
ZOVEM SE MIHAJLO
- Zovem se Mihajlo Mitrović. Moja mama je iz Kine i zove se Kuj Me, a tata Vlada je iz Beograda kao ja. Imamo malu kuću, a baba Goca i deda Nole veliku. Deda je smešan, nema zube – zakikota se trogodišnjak, kojeg svi zovu Mimi, pa „kao navijen" nastavlja sa pričom.
- Igram se najviše sa gumenim životinjama. Ja sam majstor, imam čekić kojim lupam po stolu. Volim da pomažem u kuhinji. Mama kuva ručak, tata pravi srpsku salatu, a ja posle perem suđe – priča Mimi dok ljubi najbolju drugaricu Mašu, koja se rasplakala zbog gužve. Mali Pavle se predstavlja kao Mimijev najbolji drug „sa kojim voli da se igra i sa kojim se nikad nije posvađao".
VEN KAJ NAUČILA SRPKI
Za razliku od Mimija, ostali Kineščići srpski pričaju samo u vrtiću. Ven Kaj Ksi Jang (3,5), koju drugari zovu Ana, nije znala ni reč srpskog kada je krenula u vrtić pre godinu i po dana. Ništa nije razumela. Ali, pošto njena mama dobro govori naš jezik, a i zahvaljujući vaspitačima i drugarima iz grupe, dosta je naučila i sada se odlično sporazumeva. Nismo je, na žalost, upoznali, jer je otputovala u Kinu na proslavu kineske Nove godine.
Godinu dana starija od Mimija i Venkaj, Čen Vej je prilično stidljiva. Osim što je pritrčala i zagrlila me kada smo ušli u sobu, od nje više nismo čuli ni reč.
- Čen razume srpski, mnogo više zna nego što hoće da govori. Srpske reči koristi samo kad joj nešto treba. Recimo, pokaže na krevet i kaže „spava" ili ka stolu i kaže „crta". Iako ne razumemo kineski, znamo dečje potrebe, pa pretpostavimo šta želi – kaže vaspitačica Neda Čavić dok se Čen igra sa drugarima na podu sobe. Mala Ksenija je bila raspoložena za priču o svojoj kosookoj drugarici.
- Ja se najviše družim sa Čen. Dobra je devojčica i uvek ima zanimljive punđe. Ona je iz Kine, malo priča. Nije ni važno, samo sednemo i igramo se sa kockama, to voli. Ona mene uči kineski, ja nju srpski. Naučila sam je kako se ko od nas zove, šta je automobil, minđuša – nabraja četvorogodišnja Ksenija.
U VRTIĆU SRPSKA,
KUĆI KINESKA HRANA
Branka Knežević, rukovodilac vrtića „Srna" kaže da ova tri mališana redovno dolaze u obdanište, a da bi se lakše i brže uklopili, zaposleni u vrtiću ih ni na koji način ne izdvajaju, što zbog njih što zbog druge dece. Planiraju i da naprave mališanima čestitke za Kinesku novu godinu, koja ove godine pada 13. februara. Baš na dan kada je rođena Čn Šin Ji, koja se u septembru pridružila predškolcima u vrtiću „Istok". Njeni roditelji su odustali od povratka u Kinu, jer devojčica tamo dobija strašnu alergiju.
- Imam drugo, lakše ime – Minja. Mnogo mi se sviđa Beograd, ima najlepše parkove. Volim što ću ovde ići u školu, jer imam mnogo drugarica. Vaspitačice su super. Sa njima crtamo, pišemo slova, pevamo. Nije mi teško da pričam srpski, mada mi je kineski lakši. Znam mnogo srpskih reči, ali ih ne pišem dobro. Naučiću u školi – priča Minja i trči kod drugova, koji je zovu u kolo. Njena vaspitačica Ljilja Macut kaže da Minja zna azbuku, ima najuredniju radnu svesku i da je vrlo kreativna.
Mame i tate ovih mališana nisu imali nikakve prohteve osim upozorenja Minjinih roditelja da devojčica ne sme da jede baš svu hranu.
- Kući jedem kinesku, a u vrtiću srpsku hranu. Najviše volim da jedem meso i salatu „na oba načina". Jedino ne smem da jedem ribu, jer mi izađu tačkice po licu – kaže Minja, koja je nedavno od druga dobila pozivnicu za prvu srpsku, dečju žurku. Minjina mama je potom rešila da, na isti način, u igraonici proslavi sedmi rođendan svoje ćerke. Svi iz njene grupe su rekli da će doći.
Tetka iz Jagodine
Kada je jednog dana Minju u vrtić dovela kineskinja tetka, vaspitačica Ljlja ju je pitala „kada su im došli gosti iz Kine?".
- Došli su juče, i nisu iz Kine, nego iz Jagodine! –odgovorila je devojčica.
Veliko interesovanje
- Mnogo je zainteresovanih Kineza koji dolaze i raspituju se kako mogu da upišu dete kod nas. Obično se okupe kad održavamo prolećne i jesenje karnevale i dopadne im se šta naša deca uče – navodi Branka Knežević, rukovodilac vrtića „Srna" u koji su išla još dva mala Kineza, koji su se ipak vratili u Kinu.
.jpg)
