Izvor: Blic, 19.Dec.2016, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PAPRENI PLODOVI SURČINA Četiri Beograđanina gaje najljuće papričice Južne Amerike
Egzotične sorte ekstremno ljutih papričica, poreklom iz Južne Amerike i Indije, već tri godine se šarene i u predgrađu prestonice, u Surčinu.
Četvorica najboljih prijatelja, Jovan, Željko i dva Vladimira, u poljoprivredu su ušli iz želje da pobegnu sa betona i iz zadimljenih kafića, ali kad su jednom počeli da prave nešto svoje, više nisu mogli da stanu.
- Živeo sam u Brazilu i žalio kako u Srbiji ne može da se pojede ništa stvarno ljuto. Došli smo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na ideju da na Jovanovoj zemlji posadimo papričice iz Južne Amerike i Indije. Srećom, uzgajivača ovih sorti ima i u Sloveniji, pa po seme nismo morali daleko - priča za „Blic“ Vlada Miladinović.
Paprike su se brzo navikle na surčinsku zemlju, te žare i pale kao da su oduvek rasle na ovim područjima.
- Ekstremno ljute vrste su poludivlje, lako se gaje i nemaju štetočine, te biljkama ne dodajemo ništa veštačko. Sejemo ih početkom februara, rasad je gotov u aprilu, a berba traje od jula do kraja oktobra. Tada se u plasteniku sve šareni kao Nova godina. Na dnu stabla su crveni i žuti plodovi, na sredini zeleni, a na vrhu tek nikli cvetovi - priča Jovan Zorić.
Berba je najizazovniji, ali i najveseliji deo njihovog posla. Svaka se, kažu, završava roštiljem.
- Ako paprika koju berete pukne i kapsicin se razlije po rukama, satima kasnije ništa ne smeš da diraš. Naravno, redovno se neko zaboravi, samo je pitanje kome ćemo prvo da se smejemo. Peče užasno - da samo zagrizeš i sažvaćeš, a ne progutaš papriku, bol traje 10 minuta. Utrnu oči, nokti, kosa, zubi... Najgore je kad beremo Škorpion morugu čija je ljutina 1,7 miliona skovila - kaže Jovan i dodaje da će dogodine doći na rod i mnogo jače hibridne vrste.
Svežu ili samlevenu papriku samo najotporniji mogu da podnesu. Zato su se momci setili kako da svoj proizvod približe i onima koji ne vole da plaču dok jedu.
- Pravimo sedam različitih vrsta soseva. Najblaži je od maline i kajen parike, gde je ljuto ostalo samo u tragovima. Sosu koji pali sve pred sobom dali smo ime „Dejzi“, tj. „Bela rada“, jer smo želeli da pobegnemo od klišea kao što su Smrt, Zombi, Zmaj. Za soseve, koje kuvam lično, uzgajamo i bosiljak – ubacuje se Vlada Stanojlović.
Po desetak dana on traga za najboljom recepturom, ali se za to vreme dobro oljuti.
- Sve sami radimo, od semena do sosa. Sami smo smislili i ime za sos - „Hotman“, ali njega ćemo uskoro menjati. Zvučalo je kao dobra ideja, nabavili smo nalepnice i registrovali proizvod, a tek se onda setili da hotman ukucamo u Gugl pretraživač. Joj, kad smo videli rezultate! Mislim, možda je to i dobro, možda će neko tako da nas upamti – kroz grohotan smeh priča Željko Tomašević.
Kad mogu, njih četvorica putuju po sajmovima širom zemlje i nude svoje proizvode pravim gurmanima.
- Svako voli ljuto, samo neće svako da prizna – zaključuju ovi „ljuti“ poljoprivrednici.
KAKO JE VATROGASAC „IZGOREO“
- Ljudi vole ljuto, ali se neki i precene. Na Fiš festu je jedan vatrogasac, uveren da su naše paprike iste one koje kupuje u marketu, odgrizao skoro pola morune pre nego što sam stigao da ga zaustavim. Pazi, muški se držao
.jpg)
