Izvor: Politika, 04.Maj.2014, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petorica đaka cela generacija zidara
Osmaci nezainteresovani za deficitarna, na tržištu najtraženija i dobro plaćena zanimanja za koja građevinske firme obezbeđuju stipendije. – U sledećoj školskoj godini, na republičkom nivou, planiran upis samo po deset zidara, tesara i armirača
Od 70.385 osmaka, koliko ih je prošle godine ukupno bilo u Srbiji, samo petorica su upisala smer zidar-fasader u prestoničkoj Građevinskoj školi – oni čine najmlađu generaciju budućih zidara u celoj državi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
– Diploma i zvanje zidara, tesara i armirača stiču se samo kod nas posle trogodišnjeg školovanja. Za 112 godina postojanja Građevinske škole ne pamti se da smo upisali manje učenika. Pet zidara, zvuči tragikomično, ali je realnost. Molili smo prosvetnu vlast da nam ukine ogledni obrazovni profil krovopokrivač, koji godinama postoji ali nije zaživeo i nema nijednog đaka. Na uštrb krovopokrivača tražili smo da nam se odobri da na predstojećem upisu primimo bar po 15 učenika u smerovima: zidar, tesar, armirač – to su temelji građevinarstva.
Na kraju je, ipak, predviđeno samo po 10 mesta za podmladak najisplativijih i na tržištu rada najtraženijih građevinskih zanata. U ponudi je ostalo i ogledno odeljenje od 24 krovopokrivača.
Uprkos tome što je reč o deficitarnim zanimanjima za koja građevinske firme daju stipendije za svakog učenika omladina očigledno neće da radi, ne želi zanat u rukama nego radije odlazi u gimnazije i ekonomske škole – objašnjava Ljubica Bungin-Ubović, organizator praktične nastave u Građevinskoj školi.
Lider u oblasti obrazovanja budućih neimara, ova škola, će u junu otvoriti vrata za 228 prvaka u 10 trogodišnjih i dva četvorogodišnja smera. U njoj trenutno, od prvaka do maturanata, uči ukupno 28 budućih zidara-fasadera.
Svi mogu da stanu u jedno odeljenje, a svojevremeno bilo je po 150 učenika – po pet odeljenja samo u jednom razredu. I to je reper položaja srpskog građevinarstva danas. Činjenica je da nedovoljno osmaka upisuje smerove građevinske struke. Nije istina, kao što se obično misli, da se za zidarski, keramičarski, molerski, tesarski alat u rukama pre nego za knjigu opredeljuju deca koja nisu uspela da upišu popularnije škole.
– Mi smo porodično keramičari. Moj tata kao keramičar trenutno radi u Italiji, zarađuje bolje nego što bi ovde. Dobri majstori su i kod nas uvek traženi. Kad se radi kvalitetno i pedantno zarađuje se od 40 do 50 evra dnevno, a posao nam olakšava što se sada pločice uglavnom postavljaju na lepak, ne na malter kao nekad – poučen iskustvom tvrdi Filip Đurić, maturant smera keramičar-teracer-pećar.
Moleri su najtraženije zanatlije, za njih ima posla na pretek i zarađuju više nego pojedini akademski slikari. Zato je Dragan Živanović, još školarac a već majstor, odlučio da u Građevinskoj školi stekne znanje i zvanje dekoratera zidnih površina, kako se zove moler.
– Svaki zanat je zlatan. Sa zidarskim se lako dođe do para. Doduše, kod nas su zanatlije manje plaćene nego u inostranstvu. Moj brat je u ovoj školi postao armirač-betonirac, radi i od toga lepo živi u Nemačkoj. Ja sam zidar, naslednik tate zidara. Otac me nekad vodi da mu pomažem kad radi privatno, tako da već zarađujem. Od malena sam hteo da učim za zidara, mada su me vršnjaci odvraćali od te ideje govoreći da je to naporan i prljav posao. Meni je zidanje zanimljivo, a lepše i od dobro plaćene dnevnice u zidarstvu je kad gledate kako pod vašim rukama raste kuća – uveren je Miloš Stanković, učenik drugog razreda Građevinske.
Nema nezaposlenih građevinaca koji su ispekli zanat u ovoj školi, mnogi rade u Rusiji kao majstori ili poslovođe na gradilištima i hvale se da dobro zarađuju, a nije malo bivših đaka Građevinske škole koji su obrazovanje nastavili na Građevinskom fakultetu, napominje Mihajlo Vasiljević profesor tehnologije rada sa praktičnom nastavom koji predaje zidarima. Ne krije da svi njegovi sadašnji učenici maštare da će baš oni graditi Beograd na vodi.
