Izvor: Večernje novosti, 14.Maj.2015, 12:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plaže iz bakinog albuma

BEOGRAD je evropski grad koji ima retku privilegiju da ga istovremeno krase dve velike reke. Nekada su na njihovim obalama bila dragocena kupališta, koja su pomagala stanovnicima prestonice da "preguraju" letnje vrućine. - Na Savskom pristaništu na koje danas pristaju kruzeri, veliki brodovi kojima stranci stižu u Beograd, nekada je bio privezan splav - priča Stevan Peškirević, jedan od onih koji dobro pamte nekadašnje gradske plaže. - Odatle smo se čamcima prevozili na levu obalu Save >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << gde je bila velika peščana plaža. Tada još nije bio izgrađen Most kralja Aleksandra koji smo mi zvali Lančani, i koji se nalazio na mestu današnjeg Brankovog mosta. Njegova izgradnja je uništila značajan deo te plaže. Klaker i kabeza KUPALIŠTE je bilo lepo uređeno i čisto. Imalo je i kabine za presvlačenje, na uzvišici iznad obale, a pored njih su bile radnje u kojima su bile pripremane i prodavane krofne i mladi kukuruz. - Žeđ su gasila najpopularnija pića - kabeza i klaker - dodaje Peškirević. - Klaker je bio u flašama koje su bile zatvorene staklenom kuglicom koja je zatvarale iznutra pod pritiskom gasa u njoj. Kabeza je zatvarana žičanom polugom na kojoj se nalazio zatvarač od porcelana. Bekstvo od vrućine obezbeđivale su i lubenice koje smo hladili u reci. Nije bilo potrebe da ih nosimo od kuće, jer su dovitljivi prodavci uvek donosili sveže na plažu. Lubenice su bile prodavane već u blizini pristaništa, na praznim placevima u Karađorđevoj ulici. - Jednog predratnog leta Gradska uprava donela je odluku da se ženama zabranjuje da nose kupaće kostime bez suknjice. Tada su dame nosile uglavnom iste kostime, većinom su bili crne boje i ličili su na kombinezone. Uglavnom su bili od platna, ali je bilo i tkanih. Sledeće iznenađenje među kupačima tridesetih godina u Beogradu priredile su vlasti koje su postavile ogradu koja je odvajala muški i ženski deo. - Ograda je bila visoka oko pola metra, a deca su mogla da se opredele da li će biti na kupalištu sa ocem ili majkom - dodaje Peškirević. - Niska ograda omogućila bi im da lako pređu sa jedne na drugu stranu. Dunavski raj PORED plaže kraj Savskog pristaništa najposećenije su bile one "Kod šest topola" i Đačko kupatilo na Dunavu. Sa druge strane Dunava, naspram Đačkog kupatila, nalazila se velika plaža sa neobičnim plićakom i velikim satom na stubu koji je bio postavljen u vodi, pa je bio svojevrsna atrakcija. Prema Peškirevićevom sećanju, još jedna peščana plaža predstavljala je blago tadašeg grada, a ona se nalazila na samom špicu Ade Ciganlije, na delu ostrva okrenutog ka Ostružnici. - Zbog nanosa peska plićak je bio takav da bi kupač bio u vodi do kolena čak i kad je stotinu metara udaljen od obale. Još u to vreme na Adi se nalazio i lep veslački stadion sa tribinama za gledaoce, jer su tu priređivana takmičenja. Stadion se nalazio malo dalje od Čukarice, preko puta Makiške bare. Pošto sve plaže nisu bile peščane, neke od njih sačinjavala su kupatila i splavovi sa bazenima. Obavezno su bili podeljeni - pa su žene i muškarci imali odvojene delove u kojima su boravili. Blizu je bila još jedna plaža, pored Obrenovačkog druma, koju su koristili najviše Čukaričani. Doduše, ona nije bila peščana, pa su uz obalu bili privezani splavovi koje su kupači koristili da bi tako ulazili u vodu. Na tom mestu Sava nije bila široka, pa je bilo relativno lako preplivati na Adu. - Tadašnja Ada Ciganlija je bila pravi raj, načičkana stoletnim drvećem - dodaje Peškirević. - U sredini ostrva nalazila se poljana okružena velikim stablima širokih krošanja. Tokom letnjih dana probijali smo se kroz gustu šumu, da bi nas najzad zaslepila jaka svetlost dok bismo izlazili na cvetnu livadu. Takav divan prizor bi nas potpuno vodio izvan stvarnosti, a sve je dopunjavalo zujanje insekata i poj ptica. Ada je u to vreme bila prepuna kupina, pa je to bio još jedan razlog što smo plivali ka ostrvu. Naš sagovornik se seća i posebnog, dečačkog užitka pri preplivavanju Save. - Ako bi duvao jak vetar stvarali su se veliki talasi kojih smo uvek bili željni. Tada je plivanje od špica Ade do Čukarice predstavljalo neopisivo zadovoljstvo. Doduše, kada bismo plivali nizvodno, talasi su bili prilično težak problem koji je valjalo savladati. GLUMCI - KUPAČI FABRIKA fenjera sa Čukarice imala je takođe svoje kupatilo na Adi, i tu su se često okupljali glumci Narodnog pozorišta. Pored splava koji se nalazio nizvodno od Šećerane, nalazilo se i jedno drvo koje je bilo nadvijeno nad reku. Njegova krošnja stvarala je odličan hlad, ali kupači su ka koristili i za atraktivne skokove u vodu. Članovi pozorišta, među kojima je bila i Olga Spiridonović, često su se smeštali u hladu tog drveta.

Nastavak na Večernje novosti...