Izvor: Blic, 28.Jan.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po litar mleka u hipermarket
Bakalnice i male prehrambene radnje u Beogradu svakodnevno odumiru. Sa pojavom hipermarketa, veliki lanci su neke od svojih radnji pretvorili u butike, banke, parfimerije. Veliki broj malih privatnih radnji se ugasio ili pretvorio u menjačnice, kladionice, radnje „sve po 95". U svemu tome najviše ispaštaju potrošači koji zbog nedostatka malih radnji u svom komšiliku često nemaju gde da nabave hleb, meso ili mleko.
Zatvaranja velikog broja prehrambenih radnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najviše osećaju stanari centra grada, koji su do pre nekoliko godina unazad svakodnevnu kupovinu obavljali maltene čim izađu iz zgrade. Od Slavije do Ulice kneza Miloša ranije je na svakih stotinak metara postojala prodavnica prehrambenih proizvoda. Hleb, mleko i ostale potrepštine u centru grada mogle su se pazariti i u prodavnicama u General Ždanovoj, u Ulici Srpskih Vladara, i u Knez Mihailovoj. Danas građani koji žive u ovim ulicama u komšiluku imaju butike, banke i kafiće, mogu da biraju i najnovije modele automobila, ali im je postalo suviše komplikovano da dođu do mesa.
-Svake nedelje odlazim sa dečkom u „Rodić" ili „Tempo". Tamo pokupujemo sve što nam je potrebno za svakodnevnu higijenu i ishranu. Ne znam kako bih to sve nabavila u kraju u kom stanujem - kaže Anja Vuletić (32) iz Kralja Milana.
Slične probleme imaju stanari Dedinja, Karađorđeve ulice, ali i Zvezdarci koji stanuju na potezu od „Kluza" do Malog Mokrog Luga. I njihove radnje u kojima su se ranije snabdevali su nestale, pa zbog hleba, novina i ostalih sitnica često treba da pređu i po nekoliko kilometara.
- Nije ni čudo što se zatvaraju, došlo je drugačije vreme. Ranije su vrata moje radnje uvek bila širom otvorena, jer se red mušterija protezao do ulice. Sa pojavom hipremarketa sve se promenilo. Mušterije i kad dođu kupe samo hleb, mleko i jogurt. Po neko uzme dve banane ili pomorandže za doručak, neki sok i to je to. Ne pamtim kad je neko došao u veću kupovinu. Zbog toga su mi rafovi poluprazni, jer nemam s čim da nabavim robu. Propadosmo!- priča Vera Maksimović, vlasnica marketa „Verko" u 27. marta, jedna od retkih privatnika koja se i dalje bavi trgovinom.
Svesni da se stanje na tržištu u mnogome promenilo, i da su neki delovi grada kada je snabdevanje u pitanju neopravdano zapostavljeni, Sekretarijat za privredu je potpisao ugovor sa Ekonomskim fakultetom, koji u narednom periodu treba da izradi Strategiju razvoja trgovine u Beogradu. Na čelu tima za izradu Strategije stoji profesor Ekonomskog fakulteta dr Stipe Lovreta.
- Ključne promene koje se javljaju u svim zemljama ispoljavaju se u koncentraciji trgovine i trgovinske mreže, ali i njenom vertikalnom povezivanju sa proizvođačima. Posebno težište se stavlja na intenzivnom razvoju velikih trgovinskih kompanija i s tim u vezi velikih trgovinskih kapaciteta kao što su šoping centri, hipermarketi, „keš end keri" centri, diskontni centri i ostali moderni maloprodajni objekti. Kao rezultat tih procesa smanjio se broj trgovinskih subjekata kao i prodajnih objekata - kaže profesor Lovreta.
Ilustracije radi profesor Lovreta objašnjava da u većini zemalja EU samo pet najvećih preduzeća obavlja dve trećine ukupnog prometa prehrambenih proizvoda. Od toga samo dva odsto od ukupnog broja objekata obavlja preko dve trećine prometa prehrambenih proizvoda.
- Rešenje za ovakvu situaciju je stvaranje određene ravnoteže u smislu da na tržištu postoje i jedni i drugi. Tu se postavlja pitanje kako? Mali teško da mogu da opstanu u direktnoj konkurenciji sa velikim na istoj lokaciji, ali zato mali mogu da popunjavaju tržišne praznine. Oni treba da se povezuju kroz stvaranje nabavnih grupa - objašnjava Lovreta.
Ravnomerno snabdevanje grada
U Strategiji razvoja trgovine Beograda ćemo voditi računa da svi delovi Beograda budu ravnomerno snabdeveni. Pre toga moramo sagledati postojeće stanje, na osnovu koga ćemo rukovodstvu grada i opština predložiti politiku kako da usmeravaju prostroni razvoj trgovinske mreže koji treba da obezbedi ravnomeran raspored trgovina na području grada u interesu svih potrošača. Kad to kažem mislim da će svaki deo grada imati prbližan broj i malih i velikih objekata između kojih će postojati zdrava konkurencija - objašnjava Lovreta.
