Izvor: Politika, 09.Jan.2014, 20:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oteo autobus preteći da će ga dići u vazduh
U vozilo prevoznika „Banbus” na liniji 56 oko 12.20 časova ušao je muškarac koji je, blefirajući da ima bombu, prinudio vozača da umesto na Zeleni venac autobus usmeri ka okretnici u Požeškoj ulici. – Drama je okončana posle dvadesetak minuta intervencijom policije koja je savladala otmičara, a niko od pedesetak putnika nije povređen
Muškarac J. G. star šezdesetak godina oteo je oko 12.20 časova autobus na liniji 56 privatnog prevoznika „Banbus” na stanici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u centru Žarkova, u smeru ka Zelenom vencu. Zapretivši da će aktivirati bombe kojima se navodno opasao, prisilio je vozača da skrene sa trase i odveze autobus na okretnicu u Požeškoj ulici. Drama je okončana dvadesetak minuta kasnije intervencijom policije, koja je savladala i uhapsila otmičara.
O najdramatičnijoj vožnji u svom životu svedoči Zoran Janković (48), vozač otetog autobusa:
– Tek što sam primio putnike na stajalištu Žarkovo centar i krenuo, primetio sam da je u vozilu nekakvo komešanje. Jedan muški glas je nadjačavao žamor, ali nisam mogao da razaznam šta govori. U retrovizoru sam video da se putnici, bilo ih je pedesetak, povlače ka zadnjem delu autobusa pred čovekom koji je skinuo jaknu i bacio je na prvo sedište. Zatim mi je prišao i zadigao džemper. Pokazao mi je nekakav pojas, urlao je da je opasan bombama i da će dići autobus u vazduh. Kroz glavu mi je prošla slika onog trolejbusa u Volgogradu, sav onaj užas, neke žene iz zadnjeg dela autobusa su vrištale, čuo se plač dece... Pa neću valjda ovako da poginem, pomislio sam na svoju decu, porodicu... Čovek iznad mene je vikao da okrenem autobus i vozim na okretnicu u Požeškoj.
(Foto Z. Anastasijević)
„Nije nikakav problem, idemogde kažete, i dalje ako treba, nije problem”, pokušavao sam da umirim i njega i sebe. Računam, ako ga uvučem u razgovor, možda ću moći da kontrolišem situaciju. Još od kada sam primetio da se u autobusu nešto dešava, počeo sam da pritiskam panik-taster, da bi dojavio mojima u firmi i u Direkciji za javni prevoz da sam u opasnosti. Onda su me pozvali iz direkcije, ali naravno nisam mogao da im se javim. Molio sam boga da će nešto preduzeti. Osmelio sam se da otmičara zapitam da li se slaže da za trenutak stanem, da putnici mogu da izađu.
„Ne, ne, idemo svi zajedno”, odgovorio je ledenim glasom.
Nije mi palo napamet da insistiram. Vozio sam polako, da onima koji treba da nas izbave omogućim dovoljno vremena. Ponovo sam zapodenuo priču, upitao sam ga zašto radi sve ovo. Zasuo me je gomilom psovki, ponovo je pobesneo. Koliko sam mogao da razumem, tvrdio je da mu dan ranije nisam stao na stanici gde je čekao autobus, pa je rešio da se ovako osveti.
Srećom, već smo bili blizu okretnice. Namerno sam stao na sredinu da bi i time signalizirao da se događa nešto vanredno. Čim sam ukočio stisnuo sam dugme za otvaranje svih vrata. Putnici su pokuljali napolje, i tada sam prvi put osetio olakšanje. U autobusu smo ostali samo otmičar i ja, više me nije bilo strah ni da se s njim uhvatim ukoštac. Kao da je čuo moje misli, tog trenutka je iz kese izvadio nekakvo oruđe nalik sekiri, posle sam saznao da je to bio stolarski keser, i nekoliko puta oštricom udario po šoferšajbni. Naprsline su se razlile staklom.
„Sad možemo da sačekamo policiju”, rekao je zadovoljno i sasvim smireno. Nije ni pokušao da me zaustavi kada sam krenuo ka srednjim vratima.
U tom trenutku su stigla dva policijska automobila, ubrzo je došao i treći. Policajcima sam doviknuo da je u autobusu otmičar. Utrčali su u vozilo. Ne znam šta se unutra događalo, sledeće što sam video bilo je kako mog „saputnika” obaraju na asfalt i stavljaju mu lisice. Zatim su mu pažljivo zadigli džemper i pretresli ga.
Nije bilo nikakvih bombi, ni eksploziva. I bio sam skoro sto posto siguran da blefira, al’ opet, nikad ne znaš kakvih sve ludaka ima, lako je sad praviti se pametan i hrabar. Što bi rekli ovi putnici iz mog autobusa, koji su me okružili kada je sve prošlo, samo su čekali da ja nešto preduzmem, pa da mi priskoče u pomoć. Tako kažu, a šta je i kako stvarno moglo da bude, trudim se da i ne pomislim. Sat vremena je prošlo otkako je policija odvela otmičara, a ja se još tresem – završio je priču vozač Zoran Janković.
----------------------------------------------
Posle privođenja odveden u bolnicu
Putnik J. G. (64) je u Žarkovu oteo autobus privatnog prevoznika „Banbus” na liniji 56 i uz pretnju sekirom i bombom primorao vozača da promeni trasu i vozi na Banovo brdo umesto na Zeleni venac, a nakon toga je sekirom razbio šoferšajbnu, rečeno je u MUP-u Srbije. Policija je otmičara privela na okretnici „Banovo brdo”, a kako se ispostavilo J. G. nije imao bombu kojom je pretio.
Kako saznajemo, on je posle privođenja odveden u bolnicu „Dr Laza Lazarević”
B. V.
D. Spalović
objavljeno: 09.01.2014.