Da u tom građevinskom poduhvatu ili izgradnji mreže puteva u Srbiji nađu uhlebljenje a ne da trbuhom za kruhom idu u svet priželjkuju i budući rukovaoci građevinskom mehanizacijom, betonirci, hidrograđevinari, elektroinstalateri, monteri suve gradnje... Nekima se ta želja već ostvarila.
– Uvek je jagma za mesto među rukovaocima građevinskom mehanizacijom kojih u generaciji bude 30. Osim prakse u školskim radionicama oni na kraju svake školske godine imaju blok nastavu, 60 sati, provode na gradilištima. U prvoj godini uče o motorima, u drugoj o hidraulici, a u završnoj trećoj voze, to jest upravljaju mašinama. Nema ozbiljne gradnje bez građevinske mehanizacije, a đaci Građevinske imaju prohodnost u firmama koje zapošljavaju samo školovane zanatlije. Nekoliko mojih bivših učenika uzeo je „Energoprojekt” da sa Azerbejdžancima rade na Koridoru 11 – diči se Grujo Gašević, profesor tehnologije rada na čijim časovima đaci prvo nauče da voze školskog „fiću” a onda savladavaju osnove upravljanja bagerima, utovarivačima, dizalicama, kranovima...
Za najmlađe građevince 666 mesta
Kadrove za građevinsku industriju u prestonici školuju četiri kuće znanja i u njima je predviđeno ukupno 666 mesta za buduće srednjoškolce.
°U ponudi Građevinske škole dominiraju trogodišnji zanati.
°Građevinska tehnička ima samo jedan četvorogodišnji smer: građevinski tehničar za niskogradnju (120 mesta za prvake). °Generaciju u Arhitektonskoj tehničkoj školi čine đaci koji žele da postanu građevinski tehničari za visokogradnju (120) ili arhitektonski tehničari (48).
°Geodetski tehničari-geometri u prestonici stasavaju samo u klupama Geodetske tehničke škole i bude ih 150 u razredu.
Dvojezična odeljenja najpopularnija u gimnazijama
U školskoj mreži prestonice postoji 21 gimnazija. Njihova najmlađa generacija brojaće ukupno 4.708 učenika, od toga 1.950 u prirodno-matematičkom, 1.620 u društveno-jezičkom i 480 u opštem smeru. Ukinut je informatički smer koji je postojao samo u Gimnaziji u Obrenovcu. Prvi put se otvara dvojezično „englesko” odeljenje i to u Desetoj gimnaziji „Mihajlo Pupin”.
Bilingvalna odeljenja su najpopularnija. Sledeće školske godine biće ih ukupno četiri: dva u Desetoj „englesko” i „francusko”, i dva u Trećoj beogradskoj gde se i začela dvojezična nastava za gimnazijalce u „francuskom” i „italijanskom” odeljenju.
Položen prijemni je uslov za upis u gimnazije za darovite: Matematičku i Filološku, a u Sportsku se ne može bez potvrde nacionalnih sportskih saveza o treniranju i postizanju uspeha na prvenstvima.
Jagma za mesto u medicinskim i ekonomskim školama
Jagma za mesto u srednjim školama koje obrazuju buduće zdravstvene radnike i poslenike ekonomije, prava i administracije neizostavan je deo svakog upisa.
U tri medicinske škole, jednoj Zubotehničkoj i jednoj Farmaceutsko-fizioterapeutskoj predviđeno je 1.395 mesta za najmlađu generaciju „belih mantila”. Nepopularnog smera u ovim školama nema, a sve stolice u klupama za prvake budu zauzete posle prvog upisnog kruga.
Uobičajena slika upisne groznice je navala osmaka na Prvu, Drugu ekonomsku, Pravno-poslovnu, Pravno-birotehničku… – ukupno osam prestoničkih škola u kojima stasavaju ekonomski tehničari, finansijski i poslovni administratori, bankarski službenici i komercijalisti. U ovim smerovima biće 1.464 mesta.
Ugostiteljstvo i turizam magneti za osmake
Dva beogradska stecišta podmlatka ugostiteljskog i turističkog esnafa: Ugostiteljsko-turistička i Srednja turistička škola poslednjih godina su u vrhu liste najtraženijih u državi. U njima je za upis je potrebno više bodova nego u pojedinim gimnazijama.
Zajedno mogu da prime 540 prvaka, a među njima najviše turističkih tehničara (210), što je i najpopularniji smer. U obe ove srednje škole za tri godine diplomu stiču kuvari i konobari, a samo u Ugostiteljsko-turističkoj se izučava poslastičarski zanat.
Budući kulinarski i ugostiteljski tehničari posle četiri godine školovanja ako žele lako se zapošljavaju u restoranima i hotelima, ali sve češće nastavljaju obrazovanje u Visokoj hotelijerskoj i Visokoj turističkoj školi.
Milenija Simić-Miladinović
objavljeno: 04/05/2014
